BEOGRAD- Najavljeno usvajanje Zakona o poreklu imovine i posebnom porezu unelo je strah kod onih koji su se bogatili dok su bili na vlasti, pre svaga bivšem gradonačelniku Beograda i predsedniku DS Draganu Đilasu, ocenjeno je danas na konferenciji za novinare Nacionalne avangarde.

Strah kod Đilasa proizveo je frustraciju koja je dovela do agresije, inače ne bi pre dva dana onako upao u zgradu RTS-a, medijskom kućom sa kojom je ranije sarađivao, pa je sada smatra svojom imovinom, smatra Nikola Vujanović iz Nacionalne avangarde.

On očekuje da će donošenje Zakona o poreklu imovine i posebnom porezu doneti transparentnost u političkom odlučivanju javnih funkcionera, onemogućiti načine na koji su se u prethodnom periodu bogatili različiti akteri bliski sa vlašću, a što bi kako kaže trebalo da dovede i do odgovornosti javnih funkcionera.

"Više neće moći neko da kao Đilas pokupuje ceo reklamni prostor (na RTS) i da tvrdi da je sve to legitimno, pa da pre dva dana upadne u tu istu instituciju, smatrajući da je to u stvari njegova imovina", rekao je Vujanović.

On je podstio na reči nekadašnje predsednice Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać, da je Đilas 2012. bio "glavni i odgovorni urednik svih medija u Srbiji".

Alesandar Kobilarov iz Nacionalne avangarde, kaže da je imovina Đilasa obavijena velom tajne, kao i da njegove tvrdnje da je prve pare zaradio u Češkoj nisu tačne.

"Zvanični podaci kažu da je njegova zarada bila negde oko 80.000 evra do 2003. godine, a sve firme koje su bile u njegovom posedu su u međuvremenu likvidirane od strane češke države", rekao je Kobilarov.

Dodao je da Đilasovo bogatstvo kreće da se razvija od njegovog ulaska u politiku 2004. godine, kao i da je nakon odlaska sa vlasti, njegovo bogatstvo 2012. iznosti oko 25 miliona evra.

"Sam priznaje u nekim izjavama da je ključna stvar za njegov razvoj bila saradnja sa RTS-om zakupljivanje reklamnog prostora i izdavanje tog istog prostora na toj televiziji. Iz toga se može zaključiti zašto mu je ponašaje bilo onako agresivno pre neko veče. Verovatno i dalje doživljava da je to njegova kuća a ne javni servis svih nas", zaključio je Kobilarov.

Sociolog Zlatko Nikolić kaže da se tajkuni koji su počeli da se bogate 90-tih godina plaše duha zakona o poreklu imovine koji treba da bude usvojen.

"Onaj ko je uplašen sve svoje negativne emocije prebacije u mržnju i odatle razbijanje RTS, iako RTS nije nevinašce kada je Đilas u pitanju", naglasio je Nikolić.

On smatra da je Zakon o poreklu imovine bitan da bi izneo na površinu kako je novac stečen, jer iako je 2001. godine donet Zakon o sprečavanju pranja novca, posao tada nije završen.

Nikolić je ukazao da je pljačka 90-tih počela od trenutka kada je ukinuta Služba društvenog knjigovodstva. Pandan toj službi je državna revizorska kuća koja je formirana ponovo tek pre šest, sedam godina, podsetio je Nikolić.

Nacionalna avangarda očekuje da Zakon o poreklu imovine i posebnom porezu, čije je donošenje najavljivano još od demokratskih promena 2000. godine, sprečiti da se na vlast samo sa ciljem da se obogati ili da bi se bogatstvo sačuvalo.

"Mislim da je to vreme iza nas, kao i vreme različitih Đilasa i Jeremića", rekao je Vujanović.

On je pojasnio da će Zakon dati nove instrumente Poreskoj upravi koja će moći po svakoj prijavi građana koji smatraju da neki pojedinac živi bolje nego što zarađuje, moći da utvrdi odakle dolazi ta imovina.

Prema najavama iz ministarstava, period provera imovine ticaće krenuće od početka 90-tih godina da bi se videlo kao su nastajala različita bogatstva i kako i n koji način utiču napolitički život Srbije, dodao je on.

Nacionalna avangarda smatra da će ovaj zakon doneti tri stvari institucijama, pre svega tranparentnost , odgvornost i poverenje.

"Transparentnost u delovanju i političkom odlučivanju javnih funkcionera onemogućiće proveru načina na koje su u prethodnom periodu različiti akteri bliski sa vlačhu bogatiti, a to će dovesti do odgovornosti javnih funkcionera", smatra Vujanović i zaključuje da će odogovonost i transparentnost dovesti do većeg poverenja građana u institucije i načine na koji one deluju.

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: