VUČIĆ OBIŠAO RADOVE NA OBNOVI SABORNE CRKVE SVETE TROJICE: Ponosan sam što smo dali doprinos za obnovu crkve, ona je važna i za Bošnjake i Hrvate jer govori da možemo da živimo zajedno i poštujemo jedni druge

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obišao je danas radove na obnovi Saborne crkve Svete Trojice u Mostaru.

On je rekao da se nada da će pre kraja 2020. godine moći da prisustvuje otvaranju hrama.

On je ponovio da je saradnja Srbije i Republike Srpske odlična i da će tek napredovati, ali je dodao da je dobra saradnja i sa BiH.

Predsednik je rekao da će nastaviti da pomažu u daljem razvoju Republike Srpske.

Povodom raspisivanja izbora na Kosovu predsednik Srbije rekao je da će Srbi sa Kosova svakako biti ti koji će se pre svega pitati.

"Mnogi očekuju od Srbije da odustane od zahteva da se ukinu takse, kao što je postalo normalno da se ne formira ZSO, da se usvoji platforma, u kojoj se vidi da nemate o čemu da razgovarate. Sutra ćemo imati duge razgovore sa Srbima sa Kosova. Niko od predstavnika Srba nije konsultovan za to", izjavio je Vučić i dodao da su Srbi na KiM do sada umeli da čuvaju svoja ognjišta i oni će i sada doneti odluku

Na pitanje o opoziciji, Vučić je rekao da ne želi da priča o tim ljudima, jer želi da razmišlja o razvoju Srbije, izgradnji fabrika, škola, bolnica.

Saborna crkva Svete Trojice izgrađena je 1873. godine i do rata je bila najveći pravoslavni hram na Balkanu, zapaljena je i minirana do temelja u junu 1992. godine.

Obnova je pocela 2010. godine, a u septembru prošle godine završeni su grubi građevinski radovi kada je u centralnu kupolu ugrađen poslednji kamen.

Crkva je zidana kamen po kamen, potpuno isto kao što je građena i 1873. godine, jer je reč o nacionalnom spomeniku kulture.

Vučić je tokom posete toj crkvi pre godinu dana rekao da je Srbija za dotadašsnje radove izdvojila 700.000 evra i da očekuje da radovi budu završeni do 2020. godine.

Najveći deo sredstava za radove na obnovi crkve izdvojile su vlade Republike Srpske i Srbije. Mostarski hram smatra se, uz Stari most na Neretvi, takođe srušen u ratu, jednim od simbola grada. Nekada jednu od najviših pravoslavnih crkava na Balkanu neimari su gradili od 1863. do 1873. godine.

Monumentalan i skup poduhvat tada su pomogli i carska Rusija i turski sultan Abdul Aziz, a završni pečat utisnuli su grčki ikonopisci i čuveni arhitetkta Momir Korunović, koji je početkom 20. veka podigao ulaznu kapiju, portal po kome je mostarska crkva bila čuvena.

Saborna crkva u Mostaru srušena je do temelja i spaljena 1992. godine, za šta do danas niko nije odgovarao. Inicijativa za obnovu hrama pokrenuta je 2008. godine. Obnovu hrama pomogao je Unesko.

Hram se nalazi na listi zaštićenih nacionalnih spomenika BiH i na Uneskovoj je listi zaštićenih zona.

Na kupole Saborne crkve Svete Trojice u Mostaru, koja je još u izgradnji, dignuta su u novembru prošle godine dva pozlaćena krsta, od ukupno sedam, koji će krasiti taj hram i sijati nad Mostarom ponovo nakon 27 godina.

Pozlaćene krstove su osveštali vladike nemački Grigorije, zahumsko-hercegovački Dimitrije i umirovljeni zahumsko-hercegovački Atanasije i najavili tada da je plan da se obnova Saborne crkva završi za dve godine kada Eparhija zahumsko-hercegovačka proslavlja 800 godina svog postojanja.

Krstovi su urađeni po uzoru na originalne krstove sa Sabornog hrama.

(Kurir.rs/Tanjug)