JOKSIMOVIĆEVA: Proces evrointegracija nije uspavanka, već budilnik

Koheziona politika je politika solidarnosti, ali i smanjivanje regionalnih nejednakosti i mi kao zemlja koja teži članstvu u EU moramo da obezbedimo da nijedan građanin, ni na jednom mestu u našoj zemlji ne bude zaobiđen i ne zaobiđe ga razvoj i rast, izjavila je danas ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović.

"Na taj način i sama EU postaje jači i globalni igrač na jednom otvorenom i zahtevnom tržištu gde ima velikih konkurenata", kazala je Joksimović otvarajući konferenciju "Teritorijalna kohezija i ravnomerni razvoj", koju zajednički organizuju Srpska asocijacija regionalnih razvojnih agencija - SARRA i projekat "Podrška ruralnom i regionalnom razvoju u Republici Srbiji", a koji finansijski podržava Vlada Švajcarske.

Joksimović kaže da Ministarstvo za evropske integracije i Srbiju u procesu evrointegracija čeka priprema zakona o kohezionoj politici i u tom smislu ističe da je izuzetno značajno da se dobiju pozitivni komentari Evropske komisije na akcioni plani za poglavlje 22 - regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata, koji je urađen početkom aprila, a kako bi moglo da se počne sa pripremama za pregovaračku poziciju.

"Tu će i Regionalne razvojne konferencije i Stalna konferencija gradova i opština i svi akteri na lokalnom nivou morati da daju sve od sebe da bismo se uspešno pripremili za ono što nas čeka do 2025. godine", kazala je Joksimović.

Objasnila je da ako imamo kredibilnu strategiju proširenja iz 2018. godine, koja prepoznaje mogućnost da do 2025. Srbija može da postane članica EU, onda je na Srbiji da maksimizira napore i uloži svu energiju da bi građani osetili ravnomerni razvoj i da nisu zaobiđeni u ukupnom rastu i razvoju naše zemlje.

Kako kaže, konkretna politika regionalnog razvoja se pregovara u okviru poglavlja 22, koje ima za cilj da pripremi državu kandidata da lakše pređe na kohezionu politiku onda kada postane punopravna članica, a za koje smatra da će moći da bude otvoreno sledeće godine.

"Evropske integracije su proces kroz koji, jedna ozbiljna država kao što je Srbija, koja teži članstvu, nastoji da omogući da ne sme nijedan stanovnik Srbije, ni na jednom delu teritorije zemlje da bude zaobiđen u procesu razvoja i uspostavljanja razvojnih mehanizama, što će nas učiniti modernijom, razvijenijom zemljom i zemljom u kojoj će biti viši životni standard, viši nivo zaposlenosti i ukupno društveni i ekonomski napredak", navodi ministar.

Ističe da ne možemo odmah da dostignemo razvojni nivo zemalja članica i dodaje da je cilj da se u narednim decenijama tako nešto desi.

Podsećajući na održavanje zajedničke sednice vlada Srbije i Mađarske, Joksimović je istakla da je premijer Mađarske Viktor Orban tada rekao da je Mađarska za poslednjih 25 godina uspela da bude otprilike blizu nivoa evropskog proseka rasta i razvoja i da očekuju da će za nekoliko godina od neto primaoca postati neto kontributor.

Joksimović kaže da mi sada kao država kandidat imamo u proseku 200 miliona evra godišnje bespovratno od EU, a da kada postanemo članica možemo imati koliko i zemlje EU u našem okruženju imaju u proseku, što je oko milijardu evra na godišnjem nivou.

"To su ogromna razvojna sredstva", kaže Joksimović i dodaje da postoji veliki potencijal koji mi kao zemlja kandidat imamo, kao i da u regionu smo nesumnjivo zemlja koja prednjači u korišćenju na pravi način predpristupnih sredstava.

Navodi da proces EU integracija ima jednu jako dobru i možda i najbolju dimenziju, jer nikada ne deluje na društvo kao uspavanka, već kao budulnik.

"Nikada ne treba da se uljuljkate u starim obrascima poslovanja po istim modelima, to ne rade ni države članice i one kreiraju nove zajedničke politike i kreiraju nove instrumente i onda mi kao zemlja kandidat žestokim tempom moramo da trčimo tu trku i da preuzimamo sve nove modele i načine poslovanja za ozbiljnu i održivu politiku rasta i razvoja", kaže Joksimović.

Navodeći da se spremaju i evropski izbori, a da će jedna od glavnih tema biti i višegodišnji budžetski okvir, koji je na sedmogodišnjem nivou u EU, Joksimović je kazala da države članice razmišljaju o novim modelima jačanja kohezione politike.

"Između ostalog kandidati će imati i dalje predpristupne fondove - IPA 3, a trenutno se vodi debata u EU da li će model IPA 2 ostati onakav kakav je bio do sada - nacionalna lokaciju, na nivou oko 200 miliona evra, tu su i prekogranična saradnja... ili će se ući u novi sistem koji će podrazumevati projektno, tržišno, regionalno takmičenje za konkurisanje za novac iz objedinjenog fonda za zemlje kandidata", kaže Joksimović.

Navodeći da tu ima i nekih negativnih stvari, Joksimović kaže da je to i dobro jer će od svih zahtevati, na svim nivoima, maksimiziranje svih kapaciteta i potencijala i pripremu dobrih projekata koji će moći u tom kompetetivnom regionalnom formatu da budu ti koji će doneti najveća bespovreatna sredstva.

Direktorka Švajcarske kancelarije za saradnju u Srbiji Ursula Lojbli istakla je zadovoljstvo što prisustvuje konferenciji koja ujedno označava uspešan završetak projekta podrške ruralnom i regionalnom razvoju u Srbiji.

Već skoro 30 godina Švajcarska podržava Srbiju u razvoju i to na osnovu potreba koje ima Srbija, Švajcarska nudi svoju ekspertizu na jednostavan, konkretan i fleksibilan način, kazala je Lojbli, navodeći da su u okviru ovog projekta sarađivali sa lokalnim partnerima u Sremu, Šumadiji, Kolubari i Mačvi i nacionalnim partnerima.

"Vitalni deo lokalnog razvoja su žene i mladi i Švajcarska će nastaviti da podržava njihovo osnaživanje na lokalu", kazala je Lojbli.

Ispred Delegacije EU u Srbiji, na otvaranju se obratio šef II sektora operacija Stefen Hudolin, koji je istakao da je koheziona politika u koju spadaju strukturni fondovi, poljoprivreda veliki deo politike EU i da pravi razliku u životu običnih ljudi.

Bavi se lokalnim nivoom, naglašava značaj lokalnog nivoa, jer to je ono gde se život dešava, gde se promene dešavaju, kazao je Hudolin.

Kako naveo, važno je imati fleksibilan pristup i baviti se lokalnim indiviudualnim potrebama.

"Ono što ukazuje na značaj lokalnog nivoa jeste da tri četvrtine pravnih tekovina EU se implementira na lokalnom nivou i bavi se lokalnim nivoom. Dve trećine fondova EU se tiču lokalnog nivoa tako da je neophodno biti dobro pripremljen za to. Srbija mora da bude spremna, da kada postane članica, apsorbuje te fondove i da ih iskoristi na pravilan način, na lokalnom nivou", kazao je Hudolin.

Na konferenciji je potpisan i Sporazum o članstvu između Evropske asocijacije razvojnih agencija (EURADA) i Srpske asocijacije regionalnih razvojnih agencija (SARRA), koji su potpisali direktor EURADA Esteban Pelayo i direktor SARRA Nenad Popović.

(Kurir.rs/Tanjug)