AMERIČKI DIPLOMATA OTKRIO ŠOKANTAN PLAN KOJI JE SKOVAO SA KARADŽIĆEM: Radovan je mrzeo Miloševića i imao ideju da ubije Miru Marković, planirao je da se preda još 1996. da bi u Hagu odbranio Srbe i postao drugi knez Lazar

Američki diplomata Vilijam Štojbner u velikom članku za "Lima Charlie News", američki portal koji vode vojni veterani i obaveštajni i spoljnopolitički stručnjaci, otkrio je do sada nepoznatu priču kako se vođa bosanskih Srba Radovan Karadžić zamalo predao još 1996.

O Radovanu Karadžiću je napisao da je kompleksna ličnost, a da su ga njegove osobine i ego naterale ga da odbaci strategiju odbrane na suđenju kojom je mogao izvući znatno blažu kaznu. Umesto toga, prvostepena kazna od 40 godina zatvora povećana mu je na doživotnu, pošto je osuđen za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uključujući masakr u Srebrenicu i opsadu Sarajeva, navodi portal Index.hr.

Štojbner se uživo susreo i razgovarao s Karadžićem više puta - zadnji put u maju 1996. pošto je podneo ostavku na svoju funkciju u OSCE-u, a Štojbner tvrdi da se to desilo zbog izborne prevare koju je američka administracija na čelu s Bilom Klintonom izvršila u BiH te godine.

Ta izborna prevara temelji na insistiranju Vašingtona da se izbori u BiH održe prerano, do septembra 1999. a motiv je bio ispunjenje Klintonovog obećanja američkim glasačima da će vratiti 20 hiljada američkih vojnika koji su poslati da bi osigurali implementaciju Dejtonskog sporazuma

Štojber u članku dalje prepričava kako je pošto je podneo ostavku otišao na Pale i našao se s Karadžićem u njegovom uredu, da bi ga obavestio o svom odlasku.

Karadžić je od prvog susreta bio srdačan i naizgled iskren, a Štojbner navodi da je bio potpuna suprotnost Miloševiću, za koga je napisao da je bio patološki lažov, i Tuđmanu, koji je bio svađalački nastrojen i neotesan. Ali je tog dana bio vidno nervozan. Hodao je po kancelariji dok je govorio, a svaki put kad bi NATO helikopter nadleteo Pale, pogledao bi kroz prozor i uzviknuo: "Ako NATO dođe po mene, pašće krv!"

Štojbner je, pored toga što je Karadžića smatrao za ratnog zločinca, gledao i kao romantika, koji je bio pesnik, svirao gusle i recitovao epske deseterce, uronjenog u srpsku mitologiju. Karadžić je ustvari video sebe kao otelotvorenje srpskog junaka koji nesebično vodi svoj narod u obećanu zemlju, smatra Štojbner, koji je tokom posljednjeg razgovora s njim shvatio je da je on ozbiljno zainteresovan da se preda NATO-u koji bi ga izručio u Hag, gdje bi pred sudom obranio sebe i svoj narod. Na taj bi način, bio je uveren Karadžić, nadmašio i Miloševića u panteonu srpskih junaka i zauzeo mesto u istoriji, uz kneza Lazar. U svakom slučaju, bilo je jasno da mu je i zatvorska ćelija draža od toga da bude ubijen.

Međutim, postojala je jedna velika prepreka takvom ishodu, a Štojbner piše da je postojala upasnost da Karadžića, koji ubije neko od telohranitelja koje je navodno tajno postavio Milošević, a ubistvo pripiše NATO. Zato su, kako je naveo američki diplomata, skovali sledeći plan: trebalo je da Karadžićev automobil na dogovorenom mestu u zasedi dočekaju britanski specijalci, koji bi ga uhapsili, a on bi posle, kada bi ga odveli na američki nosač aviona na Jadranskom moru, preko radija objavio bosanskim Srbima da se dobrovoljno predao i da je na putu za Haški sud, gdje će braniti svetu čast srpskog naroda.

Štojbner je rekao Karadžiću da će pokušati da nagovori Klintonovu administraciju da pristane na ovaj plan, a dogovorili su se da im Karadžićev savjetnik Jovan Zametica ubuduće bude posrednik. Američki diplomata je mislio da će Klintova administracija jedva dočekati priliku da otpremi "veliku ribu" poput Karadžića u Hag, ali nije bio svestan koliko su američki zvaničnici bili ljuti na njega zbog ostavke, koja je navodno naštetila Klintonovoj kampanji, i koliko su se bojali nemira koje bi to izazvalo i koji bi bacili senku na "briljantno diplomatsko dostignuće" Dejtonskog sporazuma.

Amerikanci nisu hteli ni da čuju za hapšenje pre izbora, a Štojbner piše da je Karadžić planirao da se u Hagu brani poput poznatog američkog ragbiste O Džej Simpsona, koji je oslobođen krivice za ubistvo svoje supruge. On je planirao da izbori oslobađajuću presudu, i mislio je da će dokazati svoju nevinost i spasiti Srbe od međunarodne osude zbog zločina u ratu, ali i od Miloševićeve "izdaje", za koga je rekao da će završiti kao Čaušesku.

Štojbner piše kako i dan danas veruje da bi se Karadžić zaista predao - ali da je Kintonova administracija htela po svaku cenu da sačuva iluziju mira i stabilnosti u BiH, kako bi uverila glasače da se američki vojnici vraćaju kući.

Izbori u BiH održani su tada u septembru, u SAD u novembru, ali nijedan američki vojnik nije se vratio kući, dok je Karadžić dotad već nestao. Uhvaćen je, podsetimo, tek 12 godina kasnije u Srbiji, gde je živio pod pseudonimom Dragan Dabić.

(Kurir.rs/Index.hr)