SRPSKI ŠEF DIPLOMATIJE BEZ DLAKE NA JEZIKU: Dačić otvoreno o OKRŠAJU sa Vljorom Čitaku, PRITISCIMA na Srbiju, Crnogorcima koji udaraju na svetinje! EKSKLUZIVNO OTKRIO koliko još zemalja povlači priznanje Kosova

Možda i više zemalja povuče priznanje Kosova u narednih godinu dana. Ja više i ne moram da utičem na njih, one same hoće. Čile ne priznaje kosovske pasoše, a sledeća skupština Interpola je tamo. I šta sad, ja treba da zovem ministra iz Čilea i kažem: „Ej, pustite ih, molim vas, da oni postanu članovi Interpola“

Nedavno ste u SB UN predstavili izveštaj o KiM, ali ono što je bilo dominantno u medijima je vaš okršaj s Vljorom Čitaku. Kako je došlo do njega, šta vas je toliko isprovociralo?

- Učestvujem na tim sednicama već sedam godina i predstavnici Prištine su prvo dolazili na visokom nivou, a onda, u nameri da što više dezavuišu te sednice, počeli su da šalju Vljoru Čitaku. Ona je poznata po tome što su svi njeni govori izmišljene, teške optužbe na račun Srbije.

Ona je ponovila da je silovano 20.000 Albanki.

- Ona to na svakoj sednici ponavlja.

Ali mi smo dokazali da su to lažne optužbe.

- Tražio sam od Svetske zdravstvene organizacije izveštaj, pošto se Vljora Čitaku poziva na njih. Oni su rekli da to nije njihov podatak. Pa i prištinskoj komisiji za prijavu žrtava seksualnog nasilja od strane srpske vojske i policije javilo se oko 800 žena, od čega je za 306 ili 308 prihvaćen zahtev. Na raznim konferencijama, a u tome posebno prednjači Velika Britanija, forsira se da su Srbi mučitelji, priča se o genocidu. Na sve to sam reagovao brojkama - 1991. u Prištini je bilo više od 40.000 Srba, a sada ih ima manje od 100, u Prizrenu je bilo 10.000 Srba, a sada ih ima 23. Srbi su za 20 godina očišćeni iz 312 mesta.

Koliko u SB UN ta vaša argumentacija dopire do ostalih?

- Oni pažljivo slušaju, ali već imaju pripremljene tekstove.

Kad ste već izneli te argumente, šta vas je isprovociralo da ono kažete Vljori Čitaku?

- Dok sam ja govorio o svemu tome, da je fotografija silovanja žene koju je Flora Brovina pokazala u skupštini Kosova u stvari iz Iraka, da je Fatmir Ljimaj, koji je optužen za silovanje i ubijanje u slučaju Klečka, sada šef pregovaračkog tima Kosova, Vljora Čitaku i članica misije iz Velike Britanije su se besomučno smejale. Hteo sam da reagujem odmah tu na sednici, ali nisam hteo toliko da kršim proceduru. Onda je Vljora Čitaku rekla da je u slučaju Kosova došlo do dekolonizacije. Dosta članica UN su nekad bile kolonizirane i odmah stvaraju sliku da je Srbija otela nečiju zemlju i da su se oni sad oslobodili. Krenuo sam da izlazim i rekao sam da je to što je izjavila za dekolonizaciju najveća glupost koju je mogla da izgovori... Rekao sam joj: „Ti što sediš sa njima, oni su vaši kolonizatori.“

To ste rekli pred engleskim i američkim diplomatama?

- Da. Pošto sam joj to rekao, ona je počela da dobacuje: „Dvadeset godina, ovo, ono...“ i ja sam joj rekao: „Nemoj više da sviraš.“ Nisam upotrebio ružnu reč. Ovde su se svi bavili time da li je to što sam rekao diplomatski. Pa čekajte, kad se sastanak završi, možete da pričate šta hoćete. Sa druge strane, sa diplomatama treba da razgovarate diplomatski. Znate, tako su Nikolu Pašića optuživali u ono vreme: „Kako se vi to nama obraćate, što se ne ugledate na Gledstona, premijera?“ A on im je rekao: „E kakvi ste vi Englezi, takav sam i ja Gledston.“ Kakav je ona diplomata, dobila je šta je zaslužila. Rekao sam ono što misli 99 odsto Srba.

Da li se na Srbiju vrši pritisak da prestane da lobira za povlačenje priznanja KiM?

- Da, traže da prestanemo da lobiramo za povlačenje priznanja. Pazite, ja sam otišao u DR Kongo jer se novi predsednik sastao s Bedžetom Pacolijem. Pacoli je slao ljude svojim privatnim avionom sa pola miliona dolara da se izlobira da Kongo prihvati kosovsku nezavisnost. Saznao sam za to, kao i da je novi predsednik DR Kongo poslao pismo u kome najavljuje mogućnost da ih prizna. Odmah sam otišao kod njega.

Ako je Pacoli poslao pola miliona dolara, šta ste vi odneli?

- Nažalost, nisam odneo ništa, ali mi je predsednik (DR Kongo) rekao da mi daje reč da, dok je on predsednik, neće priznati Kosovo. Znate, potrebno je imati kontakte. Ima dosta prostora da se s njima radi, ali to prijateljstvo mora da se neguje. Pa čak i kad imate devojku, pa odete u vojsku, pitanje je da li će da vas čeka. Isto tako i ljubav bez interesa ne postoji.

Vi ste prvi izneli ideju o razgraničenju Kosova.

- Kada sam pričao prvi put o razgraničenju 2010, 2011, nema ko me nije napadao. Vuk Jeremić i Borko Stefanović su tada pričali da ja ne znam ništa o tome, da nisam nadležan. A sad se Čitakuova stalno poziva na mišljenje Međunarodnog suda, koje je tražio baš taj Jeremić. Video sam da je Jeremić, u vezi s mojim nedavnim govorom u UN, dao perfidnu izjavu - moj govor je, kaže, bio bolji nego inače, ali je veoma važno šta ja nisam rekao. Nisam rekao, kaže, da nećemo da priznamo Kosovo i da treba da se vrati u SB. I ja sad treba da se branim od Jeremića, za vreme čijeg mandata su 84 zemlje priznale KiM, a za vreme mog i Vučićevog mandata 13 zemalja je povuklo priznanje.

Da li očekujte da još neka zemlja povuče priznanje?

- Očekujem da u narednih godinu dana desetak zemalja povuče priznanje, možda i više. Ja više i ne moram da utičem na te zemlje, one same hoće da povuku priznanje. Treba sa njima, sa tim zemljama, raditi. Da vidimo šta mi njima možemo da pomognemo. Na primer, pet ili deset studenata iz Gane, Surinama koji ovde dobiju stipendije da studiraju, pa to je kao kad neko nekome da milion dolara. Tito nije bio lud kad su se strani studenti školovali kod nas, jer svi oni su kasnije bili naši najbolji ambasadori.

Da li je počelo pritiskanje da pustimo Kosovo da bude deo Interpola?

- Da, traže da se složimo da oni mogu da budu članovi Interpola. Inače, sledeća skupština Interpola je u Čileu, a oni, Kosovo, ne mogu da uđu u Čile, jer im ne priznaju pasoše! I šta sad, ja treba da zovem ministra iz Čilea i kažem: „Ej, pustite ih, molim vas, da oni postanu članovi Interpola.“

Kako komentarišete nameru vlade Crne Gore da oduzima imovinu SPC.

- Niko ko je udarao na crkve nije prošao dobro. Ovo je posledica toga što Crna Gora, u želji da pokaže crnogorsku državnost, negira srpstvo. Vučić se na veoma pristojan način obratio sa željom da se izbegnu mogući problemi u našim odnosima. U Crnoj Gori živi više od 30 odsto ljudi koji se izjašnjavaju kao Srbi i koji vekovima žive tamo. Kad je Makedonija priznala Kosovo, rekli su da to moraju da urade, jer tamo živi 30 odsto Albanaca. U Crnoj Gori živi 30 odsto Srba, pa su opet priznali Kosovo. Šta to znači? Kako god da okreneš, samo da Srbi budu na šteti. Srba ima sedam ili osam odsto u državnoj administraciji u Crnoj Gori, a 30 odsto građana. Mene Crna Gora interesuje sa aspekta prava Srba koji žive u toj zemlji. A da li će da budu posebna država ili ne, to je drugo pitanje. Uostalom, Srbija i CG su imale više različitih državnih formi u kojima su živele.

Naravno, bile su dve različite države, kasnije zajednička država.

- Znate li kako je govorio kralj Nikola Petrović? Na 100-godišnjicu Njegoševog rođenja, 16. oktobra 1913, kaže: „Kao kralj crnogorski, kao naslednik i sinovac velikoga slavljenika Njegoša, zahvalan sam na ovome zboru i cijelome srpskome narodu.... Kao lav iz grmena iz davno pretuljene vulkanske kotline izletio je moj stric Rade da srpski svijet potkrijepi u njegovim idealima i dužnosti za izvršenje velikog narodnog zadatka. Naš mu se dobar srpski narod divno odazvao. Slava srpskom narodu“. Zatim je 22. novembra 1913, povodom prisajedinjenja posle oslobađanja od Turaka matici Crnoj Gori i matici Srbiji rekao: „Hrabre vojske, dviju srpskih kraljevina, Crne Gore i Srbije.“ Daleko od toga da ja sad kažem da oni nemaju pravo da se izjašnjavaju kao Crnogorci, ali to izjašnjavanje nikad u istoriji nije značilo međusobno sukobljavanje i ratovanje. Ne mogu da verujem da će neko poslati policiju da zauzme Ostrog. Ne mogu da verujem da će neki policajac da se ponaša kao komunisti 1945, da osvajaju crkvu.

Kako to da su Srbi u očima Zapada ocenjeni kao remetilački faktor, a vidimo da Milo Đukanović sve radi da unese nemir?

- Nekima je sve dozvoljeno. Ne verujem da u Crnoj Gori običan narod ima želju da se svađa sa Srbima. Uostalom, možda bi najbolje bilo toj izmišljenoj crnogorskoj crkvi da joj patrijaršija bude u Beogradu jer ih ovde najviše ima. Sedište te crkve da bude blizu nekog organa vlasti i direktora preduzeća, jer Crnogorac bez rukovodeće pozicije ne računa ništa.

Imate ih i vi u SPS, nemojte tako...

- Ja sam Đukanoviću rekao: „Kad bismo mi Srbi tražili reciprocitet, vi Crnogorci ne biste imali šta da radite.“

Evo vam Žarka Obradovića...

- Nije on Crnogorac. Ja ne pričam sada o onima koji se izjašnjavaju kao Srbi, to je druga stvar, ja govorim o onima koji su u Beogradu veliki Srbi, a u Crnoj Gori veliki Crnogorci i oni svađaju dva naroda. Ja još nisam čuo, evo, pošto ste i vi iz Crne Gore, znate li vi neku guslarsku pesmu o nekom sukobu Srba i Crnogoraca?

Ne postoji.

- Zašto? Zato što sukoba nije ni bilo.

Kurir.rs/Katarina Blagović - Ratko Femić
Foto: Ana Paunković