SUDE STANIŠIĆU, A CILJAJU MILOŠEVIĆA: Hag tvrdi da je bivši čelnik DB-a upravljao Crvenim beretkama, Tigrovima i Škorpionima u okviru udruženog zločinačkog poduhvata, na čelu sa bivšim predsednikom Srbije

Pred Mehanizmom za krivične sudove u Hagu je počelo izvođenje dokaza odbrane na ponovljenom suđenju nekadašnjim čelnicima Državne bezbednosti Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, zvanom Frenki. Odbrana Jovice Stanišića tvrdila je, u uvodnoj reči, da tužioci nisu dokazali nijednu od optužbi protiv Stanišića za zločine u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.

Podsetimo, prethodno je završeno izlaganje dokaza tužilaštva, koje ih tereti za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH, od 1991 do 1995 godine.

Odbrana traži od suda da pažljivo razmotri dokaze, jer veruje da se u njima i nalazi dovoljno podataka za oslobađajuću presudu. Međutim, u ključne ubrajaju navode tužilaštva da je Stanišić formirao i upravljao paravojnim formacijama, među kojima su zloglasni Škorpioni, Arkanovi tigrovi ili Crvene beretke.

"To nije nista drugo nego "trojanski konj" kojim se želi skrenuti pažnja sa detalja u predmetu, uzima se jedna šačica takozvanih pripadnika Crvenih beretki i pokušavaju se povezati sa zamišljenom Stanišićevom jedinicom", naveo je branilac Stanišića, Vejn Džordaš (Wayne Jordash).

Džordaš je rekao da haški tužioci žele da kroz suđenje tadašnjem šefu Službe državne bezbednosti Srbije, osude pokojnog presednika Srbije Slobodana Miloševića "u njegovom odsustvu".

Stanišić (69) optužen je, zajedno s operativcem SDB Srbije Frankom Simatovićem-Frenkijem, za progon, ubistva, deportaciju i prisilno premeštanje Hrvata i Muslimana. Obojica su uhapšena i isporučena u Hag u 2003, neposredno posle ubistva Zorana Đinđića. Suđenje je počelo 2009. iz drugog pokušaja, a pet godina kasnije okončano je oslobađajućom presudom. Ipak, 2015 sud prihvata žalbu tužilaštva i vraća suđenje na početak. Novo suđenje počelo je 2017 godine.

Po optužnici, ti zločini počinjeni su u okviru udruženog zločinačkog poduhvata, na čelu s Miloševićem, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje nesrpskog stanovništva sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH radi ispostavljanja srpske dominacije.

Te optužbe, branilac Džordaš nazvao je "apsurdnim", zato što niko od učesnika u tom poduhvatu, koje je tužilaštvo navelo u optužnici, nije nikada bio osuđen.

Pored Miloševića, Stanišića i Simatovića, to su bili Veljko Kadijević, Blagoje Adžić, Radmilo Bogdanović, Radovan Stojičić-Badža, Kapetan Dragan i Vojislav Šešelj.

Kao dokaz da takav poduhvat nije postojao, branilac je naveo da se Milošević nikada nije zalagao za "Veliku Srbiju", već za prihvatanje mirovnih planova u Hrvatskoj i BiH i da je na to primoravao lidere tamošnjih Srba.

Branilac Džordaš je naglasio da tužioci, iako tvrde da je Stanišić imao kontrolu nad hiljadama boraca i da je bio Miloševićeva svemoćna "desna ruka", nisu Stanišića optužili za komandnu odgovornost.

"Optužba ne može da dokaže da je Stanišić komandovao bilo kome, pa čak ni Simatoviću", rekao je britanski advokat.

Džordaš je najavio da će odbrana dokazati da Stanišić nije komandovao ni jedinicama koje su u Hrvatskoj i BiH sebe nazivale "crvenim beretkama", ni "gardi" Željka Ražnatovića-Arkana, ni "Škorpionima", a te jedinice su, po optužnici, počinile zločine.

Stanišić, po odbrani, nije imao ni kontrolu nad liderima Srba u Hrvatskoj Milanom Martićem i Milanom Babićem i njihovim jedinicama koje su, kako je rekao Džordaš, počinile zločine.

Odbrana je, kao "lažnu", odbacila i tvrdnju iz optužnice da su "crvene beretke", kao jedinstvena formacija SDB Srbije, postojale i delovale neprekidno od 1991 do 1995.

Navod iz govora Franka Simatovića, na proslavi godišnjice Jedinice za specijalne operacije, 1997, da je jedinica 1991-95. imala 26 baza i 5.000 boraca u Hrvatskoj i BiH, Stanišićev branilac je nazvao "besmislenim hvalisanjem".

Advokat Džordaš tvrdio je da do formiranja Jedinice za antiteroristička dejstva (JATD) 1993. godine SDB Srbije nije imala oružanu formaciju.

Po braniocu, neki ljudi povezani sa Službom i pre toga su delovali u "crvenim beretkama" i "obavljali prljave poslove" ili su "pljačkali da bi se obogatili", ali "nema dokaza da im je Stanišić naređivao".

"Mi ne tvrdimo da neki iz SDB Srbije nisu počinili zločine, već da Stanišić za njih ne može biti odgovoran", naglasio je Džordaš.

Kao primer je naveo vođe "crvenih beretki" Radojicu Božovića i Živojina Ivanovića zvanog "Žika Crnogorac" "čije se kriminalno ponašanje ne sme povezivati sa Stanišićem", iako su, posle provere 1993. bili primljeni u JATD.

Operacije te jedinice SDB Srbije u istočnoj Bosni krajem 1993. i u Cazinskoj krajini 1994. Stanišićev advokat je nazvao "legitimnim... čak i ako su uključivale počinjenje nekih zločina".

Cilj operacije u istočnoj Bosni bio je, po odbrani, sprečavanje da se rat iz Bosne prelije u Srbiju usled ofanzive Armije BiH. Međutim, "Stanišić nije imao ništa s tim", već je komandovao tadašnji general Resora javne bezbednosti MUP Srbije Obrad Stevanović.

Džordaš je upozorio da se ta operacija srpske policije i Vojske Jugoslavije sa istovremenom "krvoločnom akcijom (komandanta Vojske Republike Srpske) Ratka Mladića" na istom terenu.

"Ako je neko iz SDB i bio umešan u etničko čišćenje... njihovi zločini ne mogu biti pripisani Stanišiću, koji nije bio u lancu komande", kazao je zastupnik odbrane.

Stanišićeva odbrana najavila je da će pred sudije izvesti 19 svedoka, među kojima će biti i bivši ambasador Velike Britanije u Beogradu Ajvor Roberts (Ivor).

Ponovljeni proces Stanišiću i Simatoviću biće nastavljen sutra. Stanišić je zbog bolesti na privremenoj slobodi u Srbiji.

Ponovljeno suđenje počelo je 2017. godine, a prema proceni glavnog tužioca Serža Bramerca, biće okončano 2020. Međutim, ni to neće biti kraj, jer i na tu presudu će postojati pravo žalbe. Tek tada će biti okončan i poslednji proces u kome se utvrđuje da li su za zločine u bivšoj Jugoslaviji odgovorni zvaničnici Srbije. Takve presude do danas nije bilo.

Odbrana će tokom dokaznog postupka biti fokusirana na, kako su naveli, pogrešne zaključke na kojima je zasnovana optužnica, kao i na buduće dokaze koje će koristiti. Pokušaće da dokažu da je Državna bezbednost postojala kako bi se osigurala bezbednost Srbije, a ne da bi se vodio rat, da je do sukoba u Krajini i Golubiću došlo u smislu odbrane, ali i da objasne kakva je zapravo bila uloga operativaca DB tokom sukoba.

(Kurir.rs/Beta)