Jedna je Rus i odličan poznavalac pitanja Jugoistočne Evrope, i posebno Kosova, drugi je Amerikanac koga cene kao mahera za ruske prilike. To su dvojica novih amabasadora - Rusije i SAD - koji će uskoro započeti svoju službu u Beogradu.

I obojica stižu pravac iz - Moskve.

U javnosti im je već nadenut imidž "specijalaca" za rešenje najtežih pitanja, a tumači se i da će njihova uloga biti velika u prelomnim trenucima za rešavanje najkomplokovganijeg balkanskog čvora - kosovskog pitanja.

Budući ruski amabasador, Aleksandar Bocan Harčenko i njegov američki kolega Entoni Godfri, po mnogim detaljima iz biografije su povezani - bar kada je reč o sferama njihovog interesovanja i diplomatskog angažmana, a prema mišljenju stručnjaka, ono što ih trenutno najviše povezuje je misija na području Balkana u koju su obojica poslati od strane svojih država.

Poslati da ostvare sporazum na Balkanu?

- Jedan od razloga zbog kog su baš ova dvojica diplomata poslata u našu zemlju je i postizanje sveobuhvatnih sporazuma po mnogim pitanjima među kojima će verovatno biti i pitanje Kosova. Godfri je poznat po tome da je jako često sklapao sporazume u ime svoje zemlje, a Haračenko je dosta aktivniji od (aktulenog ambasadora Rusije Aleksandra) Čepurina i otvoreniji za pregovore. Može se čak očekivati veći balans i bliža komunikacija SAD-a i Rusije po mnogim pitanjima koje se tiču područja Balkana - smatra dr Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije IDN.

"Hladnoratovska diplomatija"

Sudeći po rečima stručnjaka, novi amabasadori SAD i Rusije podigli su lestvicu i za ostale svetske sile koje imaju svoje konzularne predstavnike u Srbiji, koji žele da imaju uticaja u rešavanju ključnih pitanja.

- Kako stvari stoje, izgleda da se može govoriti i o nekoj vrsti podešavanja položaja velikih sila koje su poslale svoje ljude da pokušaju da ostvare neku vrstu sveobuhvatnog dogovora i omoguće bolji dijalog između SAD-a i Rusije. Može se reći da dolazak Godfrija i Harčenka predstavlja neku vrstu "hladnoratovske diplomatije" u smislu postizanja dogovora ovih dveju sila - ističe Cvetićanin.

Izvori za svoje vlade

Prema mišljenju političkog analitičara Dušana Janjića budući amabasdori u Srbiji biće "oči i uši" svojih zemalja, odnosno prenosnici informacija koje će u mnogome uticati na politiku ovih dveju sila u vezi sa položajem Srbije u međunarodnim vodama, ali i po pitanju rešenja kosovskog problema.

- Obojica dobro poznaju naše uspehe i neuspehe, a sada će iz prve ruke imati priliku da budu u kontaktu sa predstavnicima vasti i da na osnovu prilika koje vide lično informišu svoje predsednike i Vlade na osnovu čega će oni preduzimati određene korake, a kakvi će to koraci biti zavisi i od delovanja naše vlasti, ali i raspoloženja u Rusiji i Americi - kaže Janjić.

I on smatra da bi dva nova ambasadoraovih svetskih sila mogli da budu faktor u uspostavljanju saradnje između SAD-a i Rusije.

- Izbor dvojice specijalista vodi ka tome da dolazi do stvaranja uverenja da će biti saradnje između Moskve i Vašingtona u vezi gorućih pitanja, a imajući u vidu njihove dosadašnje angažmane možemo reći da će Harčenko zasigurno uticani i u iznalaženju pitanja sudbine BiH, dok će Godfri sa sobom poneti veštine sklapanja sporazuma koji na najbolji način utiču na njegovu državu - ističe Dušan Janjić.

Dolazak dvojice amabasadora iz istog grada

Posećamo, obojica Ambasadora u Beograd će stići iz Rusije, budući da ovaj američki stgručnjak tamo službovao na funkciji zamenika američkog ambasadora u Rusiji, odakle će i njegov kolega Haračeko sa pozicije direktora Četvrtog evropskog odeljenja ruskog Ministarstva inostranih poslova doći u Srbiju.

Srpska javnost se upoznala sa Bocan-Harčenkom dok je radio kao specijalni izaslanik ruskog ministra spoljnih poslova za Balkan od 2004. do 2008. godine. Godfri je u Moskvi bio odgovoran za bavljenje najvažnijim aspektima odnosa Amerike i Rusije.

Ko su novi amabasadori?

Budući američki amabasador, Entoni Godfri je najviše vremena u svojoj karijeri proveo baveći se pitanjima Bliskog istoka, Turske i Evroazije, a od regionalnih iskustava ima i rad u ambasadi SAD u Hrvatskoj.

Prethodno se bavio pitanjima vezanim za Irak i konkretnije poslovima na uspostavljanju međunarodne koalicije u borbi protiv terorističke Islamske države (ISIS). Bio je i savetnik za političke poslove u američkoj ambasadi u Bagdadu, kao i savetnik za političke i bezbednosne poslove u ambasadi SAD u Turskoj. Radio je na uspostavljanju trilateralnog bezbednosnog dijaloga sa Turskom i Irakom.

Pre ulaska u diplomatiju Godfri je proveo 12 godina u američkoj mornarici.

Aleksandar Bocan-Harčenko bio je ruski predstavnik u međunarodnoj Kontakt grupi za Kosovo, a potom i član posredničke "trojke", u kojoj je još Volfgang Išinger zastupao EU, a SAD Frenk Vizner.

Od 1997. do 2002. godine radio je kao savetnik poslanik u ruskoj ambasadi u Hrvatskoj, odakle je otišao na mesto zamenika direktora Trećeg evrospkog odeljenja MIP Rusije, da bi 2008. godine bio imenovan za zamenika direktora Četvrtog evropskog odeljenja. Do 2014. godine radio je kao ambasador Rusije u BiH, a te godine je imenovan za direktora Četvrtog evropskog odeljenja.

Tokom karijere dobio je tri priznanja od ruskog predsednika Vladimira Putina - medalju ordena za zasluge za otadžbinu drugog stepena, Orden prijateljstva i Orden časti koji je dobio ukazom u januaru 2018. godine za doprinos u realizaciji spoljnopolitičkog kursa Ruske federacije.

Kurir.rs/Blic/A. Milutinović/Foto: EPA, Foto: U.S. Embassy & Consultates in Russia