Momir Bulatović, nekadašnji predsednik Crne Gore i savezni premijer SRJ, koji je iznenada preminuo, u emisiji Balkanskom ulicom na RTS 2010. otvoreno je govorio o teškoj borbi za život njegovog sina Boška koji je preminu o u 21. godini od leukemije.

"Ne bavim se ja filozofijom a li me je život naučio da tek naknadno prepoznate sreću. Oženite se, rodite dvoje dece, sve mislite da je to normalno. Posle se jedno dete razboli, borite se za njegov život, pa izgubite to det. Tek onda shvatite da je najveća nesreća koja se desi da vam dete umre. Nije nas Bog stvorio da mi svoju decu sahranjujemo nego da bude obrnuto. Tek onda kada se to desi vi shvatite koja vam je najveća sreća bila. Ne bilo koja fukicija, ne bilo koji značaj. Najveća sreća mi je bila što mi je Bog podario tog momka. Sećam se, najveća sreča mi je bila kada smo ga izneli iz porodilišta. Džaba vam novac, titule i funkcije, ako kada vas živo stvorenje koje je vaše pogleda, a vi to ne prepoznajete. Prolaze godine, ljutite se, zaboravljate, nervozni ste, pijete, pušite i tako, a ne znate da je sreća upravo to da svako jutro otvorite oči i kažete: Fala Bogu da sve fino traje", sasvim otvoreno govorio je Bulatović.


Momir Bulatović rekao je da je neizmerno zahvalan Beogradu i zato ga voli , jer mu je pomogao kada mu se sin razboleo, a posebno se zahvalio lekarima na VMA koji su tri godine vodili bitku za Boškov život.


"Da je bilo spasa tu bismo ga našli. U Beogradu možete da nađete čoveka, hiljade njih, koji će vas razumeti i pomoći. Najveće bogatstvo i lepota Beograda su njegovi ljudi.Možete da odete negde gde imaju bolju tehniku i bolju struku, ali će vas tretirati kao broj. Mene i moju familiju u tom tragičnim trenutku koji smo prošli na VMA tretirali su sa najvećim ljudskim odnosom", rekao je Bulatović i dodao da je zato zaljubljenik u Beograd.

On kaže da je za 24 sata dobijao lek za sina, gde god da se on pojavio te da su mu svesrdn pomagali piloti Jata.

"Ljudi su u takvim situacijama prisiljeni da se međusobno organizuju i ispomažu i onda im bude lakše. Sve sam uradio. NIšta nisam propustio. Valja nastaviti živeti i zbog ćerke, okruženja, ljudi i zbog uspomene na tog dovnog momka koji je nažalost otišao u 21 godini", zaključio je Momir.

Boško Bulatović bio je student ekonomije i trenirao je košarku.