ŠTA POKAZUJE GOVOR TELA ŠEFA FRANCUSKE: Makron imao tremu, evo kako se predsednik spremao za ISTORIJSKI GOVOR NA SRPSKOM!
Tokom govora na Kalemegdanu moglo se videti kako su mu zglobovi ruke pobeleli, jako je stegao govornicu, što znači da je imao tremu i važan cilj koji je morao da realizuje, ističe Marko Stojanović
Francuski predsednik Emanuel Makron samo je naizgled bio nonšalantan i opušten tokom posete Srbiji.
S obzirom na ceo njegov protokol i govore koji su uvežbani - ovde je došao sa jednim važnim i preciznim zadatkom, koji je morao da realizuje u ova 24 sata, i to bez mogućnosti da pogreši, ocenjuje za Kurir profesor scenskog pokreta, glumac i pantomimičar Marko Stojanović.
Stojanović smatra da je na njegovoj poseti radio veliki broj ljudi koji dobro poznaju Srbe i naš mentalitet, kao i da je sve urađeno da se probude emocije koje mi gajimo prema Francuzima već čitav vek i više.
- Ovo je bio politički zadatak da nas otcepi od američkog i ruskog uticaja, a da nas prikloni Francuskoj i Evropskoj uniji. Na Kalemegdanu su bile dve važne stvari. Prva je količina teksta izgovorena na srpskom jeziku, što zahteva ogroman trud i znači da je danima vežbao, a samim tim uvežban je i način stajanja. Tu je i značaj onoga što je govorio, kao i što je hteo da probudi emocije kod naroda koji ga je slušao i gledao. To se vidi u grčevitom hvatanju desnom rukom za govornicu. Tu možete da vidite kako su mu zglobovi ruke pobeleli, jako je stegao govornicu, što znači da je imao tremu i važan cilj koji je morao da realizuje i zato se uhvatio za govornicu - navodi Stojanović.
POGLEDAJTE CEO GOVOR PREDSEDNIKA MAKRONA NA SRPSKOM
Druga stvar je, dodaje, trenutak kada je gotovo revolucionarno govorio kako bi i podigao masu. Stojanović ukazuje da, kada je Makron govorio o Kosovu i Srbiji, desnom rukom se počešao ispod oka i nosa, sa desne strane, a drugi put sa leve strane lica, i da to češanje nije imalo energiju i ritam njegovog govora i nastupa.
(Kurir / M. R.)
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore