UŽASNI ZLOČINI ZLIKOVCA RAMUŠA HARADINAJA: Živom momku IŠČUPALI SRCE u žutoj kući!

Crno na belo: Petočlana forenzičarskakomisija Unmika našla dokazni materijal dasu kidnapovanim Srbima organi vađeni iprodavani na crnom tržištu. U izveštaju navelida su žrtve sahranjivane u okolnim grobnicama

Forenzičari su u toj kući, u mestu Burel u Albaniji, na dva mesta pronašli i tragove krvi. Naknadno su ukućani tvrdili da potiču od klanja stoke, odnosno porođaja jedne od ukućanki. Kurir vam ekskluzivno predstavlja nacrt unutrašnjosti kuće koju su napravili istražitelji Unmika, sa označenim mestima na kojima je pronađena krv.

Futrola za pištolj

U tom izveštaju Unmika o trgovini organima do detalja je opisana i nacrtana „žuta kuća“. Navodi se da su pronašli prazne plastične kontejnere i pakovanja lekova „hlorofemikal“, „cinarizin“, „buskopan“, „tranksen“, koji se koristi za smirenje i opuštanje mišića pre intervencija. Našli su i delove hirurškog kombinezona, praznu futrolu za pištolj, držače za tablete i boce.

- Bilo je reakcija na luminol (osetljiva supstanca za otkrivanje tragova krvi koji su okom nevidljivi). Tragovi krvi su bili u kuhinji i ostavi - navodi se u izveštaju i objašnjava da su, prema nekim svedočenjima, žrtve sahranjivane u grobnicama u okolini kuće.

Nemojte me ubiti

U jezivom svedočenju Tužilaštvu za ratne zločine bivši pripadnik OVK opisao je kako je naživo vadio srce Srbinu, a potom i lanac trgovine organima.

- Doveli su mladića oko 19-20 godina. Doktor, koji me je obučavao na plastičnoj lutki, poderao mu je majicu. Doneli su crnu torbu, izvadili skalpel, noževe, opremu za operaciju, gazu i bocu alkohola. Dali su mi skalpel u ruku. Lekar mi je rekao da napravim rez od početka grla do kraja rebara. Otimao se, vikao: „Nemojte me zaklati, nemojte me ubiti!“ Krenuo sam da režem. Krv je počela da teče - pričao je on i nastavio:

Makaze za seču rebara

- Izgubio je svest ili umro, ne znam, samo znam da se više nije otimao. Onda su se posvađala dva lekara, jer je jedan zaboravio injekcije i makaze kojima se seku rebra. Imao sam specifičan bajonet „kalašnjikova“ koji je mogao da se pretvori u makaze. Lekar mi je govorio gde da zasečem i da pazim „da ne oštetim nešto“. To nešto bilo je srce. Kad sam ga uhvatio, i dalje podrhtavalo. Stavio sam ga u kutiju, pa sve u hladnjaču.

Nadređeni su mu rekli da hladnjaču stavi u gepek tamnozelenog „volva“, kod rezervne gume. Odvezeni su na aerodrom „Rinas“ kod Tirane.

- Dočekali su nas pripadnici albanske armije u uniformama. Ugledao sam mali avion, ne transportni, već privatni, sa turskom zastavom. To je bio biznis, trgovina ljudskim organima.

(Kurir.rs / Foto: Shutterstock)