POLITIČKI AVANTURIZAM: Bivši srpski ambasador u UNSECO tvrdi da je Priština mnogo dalje od učlanjenja u tu instituciju nego što je bila 2015. i 2017.

Nije realno očekivati da Priština izbori ulazak u UNESCO, a njihova inicijative za prijem u ovu organizaciju, ukoliko je uopšte pokrenu idućeg meseca ima male šanse za uspeh, jer će Srbija i srpska diplomatija imati pravi odgovor na to, ocenjuje bivši ambasador Srbije u toj organizaciji UN Darko Tanasković.

Unesko je ipak specifična organizacija, dodaje on, u kojoj se politika prelama na drugačiji način Tanasković podseća da bi Prišitna ukoliko bi želela da podnese kandidaturu za članstvo, morala to da učini do kraja septembra ili u oktobru, kako bi predlog, ako bi bio prihvaćen išao na generanu konferenciju zakazanu za novembar.

- Da bi jedna država koja uz sve nije članica UN postala član Uneska potrebno je da za nju da glasa 2/3 zemalja, a to nije realno u slučaju Prištine. Ali, uprkos toj činjenici ne znači da se Priština, u političkom avanturizmu, sledeći zacrtanu linijiu neće prijaviti, objašnjava j Tanasković i dodaje da je siguran da će Srbija i srpska diplomatija imati pravi odgovor na to.

Tanasković je prokomentarisao i jučerašnje saopštenje Kvinte koje po njemu, pokazuje da su diplomatski uspeh i jača pozica Srbije ono što najviše smeta Prištini i njenim pokroviteljima.

- Pritisci se pojačavaju kada šte jači a ne onda kada ste slabiji, kaže bivši ambasador Srbije pri UNESCO.

Tanasković ocenjuje da je dobro što je ministar Vladan Vukosavljević uputio pismo predsedniku Papskog saveta za kulturu, dobrom poznavaocu istorije i umetnosti zbog prisvajanja crkve u Novom Brdu, kao i to što su srpski stručnjaci digli glas jer sto puta ponovljena laž, poput Hodžajeve da su svi verski i kuturni objekti na KiM vlasništvo države i građana, preti da postane istina.

Prema rečima Tanaskovića, u kontinuitetu Hodžajevog delovanja, "koji je sposoban i beskurpulozan dilomata", je ideja da se u svakom trenutku nanese šteta Srbiji i srpskim intresima.

Hodžajeva izjava da je Kosovo završena činjenica, uz politizaciju istorije, nauke i kuture pokazuje ideje čitavog kosovskog državotvorog projekta, kaže Tanasković.

Podsetio je i da je 2014. godine u Prištini bio povučen Nacrt zakona o zaštiti kulurnog nasleđa jer se u njemu insistiralo na tome da su svi kulturni spomenici na Kosovu vlasništvo države. To čak ni podržavaci Prištine, kako kaže, nisu mogli da prihvate, kao ni karikaturalne teze o dinastiji Nimani koja je gradila sve te spomenike i manastire na Kosovu.

U skladu sa onim što Hodžaj priča, Tanaksović kaže da bi Prištini moglo da se uzvrati pitanjem o poreklu Skederbega.

- Izjave Hodžaja o srpskom prisvajanju crkve bi se mogle tumačiti kao frojdovske omaške i stepen njegove nervoze kada govori da u 14. i 15. veku nisu postojali stvoreni narodi, aludirajući na to da svi spomenici mogli biti svačiji, pa da su oni danas i u tom kultrnom, istorijskom i duhovnom smislu, ubrajaju u kulturno nasleđe onoga ko vrši vlast, objasnjava Tanasković i dodaje:

- Hodžaja zato možemo pitati za nacionalnog heroja koga su Albanci otkrili tek u 19 veku u vreme nacionalnog preporda, a koji je po nekima bio i srpskog porekla. Dakle, možemo pitati da li Skenderbeg pripapada tradiciji srpskog naroda, a u skladu sa projekcijama savremenih političkoh stremljenja na istorjiu, rekao je on.

(Kurir.rs/Tanjug)