MARKO ĐURIĆ: Protiv getoizacije Srba na Kosovu borićemo se industrijalizacijom i ekonomskim napretkom

BEOGRAD - Direktor kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić istakao je da je Srbije i u jeku političke i diplomatske borbe za opstanak Srba u toj pokrajini, uspela da izdvoji sredstva za investicioni ciklus kakav nije viđen decenijama, a koji već rezultira stotinama projekata, radnim mestima i socijalnom sigurnošću za srpski narod.

"Protiv getoizacije borićemo se industrijalizacijom i ekonomskim napretkom u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji i siguran sam da Albanci već sada sa zavišću i nostalgijom gledaju na to kako se jedna ozbiljna država ophodi prema svojim građanima i njihovoj budućnosti", rekao je Đurić za sutrašnju "Politiku".

On je ukazao na to da Srbija, uprkos pritiscima na terenu i pojačanim policijskim i inspekcijskim kontrolama, pronalazi načine da osigura koliko-toliko stabilno snabdevanje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, pre svega na severu pokrajine.

"Namera Priština proteklih meseci je bila da se zastrašivanjem i restrikcijama slomi otpor i otupi volja Srba na severu Kosova i Metohije. Sever je opsesivna meta Prištine, jedan veliki trn u oku. Ali uveren sam da Srbe neće uspeti da potčine i pođarme jer istrajnost imaju, a imaju i neupitnu podršku Beograda, države Srbije, pa i čitavog srpskog naroda", kaže Đurić.

Istakao je da sve to ne bi bilo moguće bez čvrstog političkog jedinstva države i predstavnika Srba na KiM.

On je, ocenjujući svoj šestogodišnji rad na čelu Kancelarije za Kosovo i Metohiju rekao da su rezultati egzaktni i merljivi brojem sazidanih kuća i stanova (1.650 novih stambenih jedinica), podeljenih traktora, motokultivatora i sadnica, obnovljenih svetinja, izgrađenih puteva, škola, obdaništa, ambulanti, domova zdravlja, realizovanih kulturnih i sportskih manifestacija.

"U izveštaju o radu Kancelarije za KiM koji je nedavno podeljen poslanicima u Skupštini Srbije može se videti nešto o postignutim rezultatima. Opozicija je prilično prezrivo reagovala na te fakte, ali kako drugačije da reaguju kada su iza njih i njihovog delovanja na KiM ostali samo porazi i ništa opipljivo. Da se ispravim - ostavili su nam administrativne prelaze i de fakto granicu između Srba i Srba", kaže Đurić.

Govoreći o spekulacijama u Prištini da će u septembru biti održani vanredni parlamentarni izbori, on je izrazio očekivanje da će ti izbori, ako ih bude, za posledicu imati prekompoziciju albanske političke scene, ali da se u odnosu albanske političke elite prema srpskom narodu ništa neće promeniti.

"Sve albanske partije imaju otvorenu antisrpsku platformu i svi će tokom kampanje upirati prstom na Srbe kao dežurne krivce za sve neuspehe takozvanog kosovskog državotvornog projekta. Čitava ta lopovska politička elita će nastojati da svoje grehe sakrije iza agresivne antisrpske retorikle i bojim se da ulazimo u jedan veoma i politički i bezbednosno osetljiv period", rekao je Đurić.

On je naglasio da srpski narod u tom periodu treba da gleda kako da preživi i da još jednom artikuliše svoje političko i svako drugo jedinstvo kroz podršku Srpskoj listi.

Đurić je izrazio sumnju u snagu eventualne koalicje malih srpskih stranaka, pokreta i pojedinaca koji imaju uporište u pojedinim opozicionim strakama u Beogradu.

"Njihovu realnu snagu mogli smo da vidimo kada su organizovali šetnje u okviru kampanje 'Jedan od pet miliona', kada u Gračanici i u Kosovskoj Mitrovici nisu mogli da okupe čak ni toliko ljudi da drže transparent", kaže Djurić.

On dodaje su ti ljudi pojurili da kažu da će izaći na izbore iako još nije poznato da li će izbora biti, a to su, prema njogovim rečima, isti oni koji se u Beogradu žale na izborne uslove, dok na KiM to pitanje ne postavljaju.

"Valjda su zadovoljni funkcionisanjem civilnog i demokratskog društva tamo. Da nije tužno i tragično, bilo bi smešno, Da stvar bude gora, oni ne kriju da na te izbore žele da izađu ne da bi oponirali antisrpskoj politici i porukama albanskih stranaka, već da bi okrunilli i oteli neki glas od Srpske liste", ističe Đurić.

Na pitanje o budućnosti dijaloga Beograda i Prištine, on je odgovorio kontrapitanjem, istim onim kojim, kako je rekao, predsednik Aleksandar Vučić odgovara onima koji dolaze u Beograd da bi pledirali za nastavak dijaloga: "A o čemu da razgovaramo?" "Ukoliko to treba da bude nastavak ekspertskog dijaloga, kako da nastavimo razgovore u svetlu činjenice da Zajednica srpskih opština ne postoji, da svako malo upadaju sa specijalnim policijskim snagama na sever KiM, da hapse i zastrašuju nevine Srbe, da ne priznaju srpske pasoše, da zabranjuju posete našim zvaničnicima", zapitao je Đurić.

Ako to treba da bude dijalog o nekom sveobuhvatnom rešenju, on pita o čemu da se razgovara kada su sve ideje koje su došle sa srpske strane odbačene i kada je kompromis postao zaboravljena i gotovo prezrena reč.

Đurić je rekao da nema nikakva očekivanja od Specijalnog suda zazločine tzv. OVK u Hagu i dodao da se taj sud više puta postarao da opravda njegovu skepsu.

On je podsetio da nije reč o međunarodnom sudu, već o sudu samoproglašenog Kosova koji je iz, kako je naveo, kozmetičkih razloga teritorijalno premešten u Hag, pa se čak ne postavlja ni pitanje poverenja u međunarodno pravosuđe, kojeg takođe nema mnogo.

"Ne mislim da su oni koji su činili zločine na Kosovu i Metohiji, kao ni njihovi politički sponzori spremni da na bilo koji način sude sami sebi. Pravda je spora ali dostižna jer ratni zločini ne zastarevaju i kad-tad će sva njihova zlodela doći na naplatu", zaključio je Đurić.

(Kurir.rs/Tanjug)