O FILMOVIMA ZA ODRASLE, ČVARCIMA I KAKO SE ZARATILO U JUGI ZBOG DVA FRIŽIDERA Bregovića mnogi ne vole zbog njegovih stavova, ali on ne želi da im ćuti: Otvoreno o Dodiku, Bosni, političarima, deci... ŠOK INTERVJU!

U početku sam mislio da prvo sve krene u Sarajevu, ali u Sarajevu je sve uvek malo komplikovako... Nadam se da ću im se dopasti.

Bregović ujedno priča i o tome kako je zahtevno voleti "naše zemlje", kako glasi uputstvo za upotrebu u Sarajevu, o Dodiku, Vučiću, demokratiji...

SARAJEVO IMA UPUTSTVO ZA UPOTREBU

Kad živite u malom gradu morate razumeti da ako imate neku malu veličinu koju nosite sa sobom morate je ugurati u taj mali grad. Ja sam naučio da živim kao Sarajlija i ceo život živim tako. A to znači da se ne kurčim po Sarajevu - jao vidite kakav sam veliki.

Sarajevo ima svoja uputstva za upotrebu - nemoj se kurčiti ovo je Sarajevo.

O NEPISMENIMA I DEMOKRATIJI

Ja ceo život upirem u jednu tačku, ceo život pišem muziku koja je u vezi sa tradicijom. I ceo život pritiskam u istu tačku. I tako pritiskaš dok ne popusti. A kod mene se to rano desilo.

Zbog rata sam morao da odrastem. Imao sam nagli skok iz pelena u pantalone. Tako i moja muzika.

U 21. veku ćemo morati da naučimo da živimo zajedno. Što nismo do sada naučili? Pa ako uporediš sa prirodom gde je sve skladno... Priroda je imala mnogo više godina nego čovek da sve uskladi. Tako ga jedino mogu pravdati, mada bismo mogli da učimo i brže.

Mi još ne živimo u političkom dobu, ljudi ne znaju da glasaju, procenat nepismenosti je veliki... To je opasno.

Da je demokratija perfektna i Aristotel bi bio za nju. A nije. Bio je za prosvećenu diktaturu.

O ČVARCIMA I PORNO FILMU

Teško će biti neke kritične građanske mase kao što je bila ona 1968. jer su uspeli da uguraju neki hedonizam za običnog čoveka. Svako se malo zatvori, odgleda dva porno filma, vidi tamo neku polugolu pevaljku, ima uvek dovoljno za neke čvarke, ima dovoljno da se ubere neki paradajz kod rodbine... I tako se onda kotrlja sve.

O VUČIĆU I DODIKU

Nisam upoznao ovde današnje političare. Pre rata sam imao jednog prijatelja koji je bio političar ali mi ga je uvek bilo žao. Uvek sam mislio da to nije zanimanje za mog prijatelja. Političar u toku svoje karijere malo toga vidi što je urađeno. Nije to ko kod zanatlije koji odmah vidi šta je uradio. Zato su zanatlije srećni ljudi. U politici je sve na duge staze a život je kratak. Malo srećnih ljudi sretnete u politici.

Sumnjam da političari mogu više... Ako žele da ih izaberu ponovo. Radiš tako da te izaberu i sledeći put.

Vučića ne poznajem, kao ni Bakira Izetbegovića... Ali Dodika znam sto godina jer je bio u partiji za koju smo agitovali pre rata. Uvek sam Dodika cenio i voleo. On je fini čovek, on je neko koga biste voleli da imate za druga.

Imam poruku za Beograđane, za beogradski sloj intelektualaca koji su protiv Vučića. Mislim da on radi korisne stvari za Srbiju, ima neke stvari koje su vidljive kao rezultat. Kada putuješ, vidiš da neke nove fabrike, nove asfaltirane puteve, Beograd koji se gradi, to su za ovako malu zemlju koja je izgubila rat ogromni pomaci.

ZARATILO SE ZBOG DVA FRIŽIDERA

U BiH je skoro beznadežni slučaj. Tragična granica, direktna granica u čovečanstvu među katolicima, muslimanima i pravoslavcima.

Za Titove vladavine smo lepo živeli. Porodica moje supruge je u to vreme živela u jednom velikom stanu. Bilo ih je mnogo i oni su to lepo rešili - jedan frižider za vlahe jedan za muslimane. To se tako rešavalo, nije se moralo zaratiti. Što se zaratilo? Shvatili su da je komplikovano imati dva frižidera... otkud znam.

TEŠKO JE VOLETI NAŠE ZEMLJE

Ja sam maneken građanskog rata. Ja sam univerzalni patriota. Ne mislim da moram da mrzim Srbe da bih bio Hrvat. Ili obrnuto.

Moja deca će biti Francuzi a neće biti naši... I srećan sam zbog toga. Čovek voli svoju zemlju a ne zna se zašto. Zašto ja volim Bosnu? Bilo bi mi pametnije da volim neku normalnu zemlju u kojoj se normalno živi. Srećniji sam da znam da će voleti Francusku kao što ja volim Bosnu. Ljubav prema Bosni je komplikovana, zahtevna.

Moj deda je bio vojno lice, moj otac je bio vojno lice, da nisam bio u parizu i ja bih bio vojno lice. Našim zemljama ne trebaju im umetnici već samo vojnici.

To su teške ljubavi, voleti naše zemlje je komplikovano.

Kurir.rs/Al Jazeera Balkan/Priredio: P.L.

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: