NAJOPASNIJI PROTIVNIK MILOŠEVIĆA UBIJEN JE NA DANAŠNJI DAN: Ivan Stambolić je osuđen na smrt jer je bio čovek koji je mogao da sruši režim i ujedini Srbiju

Danas se navršava 19 godina od otmice i ubistva nekadašnjeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića, za koje su pravosnažno osuđeni čelnici DB-a.

Stambolić je ubijen mesec dana pre izbora održanih 24. septembra 2000. godine koje je Milošević izgubio i posle kojih je 5. oktobra te godine izgubio vlast.

Stambolić je otet 25. avgusta 2000. godine, a njegovo telo je pronađeno 27. marta 2003. godine. Njegovo ubistvo razrešno je posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, čije je ubistvo takođe organizovao Ulemek.

Prema svedočenju, egzekutori su sačekali Stambolića dok je rekreativno trčao u Košutnjaku i pod pretnjom oružjem i pokazivanjem službenih policijskih legitimacija, naterali ga da uđe u kombi. Odvezli su ga na Frušku goru gde je ubijen i bačen u jamu sa živim krečom.

Ivan Stambolić je sahranjen 8. aprila 2003. uz državne i vojne počasti na Topčiderskom groblju u Beogradu.

Stambolić je rođen 5. novembra 1936. godine u selu Brezova kod Ivanjice.

Bio je visoki funkcioner bivšeg Saveza komunista Srbije (SKS) i predsednik Predsedništva Srbije u vreme bivše SFRJ.

Na 8. sednici CK SKS 1987. godine koja je označila početak političkog uspona tadašnjeg partijskog šefa Slobodana Miloševića, došlo je do oštrog sukoba njegovih i pristalica Ivana Stambolića. Ubrzo nakon te sednice Stambolić je bio prinudjen da napusti položaj predsednika Predsedništva Srbije i da se povuče iz javnog života.

Ko je Ivan Stambolić?

Rodom iz "dinastije Stambolić" iz ivanjičkog kraja, Ivan (1936) nije bio viđen za političara. Sestrić jednog od najuticajnijih srpskih funkcionera posle Drugog svetskog rata Petra Stambolića, upisao se u srednju industrijsku školu u Rakovici – jer su trojici njegove braće bile namenjene intelektualne karijere, a njemu plavo radničko odelo. Ivan je počeo kao kvalifikovani metalostrugar u Industriji motora Rakovica, pa je onda radio u Čačku, ali je na svoju ruku završio i Pravni fakultet. Tad počinje i njegov uspon uz političke lestvice.

Radio je u čuvenom beogradskom rasadniku političkog kadra "Tehnogasu" (odakle je potekao i Slobodan Milošević). Postao je predsednik Privredne komore Beograda (mesto na koje je kasnije došao Dragiša Pavlović, čovek koji je bio povod za razlaz Miloševića i Stambolića). Usledile su mnoge druge funkcije, pa onda uticajno mesto predsednika Gradskog komiteta beogradskih komunista, koje je predstavljalo odskočnu dasku za položaj šefa komunista u Srbiji. Tu je sam izabrao sebi naslednika – Slobodana Miloševića, ne obazirući se na protivljenje iskusnog srpskog političara Draže Markovića, koji je u Miloševiću odmah prepoznao previše strasnog vlastoljupca.

Stambolić je postao predsednik Predsedništva Srbije i vrlo brzo je usledio njegov razlaz sa Miloševićem. Zvaničan razlog bilo je Kosovo: Stambolić je nastojao da obezbedi saglasnost ostalih tadašnjih jugoslovenskih republika za ustavnu rekompoziciju Srbije gde bi pokrajinama bila smanjena (velika) ovlašćenja, dok se Milošević opredelio za "olako obećanu brzinu" u rešavanju kosovskih problema. Dogodila se, u jesen 1987, Osma sednica CK SK Srbije, Milošević je pobedio, Stambolić izgubio – a ostalo je legenda.

(Kurir.rs)