Ključni ispit za novu vladu biće da što pre donese rebalans budžeta za tekuću godinu i što ga pre uradi, moći će da se donese vrednosni sud o njenom kapacitetu da sprovodi koalicioni sporazum

BEOGRAD - Pred novom vladom nalaze se veliki izazovi u ekonomskoj politici, pri čemu će njen najteži zadatak biti da zaustavi dalji pad privrednih aktivnosti, poveća izvoz i održi makroekonomsku stabilnost, a prvo što mora odmah da uradi je rebalans budžeta, ocenili su analitičari.

Pomoćnik glavnog urednika magazina NIN Milan Ćulibrk izrazio je boijazan da će u drugoj polovini godine biti dosta problema u ekonomiji zemlje, zbog čega on nije siguran da je većina najavljenih ministara uopšte svesna sa kakvim problemima će morati da se suoči.

Ključni ispit za novu vladu biće da što pre donese rebalans budžeta za tekuću godinu i što ga pre uradi, moći će da se donese vrednosni sud o njenom kapacitetu da sprovodi koalicioni sporazum, istakao je Ćulibrk i dodao da rebalans mora da bude realan i da ne bude baziran na nerealnim ekonomskim procenama kao prethodnih godina.

Odgovarajući na pitanje da li nova vlada ima kapacitet da zaustavi pad privrednih aktivnosti, Ćulibrk je izrazio bojazan da ona neće moći da zaustavi pad i da će Srbija ove godine i žvanično biti u recesiji, a bruto društveni proizvod (BDP) biće manji od prošlogodišnjeg.

Prema njegovoj oceni, već je kasno da se nešto preduzme, jer i da nova vlada odmah donese neke mere, ne bi bilo bitnijeg zaokreta u ekonomiji zemlje do kraja godine.

Ćulibrk je rekao da ga najviše plaše kritike banaka i zahtevi da se deo deviznih rezervi NBS iskoriste za podsticaj privredi, naglašavajući da rezerve centralne banke tome ne služe.

"Plašim se, ako recesija bude još dublja, da će možda i nova vlada vršiti pritisak na guvernera NBS da se deviznih rezervi upotrebi za pomoć privredi", kazao je on.

Nova Vlada Srbije trebalo bi da pruži podršku poslovnim ljudima i prema njima zauzme stav razumevanja i potpomaganja, ocenio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubomir Madžar.

Madžar je rekao da među ekonomskim prioritetima treba da bude smanjenje subvencija, da vlada prestane da finansira delove privrede koji nemaju budućnost i da sprovede ranije najavljenu "giljotinu propisa" koji sputavaju privrednike da posluju.

Madžar je, ipak, izrazio sumnju da će nova Vlada Srbije, čije se formiranje očekuje do kraja naredne sedmice, moći da realizuje ekonomske prioritete jer je, kako je rekao, suočena sa većim poteškoćana nego ranije vlade koje nisu uspele da reše mnogo manje probleme.

Buduća Vlada Srbije je prepoznala prioritete kojima u ekonomskom domenu treba da se posveti, izjavio je Tanjugu ekonomski analitičar Goran Nikolić.

Ti prioriteti su, kako je istakao, ulaganje i podsticaj razvoja poljoprivrede, reindustrijalizacija zemlje, ulaganja u energetiku, formiranje Razvojne banke, uređenje sistema javnih nabavki i drugi.

Ne sumnjam da će novi ministri zaduženi za ekonomske resore učiniti sve da poprave ekonomsku situaciju u zemlji, ali treba imati u vidu da u nekim oblastima možda realno nije brzo napraviti pozitivne rezultate, a neke grane privrede teško da mogu biti konkurentne razvijenim svetskim, dodao je Nikolić.

On je ocenio da će u uslovima svetske ekonomske krize biti teško privlačiti strane investicije u Srbiju, ali da na tome treba istrajati, kao i na formiranju Razvojne banke koja treba da pomogne u finansiranju domaće privrede.

Nikolić je pozitivno ocenio planove za odobravanje kredita za likvidnost i investicije, ukidanje pojedinih fiskalnih nameta za privredu i povećanje akciza na cigarete.

Eonomista Zoran Popov rekao je da su Srbiji potrebna hitna ulaganja u oživljavanje privrede, razvoj poljoprivrede i infrastrukture, da bi se poboljšao životni standard građana.

Stimulisanje razvoja poljoprivrede ne znači samo povećanje subvencija, već i ulaganje u navodnjavanje, koje brzo mogu da donesu pozitivne efekte, objasnio je Popov.

Jedna od najvažnijih stvari kojima nova vlada treba da se posveti je oživljavanje industrije i smanjenje nezaposlenosti, kao i nastavak izgradnje putne i železničke infrastrukture, jer će u suprotnom investitori izbegavati da ulažu u Srbiju, naglasio je Popov.

Ukoliko dođe do reindustrijalizacije zemlje biće potrebno investirati i u nova energetska postrojenja za koje neće biti teško pronaći investitore, istakao je Popov.

U domenu ekonomije i privrede treba raditi sve suprotno od onog što je rađeno poslednjih 10 godina, ocenio je Popov i ukazao da će to najviše zavisiti od predsednika Vlade Srbije, da li će on moći da usmerava ministre da rade ono što je u domenu ekonomije predviđeno koalicionim sporazumom, jer je ranije često bio slučaj da se odustane od dogovorenih planova.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je da novoj vladi neće biti lako, jer su najveći problemi sa kojima će se suočiti javne finansije, nezaposlenost i pad BDP-a.

"Vlada nema vremena za čekanje i te probleme mora što hitnije rešavati", rekao je Savić za Tanjug, naglašavajući da vlada mora što pre da se uhvati ukoštac sa korupcijom, jer će tako steći kredibilitet među građanima i stvoriti povoljno tlo za sprovodenje svih najavljenih mera.

Savić je primetio da nije ispunjeno obećanje da će u vladu ući novi ljudi, već je nekoliko ministara koji su ranije već bili u izvršnoj vlasti, a ne bi mogli dobiti prelaznu ocenu za dosadašnji rad.

"Ipak, nisu najvažniji pojedinačni ministri, očekujem od nove vlade da će funkcionisati kao tim i ako bude tako, manje je važno ko će biti na čelu koga resora", naglasio je Savić.