BRITANCIMA JE METJU PALMER PRAVI ČOVEK ZA ZAPADNI BALKAN: Ugledni profesor iz Londona Džejms Ker-Lindzi otkriva kakav je stvarno ovaj Amerikanac! Iznenadio izjavom o razgraničenju

PRIŠTINA - Odluka američkog državnog sekretara Majka Pompea da imenuje Metjua Palmera na mesto specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan je odlična, ocenio je profesor Londonske škole ekonomije i političkih nauka Džejms Ker-Lindzi.

"Takođe, posebno je izbor izaslanika od vitalnog značaja. Palmer vrlo dobro poznaje region. Ima pravi temperament za ovu ulogu. Direktan je i ne pokušava da izbegne probleme. Radujem se da vidim kako će se ovo pitanje rešiti u narednim mesecima", rekao je Ker-Lindzi.

Kada je reč o ideji o razmeni teritorija, on kaže da ne misli da je korisno previše se fokusirati na to, već na postizanje konačnog sporazuma.

"Treba ostaviti dve strane da odluče kakav će dogovor postići. Kao i mnogi drugi, mislim da je važno da strane budu otvorene. Ako Beograd i Priština žele da postignu sporazume o teritorijama, to ne možemo isključiti. Uslov je da svaki postignuti sporazum bude u skladu sa međunarodnim pravom. Konačno, na njima je da odluče", rekao je Ker-Lindzi.

Govoreći o ulozi Nemačke, rekao je da Berlin i Brisel (EU) imaju vitalnu ulogu.

"U slučaju EU, postignuto je malo, jer je EU trenutno u periodu promena. Moramo da vidimo da li će mađarski kandidat za komesara za proširenje dobiti odobrenje od parlamenta. Iskreno, nadam se da neće, jer je nepodoban za ovu poziciju. Međutim, u ovoj fazi je nejasno ko će voditi ovaj proces iz Evropske unije. Hoće li Žosep Borel kao novi visoki predstavnik ili će to biti novi komesar za proširenje, ma ko god bio. Jasno je da su Berlin i Velika Britanija zauzeli drugačiji stav u odnosu na dijalog od Sjedinjenih Država i prošlog rukovodstva EU. Lično sam bio razočaran načinom na koji je Nemačka pokušala da zatvori diskusije prošle godine, zauzimajući veoma fleksibilan stav o onome o čemu se moglo razgovarati", rekao je Ker-Lindzi.

O modelu "dve Nemačke" za rešnje Kosova kaže da je zastarela jer se pojavljuje od pregovora o statusu 2007.

"Moglo je uspeti pre jedne decenije. Sada znam malo ljudi koji misle da ova ideja može biti rešenje za napredovanje. Mislim da je mnogo bolje pokušati naći konačan i sveobuhvatan sporazum koji će problem rešiti jednom zauvek. Mislim da je to moguće i da treba biti u središtu međunarodnih napora."

Na pitanje kako bi moglo izgledati rešenje pitanja Kosova, Ker-Lindzi kaže da su elementi i rezultat dogovora već poznati, odnosno da svaki konačni sporazum mora biti zasnovan na obostranom prihvatanju i potpunom priznanju.

"Takav sporazum bi poslao Kosovo u Ujedinjene nacije, a Srbiju i Kosovo bliže evropskim integracijama. Takode mora biti u skladu sa međunarodnim pravom i mora biti demokratski usvojen. U pogledu specificnosti, moramo da osiguramo da srpsko versko nasleđe na Kosovu bude zaštićeno. Imamo pitanje manjinskih zajednica. Moguće je da je neki oblik autonomije odgovor na pitanje o Zajednici srpskih većinskih opština. Međutim, može se dogoditi i da Beograd i Priština vide neku prednost u bilo kojem teritorijalnom sporazumu. Kao što rekoh, moramo biti otvoreni i pustiti ih da dođu do dogovora koji im najviše odgovara. Najzad, najvažnije je pronaći funkcionalno i održivo rešenje ovog pitanja."

(Kurir.rs/Tanjug)