Trange-frange... Šabačkom biznismenu, koji je kupovao preduzeća i rudnike po Srbiji i bio proglašen privrednikom decenije, ni pet godina posle hapšenja suđenje nije završeno

Miroslav Bogićević, vlasnik Koncerna „Farmakom MB“, kome je pre dve nedelje nastavljeno suđenje u Specijalnom sudu, ostao je dužan bankama, državi, dobavljačima, kupcima i zaposlenima čak 382,8 miliona evra, zbog čega se za ovaj konzorcijum može reći da je nastao jednom od najvećih piramidalnih prevara u Srbiji.

Uspon, kao i kraj „Farmakoma“, bio je filmski. Šabački biznismen, koji je kupovao preduzeća i rudnike po Srbiji, zapošljavao hiljade ljudi i bio proglašen privrednikom decenije, kada je sistem počeo da se urušava, krajem novembra 2014. pokušao je da pobegne iz zemlje svojim privatnim avionom, ali je uhapšen.

Optužnica protiv Bogićevića i još šestoro službenika Privredne banke Beograd za nezakonito odobravanje i korišćenje kredita za 18 preduzeća povezanih s „Farmakomom“ podignuta je u septembru 2016. Izmenjena je sredinom 2018, a Tužilaštvo za organizovani kriminal će sada staviti akcenat na fingirane finansijske izveštaje „Farmakoma“ kojima je Bogićević doveo u zabludu poslovne partnere, ali i banke koje su mu odobravale kredite.

ivan-ninic.jpg
Foto: Damir Dervišagić

Ivan Ninić iz Centra za vladavinu prava kaže da je ceo format priče oko „Farmakoma“ impresivan.

- Ta piramida je dobro građena, to je piramidalni način ispumpavanja para. Mi ni danas ne znamo kolika je načinjena šteta, ali znamo da je išla na teret poreskih obveznika - podseća Ninić.

SVI MEHANIZMI PREVARE MIROSLAVA BOGIĆEVIĆA

1. Koncern „Farmakom MB“ (KFMB) i mreža „distributera“ ojadili banke za oko 264 miliona €

1a.„FARMAKOM MB“ UZIMAO KREDITE KOJE NIJE VRATIO

KFMB je uzimao višemilionske kredite kod domaćih i stranih banaka koje nije mogao da vrati. Sve banke su KFMB odobrile kredite na osnovu izveštaja, bilansa stanja i bilansa uspeha, u kojima je stajalo da koncern odlično posluje. Međutim, u koncernu su vodili duple knjige, što se otkrilo mnogo kasnije.

1b.„DISTRIBUTERI“ UZIMALI KREDITE ZA „FARMAKOM“

Više lica povezanih sa Bogićevićem otvaralo je firme i javljalo se bankama tražeći zajmove za posao s njim, a kao garanciju nudili su jemstvo „Farmakoma“, kao i druge dokaze, poslovne planove, da će poslovati s tom kompanijom. Kako je koncern, prema lažnim izveštajima dostavljenim APR, bio jako preduzeće s milionskom dobiti, kredite su dobijali lako, a novac posle prebacivali „Farmakomu“.

foto: Kurir

2.FALSIFIKOVANJE FAKTURA PRI OTKUPU POTRAŽIVANJA

Tokom 2011. i 2012. koncern je bankama prodavao svoja potraživanja (dugovanja drugih firmi prema „Farmakomu“) na osnovu lažnih faktura. Ta potraživanja nikad nisu postojala, falsifikovali su fakture i otpremnicu za robu.

3.FABRIKOVANJE POSLOVNIH KNJIGA

Fabrikovanjem poslovnih knjiga vršena je poreska utaja. Pored toga, u velikom broju slučajeva izbegavalo se plaćanje PDV, i to tako što se nisu izdavali avansni računi za robu, već je promet vršen tako da se novac prebacivao sa navodnih kupaca na koncern putem pozajmica.

4.UZIMAO AVANSE, NIJE DAVAO ROBU

Kupcima je „Farmakom“ uzimao avanse, ali isporuka robe nije pratila uplate. Potom bi bilo izvršeno „prebijanje“ - iz „Farmakoma“ su uzimali novi avans od istih ili novih kupaca sa obećanjem da će sve pokriti budućom proizvodnjom.

KOME JE DUŽAN „FARMAKOM“ (IZVEŠTAJ NA DAN 30. 8. 2014)

• Bankama i osiguravajućim društvima: oko 264 miliona evra

• Kupcima: oko 30 miliona evra

• Dobavljačima (pravim, ne fiktivnim): oko 52,9 miliona evra

• Zaposlenima na ime neisplaćenih zarada: oko 9 miliona evra

• Državi: 26,9 miliona evra

Kurir.rs/Katarina Blagović/Foto: Zorana Jevtić