TRILATERALA O MALOM ŠENGENU U NOVOM SADU, VUČIĆ POSLE SASTANKA SA ZAEVOM I RAMOM: Naš je cilj da do kraja 2021. granice naših zemalja prelazimo samo s ličnom kartom! (KURIR TV)
Trojica lidera rešili da sudbinu regiona uzmu u svoje ruke ne bi li građani imali bolji standard, više novca i više šansi za zapošljavanje, bolji život i budućnost
Na narednom sastanku, koji će se održati već 10. novembra u Ohridu, tri zemlje izaći će sa najkonkretnijim merama, najava je predsednik Srbije.
Vučić je, nakon sastanka sa premijerima Albanije i Severne Makedonije, Edijom Ramom i Zoranom Zaevom o ukanjanju barijera za privrednu saradnju, istakao da je dogovoreno da se posle napornog rada u ova dva dana učesnici obrate kratko, ne zato što nemaju šta da kažu, već da bi ostala zabeležena suština.
- Mnogi će naš sastanak u Novom Sadu, gradu poznatom po duhu tolerancije, - nazvati revolucionarnim. Ovo je bio sastanak od izuzetnog značaja za tri zemlje, a za Srbiju nesumnjivo, kazao je on.
Ono što je dogovoreno je od velike koristi koje će da imaju naši građani u sve tri zemlje, jer su uvereni da građani zaslužuju bolju bolju budućnost, viši životni standard, neuporedivu nižu stopu neazposlenosti.
Reformama su zemlje, kako je dodao, došle do izvesnog stadijumama, a sada na novi način, kroz uspešnije regulisanje odnosa zajednički će delovati ka podizanju privrede.
- Cilj je da do kraja 2021. napravimo uslove da uz ličnu kartu pređete sve naše granice, poručio je Vučić podsetivši da sa Albanijom nemamo još mogućnost putovanja uz ličnu kartu. Izrazio je uverenje da će na sledećim sastancima biti dogovorena ta mogućnost.
- Verujemo da možemo da skratimo čekanje kamiona na našim granicama, jer po analizi Svetske banke 26 miliona sati naši kamionu gube na granici. To bi bila velika ušteda, i imali bi veći novac za veće plate, objasnio je on.
Rekao je da će se barijere sklanjati kroz fromiranje klastera kojim bi omogućii lakši prelaz, i olakšali promet roba i ljudi.
- Sa kapitalom neće ići tako jednostavno, ali siguran sam da u godinama koje dolaze možemo i to da promenimio. Od pedsudnog značaja je ovo što smo uradili i na konkretan način se borimo za interese naših zemalja, rekao je on.
Kazao je da se neće morati čekati godinu dana na sledeći sastanak, jer je on dogovoren da se održi već 10. novembra u Ohridu, kada je planirano da će tri zemlje izaći sa najonkretnijim merama.
Vučić je poručio da je želja da se spusti nivo nezaposlenosti za Zapadnom Balkanu, koja je sada 19,1 odsto.
"Otvoreni smo za partere iz zapadnobalkanske šestorke, ali ovo smo inicirali i hoćemo da postavimo pravila, a svi su dobrodošli", rekao je Vučić. Istakao je da su tri zemlje na EU putu i u ime Srbije izrazio očekivanje i nadu da će Unija ovoriti pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
"To je naša nada, očekivanje i želja, ali i naša molba i zahtev EU, jer su građani dve zemlje to zaslužili", rekao je Vučić i dodao da ako ovog puta i ne bude otvaranja pregovora, to nije krivica građana Severne Makedonije i Albanije, već EU ima svoje unutrašnje razloge zbog kojih odluka može da bude i drugačija.
Za nas u regionu, podvukao je, najvažnije je da se bavimo suštinskim pitanjima.
"Ovo što radimo i što ćemo da radimo je od apsolutno esencijalnog značajan za naš ekonomski i svaki drugi napredak", podvukao je predsednik Srbije.
On se zahvalio Rami i Zaevu što su proveli dan i po u Srbiji i izrazio uverenje da će međusobna saradnja biti sve bliža i bolja, na dobrobit građanima.
"Možete li da zamislite da imamo jedno tržište rada? Povećava se konkurentnost, lakše se dolazi do rešenja i nema problema. Ko ima radnu dozvolu u Skoplju, ima je u Beogradu, ko je ima u Beogradu ima je u Tirani... To su fantastiočne stvari, ako to uspemo da rešimo... A, plan je da rešimo do 2021. godine", rekao je Vučić.
Potom se novinarima obratio i albanski premijer Edi Rama koji je rekao da ovaj sastanak nije došao iznenada i da se održava u korist sve tri zemlje, te da je reč o dogovoru koji se zasniva na četiri funadamentalne slobode u okviru EU.
Rama: Regionu potrebno da ide napred, sastanak dragocen
Rama je poručio da je regionu očajnički potrebno da ide napred i da je inicijativa, nazvana, inače, "mali Ssengen", otvorena za sve na Zapadnom Balkanu.
"Ovo nije sastanak koji se iznenada desio i ja bih želeo da vama pojasnim da on nema za cilj nikakve ekskluzivnosti, naprotiv, to je korak koji je preduzet da bi se obezbedio opšte inkluzivni proces i u deklaraciji možete da pročitate da mi govorimo o šestorki sa Zapadnog Balkana tokom celog teksta", istakao je Rama.
Rama je rekao da otvorena pitanja koja postoje u samom srcu regiona ne bi trebalo da spreče strane da se "slože da se ne slažu oko nekih pitanja", kao i da se dogovore oko onoga što se tiče svih građana.
Rama je na konferenciji nakon sastanaka zahvalio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i premijeru Zoranu Zaevu na sastanku, za koji je rekao da je dragocen i da će imati značajan ishod.
On je rekao da su se predsednici dogovorili da podrže principe zajedničke deklaracije, čiji naslov, kako je rekao, govori sve, a to je sprovođenje četiri fundamentalne slobode EU na region Zapadnog Balkana.
Rama je rekao da sve zemlje moraju da urade više radi svojih građana i na dobrobit slobodnog kretanja ljudi, roba i usluga, kao i kapitala na ovoj teritoriji.
"Dovoljno je samo da vam kažem jedan primer da shvatite koliko nam je očajnički potrebno da idemo ka napred, a to je 26 milona sati čekanja koje se potroše na graničnim prelazima", istakao je Rama.
Rama je podsetio da su se 2017. godine na sastanaku Berlinskog procesa u Trstu dogovoren akcioni plan za regionalnu ekonomsku oblast, ali da se dve godine nakon toga nije desilo dovoljno stvari koje bi bile pretočene u ekonomski rast, više interakcije i veću integraciju.
"Od suštinskog značaja je cilj koji nas je okupio u ovom formatu i da idemo napred na žustriji način, sa boljom koordincijom, da bi ti procesi koji su stavljeni na papir bili odobreni više nego jednom. Hajde da ovo drugi ne rade za nas", rekao je Rama.
Zaev: Balkan više nije bure baruta,već region mira,razvoja
Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev poručio je danas da se zajedno sa Srbijom i Albanijom pokreće inicijativa o jačem regionalnom povezivanju i šalje poruka da politički odnosi u regionu postaju jednostavniji, da Balkan više nije bure baruta, već region mira, stabilnosti i ekonomskog razvoja, 21. veka, posvećen boljem životu. Uveren je da će uz pomoć ove inicijative region biti više poštovan, konkurentniji u svetu i privlačniji i garđanima Balkana da ostanu i žive u regionu, i stranim investitorima da prave planove na osnovu širokog opsega naših resursa.
"Imamo dosta potencijala koje možemo da iskoristimo, a tako ćemo steći i više poštovanja i od EU", rekao je on.
On je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Albanije Edijem Ramom u Novom Sadu, pozvao i druge sa Balkana da se priključe inicijativi jer je, kako kaže, Balkan
inspiracija za unapređenje saradnje.
"Moramo da uložimo mnogo više u intenzivan rad a ne da se zadovoljimo onim što je postignuto do danas. Naš region definitivno treba da unapredi saradnju u pogledu primene četiri fundamentalne slobode - slobodnog kretanja robe, usluga, radnika i slobodno kretanje saobraćaja", istakao je on.
"Definisali smo sledeći sastanak na Ohridu gde ćemo nastaviti s konkretnim koracima i nadamo se da ćemo objaviti konkretne rezultate i potpisati sporazume", dodao je Zaev.
Dodao je da je Severna Makedonija kao zemlja kandidat za članstvo u EU ujedno i kopredsedavajuća Berlinskim procesom zajedno sa Bugarskom što će dati novi podstrek povećanju regionalne saradnje što je stremljenje svih u regionu.
Vučić ih je jutros dočekao u Oficirskom paviljonu Petrovaradinske tvrđave, gde su se pred početak sastanka oficijelno fotografisali pred brojnim novinarima i fotoreporterima.
Atmosfera je bila opuštena pa su se predsednik Srbije i premijeri dveju susednih zemalja fotografisali uz osmehe.
Trilateralni sastanak održava se u Oficirskom paviljonu Petrovaradinske tvrđave.
(Kurir.rs)
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore