Ričard Grenel, specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa za dijalog Beograda i Prištine, iskoristio je već prvi dolazak u Srbiju da jasno i bez ustezanja kaže da Amerika od nas očekuje priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.


Grenel, koga u diplomatskim krugovima zovu „mali Tramp“, ostavio je gorak utisak posle sastanka s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, pa poznavaoci međunarodnih prilika u njemu vide direktnost, upornost i agresivnost Ričarda Holbruka, koji je u proteklim decenijama, kao sinonim za „buldožer diplomatiju“, krojio sudbinu Balkana isključivo po američkom kroju.


Žestok pritisak


Novinarka Ljiljana Smajlović smatra da su očigledni i brutalni napori SAD da uguraju Prištinu u međunarodne institucije, dodajući da Grenel u nečemu podseća na Holbruka.

0208-profimedia.jpg
Profimedia 


- Kada američki predsednik šalje izaslanika, i to skoro „nepristojnom“ brzinom, da odmah počne da pregovara i pre nego što Senat potvrdi njegovo imenovanje, to znači da će taj čovek, koga smatraju „najtrampovskijim“ od svih Trampovih ambasadora, da se ponaša u stilu „buldožer diplomatije“, koju smo ovde zapamtili s Ričardom Holbrukom - navodi ona i dodaje:


- To znači da će predsednikov izaslanik, kad dođe ovde, da izvrši žestok pritisak i na jednu i na drugu stranu, a predsednik ne imenuje izaslanika da bi ovaj doživeo neuspeh, niti da bi doživeo neuspeh na samom startu. To znači da će on u prvim kontaktima da bude prilično brutalan u iznošenju, tipa: „Ovo je situacija, nama je potrebno da na kraju priznate Kosovo, recite kako to da izvedemo.“


Drobljenje Balkana


Bivši ambasador Milisav Paić kaže za Kurir da je Grenel preneo Vučiću poznate američke pozicije i da je sasvim sigurno tražio i da priznamo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, a to, kako naglašava, nijedna vlast u Srbiji ne može prihvatiti.

0206-damir.jpg
Damir Dervišagić 


- Srbija se tako suočava s presedanom, odnosno sa situacijom da se upotrebom strane vojne sile mogu menjati međunarodno priznate granice. Srbija ima uporište u Rezoluciji UN 1244 i u dogledno vreme će morati da kaže dokle je granica njene tolerancije. Situacija koja se rešava je zapravo ona koja je nastala nasilno, posle NATO bombardovanja, a zahtevi Amerike su tesno povezani sa širenjem Alijanse. Ukoliko bi Srbija pristala na takav zahtev, bio bi to dalji korak ka drobljenju Balkana.

0207-beta.jpg
Beta 

Ko je Ričard Holbruk
AGRESIVNI BLEFER

Holbruk je ostao na ovim prostorima upamćen kao glavni arhitekta Dejtonskog sporazuma, kojim je okončan rat u BiH 1995. Nadimak „buldožer“ dobio je upravo zbog veština i sposobnosti koje je pokazao u Dejtonu.

Akteri ovog istorijskog događaja opisivali su ga kao tvrdoglavog, agresivnog i upornog borca za američke interese. Za sagovornike s druge strane stola demonstrirao je oštar jezik i neugodnu tvrdoglavost da se uvaži njegovo mišljenje.

Važio je za diplomatu koji je uz sebe uvek nosio arsenal činjenica, ali je imao spremne i blefove, klevete i pretnje, koje je rado koristio za pregovaračkim stolom.

Zoran Milivojević
TEŽAK SASTANAK,TEŠKA I TEMA


Bivši diplomata Zoran Milivojević, govoreći o Grenelovoj poseti Beogradu, kaže da pretnje više ne prolaze i da bi Bela kuća trebalo da obezbedi uslove da se dijalog nastavi, ali da niko ne treba da očekuje da Srbija odustane od svojih državnih i nacionalnih interesa:


- Jasno je da je kosovsko pitanje teško i da je američki prilaz takav da na kraju, u svakoj varijanti, očekuju priznanje. Bili pregovori, ne bili, oni od toga ne odustaju i svakako da to ne može da nekom sastanku da karakter lakog sastanka i lake teme.

(Kurir.rs / Ivana Kljajić / Foto::BETA, AP)