JELENA TRIVAN: Bojkot je pokušaj da se na vlast dođe bez izbora

Direktorka „Službenog glasnika“ Jelena Trivan godinama nije aktivna u politici, ali pažljivo prati sva dešavanja na političkoj sceni. U intervjuu za Kurir, ona ocenjuje da se u političkom životu pojavljuju mnogi politički amateri, a da najveći deo političara starog kova polako odlazi u zaborav. Navodi i da su se mnogi prevarili kada su potcenili iskustvo predsednika Aleksandra Vučića, dok delovanje dela opozicije ova nekadašnja funkcionerka Demokratske stranke (DS) vidi kao opasno po državu, a ne po vlast...

Premijerka Ana Brnabić, koja je, kao i vi, bila nestranačka ličnost, učlanila se u SNS. Da li vi razmišljate o partijskom angažovanju?

- Znate, obično se u stranke učlanjuje da bi se nešto dobilo, tako da je premijerkin primer redak slučaj na političkoj sceni - da stranci koja ju je kandidovala i dala joj šansu ponudi svoje članstvo i sebe nakon ministarskog i premijerskog mandata. Redak je slučaj i po tome što je reč o nekome kome je to prva stranka, a danas promene po četiri poslaničke grupe u jednom mandatu. Ja sam bila jednom u jednoj stranci i penzionisala se sama.

Kako vam izgleda današnja opozicija?

- Mnogi kažu da je ovo opozicija koju bi svaka vlast poželela, ali ja ne mislim tako. Ova kombinacija boljševika, antiinstitucionalista, ekstremnih desničara, tajkuna, ujedinjenih oko jedne ideje - da se bez izbora može graditi demokratija i osvajati vlast - veoma je opasna. Opasna po državu, ne po vlast. Jer ako malo anlitičnije čitate poruke opozicionih lidera vezane za gaženje ljudskih prava, hapšenje i vešanje neistomišljenika, upada u institucije, odnosa prema ratnim zločinima do vizije medija po meri partije, a ne građanina, vidite da je to sve opasna ideologija u, srećom, nemoćnim rukama. Vrednosti su tu zaboravljena reč, pa su čak i evropske vrednosti nešto što opozicija odbacuje i vraća deo društva u devedesete. Meni iz toga deluje da je ideolog Boško Obradović, pa mi je još manje jasno šta tu rade DS ili SDS.

Kako vidite odluku pojedinih opozicionih partija da bojkotuju izbore?

- Iskreno, kao pokušaj da se zamaskira trenutni rejting, izazove politička kriza i dođe do prelazne vlade, tj. vlasti bez izbora. I sva se opravdanja za bojkot polako pretvaraju u komediju, od toga da izlaznost nije merilo bojkota do toga da OEBS i EU nisu kompetentni za izbore. To je očita strategija da se sopstveni neuspeh na izborima zamaskira, a uspeh vlasti, koji je očekivan, delegitimizuje. I za sve to bi se moglo reći da je pravo na izbor političkog puta da iza toga ne stoje ozbiljne pretnje i uvrede svakome ko misli drugačije. Od glumaca do poslanika, svi su izloženi teroru ako misle drugačije i svi su „Vučićeve sluge“ pošto su odbili da budu njihove.

Šta zamerate aktuelnoj vlasti i predsedniku Aleksandru Vučiću?

- To što je dozvolio da bude adresa za sve, odgovoran za sve i izgovor za sve koji ne rade svoj posao. I u vlasti i u opoziciji. Svi problemi imaju svoje ime i prezime, a to najčešće nije on. A on stalno preuzima „komandnu odgovornost“.

Da uradimo jedan politički skener. U nekoliko reči, kako vidite Vučića?

- Mnogi su potcenili - i prevarili se - njegovo iskustvo, rad na sebi i politički talenat. I on je svake godine neki drugi, zreliji i snažniji. Opozicija koja se šegači sa njegovim novostečenim prijateljima u svetu, jezicima koje uči, ustajanjem u zoru, morala bi da zna da sa takvim radom i posvećenošću morate biti prvi. A da protivnik ne dobija bitku omalovažavanjem, nego pokušajem da bude bolji. Jednom rečju, Vučić je, pre svega, ozbiljan državnik, pa tek onda jednako ozbiljan političar.

Lider Dveri Boško Obradović je...

- Onaj ko je prekidao tribine „Peščanika“, palio stranke koje podržavaju prajd, logično će danas lomiti RTS ili gaziti policiju na ulici. Oni koji za njim hodaju, treba da se pitaju ko je sledeći.

Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić?

- Možda je to pitanje za Borka Stefanovića. O njegovoj politici i karakteru ne znam dovoljno da sudim.

Jedan od opozicionih vođa Dragan Đilas?

- Zavidim Đilasu jer od mnogo toga što ima, poseduje i DS, najstariju srpsku političku stranku.

Predsednik Pokreta slobodnih građana Sergej Trifunović?

- Ja sam političar onog starog kova, ne razumem ove nove grupacije, Tviter politiku, jezik kojim se diskutuje. Niti ideju da se uvrede i psovke podvode pod umetničko izražavanje, a da se između vođenja politike i performansa ukida razlika.

Predsednik DS Zoran Lutovac?

- Čini mi se da Lutovac nije prepoznao značaj stranke na čijem čelu stoji. Ona ne ide za drugima, nego predvodi. Ona ima vrednosti i nije ih menjala od saveza do saveza sve ove godine da bi danas zbog SZS morala da ćuti pred antievropskim vrednostima nametnute joj koalicije. Poslanici DS i njihovo znanje su prednost te stranke, a ne teret i govorili su slobodno i u Miloševićevo vreme, a sad se ućutkuju.

Kako vam danas izgleda DS?

- Iako odavno nisam u DS i užasna neljudskost me je pratila od bivših kolega, iskreno žalim zbog svega što se toj stranci događa. Ona je bila simbol demokratije, stecište najučenijih, najhrabrijih, a danas je to privatni posed u stečaju, moralnom i intelektualnom, dok oni dobri i čestiti ljudi, koji misle svojom glavom i znaju više od onih koji ih vode, bivaju ućutkani. Gurati DS u zagrljaj Dveri pod izgovorom borbe protiv Vučića je sramno gaženje svega što ta stranka jeste.

Da li „Glasnik“ ide na predstojeći Sajam knjiga? Ranije ste čak pominjali mogućnost da više ne učestvujete.

- Zanimljivo je da je moj apel da se Sajam knjiga upristoji izazvao tumačenja od toga da je to napad na ministra kulture do toga da je to nezadovoljstvo nagradama. I gde su sada ti pljuvači koji su objašnjavali pozadinu mog ličnog užasa, pre svega programom sajma, sada kada je promenjen programski odbor, Duško Kovačević stavljen na čelo sajma i stvari vraćene u normalu. Samo sam pokazala da lična hrabrost može nešto da promeni, može da skrene pažnju, a da zauzvrat niko ništa ne očekuje. „Službeni glasnik“ je najnagrađivanija izdavačka kuća ikad na ovim prostorima. Mi ti vrstu gladi za priznanjima nemamo, ali ove koje smo dobili nismo želeli da se obezvrede time što je najprestižniji sajam postajao slabo posećeni vašar. Učestvujemo na ovom i ovakvom sajmu ponovo i s ponosom.

Kakvo je stanje u Filmskom centru Srbije, čijem Upravnom odboru predsedavate?

- Filmski centar Srbije se sprema za obeležavanje svog jubileja - 60 godina postojanja. Eto, baš toliko filmova različitih žanrova je snimljeno prošle godine. U septembru se u Srbiji snimalo 11 igranih filmova, koliko se nekad snimalo za nekoliko godina. To je zaista renesansa srpskog filma zahvaljujući, pre svega, ulaganjima države u film i celoj poreskoj politici vezanoj za strane produkcije. Zajedno sa turizmom, filmska industrija je jedna od najbržerastućih privrednih grana, tako da, pored kulturoloških efekata i vraćanja ljudi u bioskope, imamo i ljude koje ova industrija zapošljava sve više i više.

(Kurir.rs / I.K / Foto: Dragana Udovičić)