Predsednik Jugoslavije je 2001. pomilovao lidera pokreta Samoopredeljenje i budućeg kosovskog premijera. Ukinuo mu je kaznu zatvora na koju je bio osuđen zbog terorizma i rada na otcepljenju Kosova

Vojislav Koštunica, bivši predsednik SRJ, 2001. je pomilovao Aljbina Kurtija, lidera Samoopredeljenja i najverovatnije budućeg tzv. premijera Kosova.

On mu je ukinuo kaznu zatvora od 15 godina, na koliko je bio osuđen zbog terorizma i rada na otcepljenju Kosova, pokazuju papiri do kojih je ekskluzivno došao Kurir!

02-kurti-2.jpg
Foto: Privatna Arhiva

Sled događaja

Kurti je uhapšen kada je pokušao da pobegne s Kosova, u pritvoru je bio od 27. aprila 1999, a osuđen je 13. marta 2000. na 15 godina zatvora u sudu u Nišu. Međutim, posle nešto više od godinu dana, 7. decembra 2001, Kurti je pomilovan odlukom o pomilovanju po službenoj dužnosti, a na osnovu člana 98, tačka 8 Ustava SRJ, koju je potpisao Koštunica:

- Aljbin Zaima Kurti oslobađa se daljeg izvršenja izrečene kazne zatvora - navodi se u odluci koju Kurir objavljuje.

Ovoj odluci prethodio je dopis tadašnjeg saveznog ministra pravde Save Markovića Koštunici s predlogom za pomilovanje Kurtija po službenoj dužnosti.

02-kurti-1.jpg
Foto: Privatna Arhiva

- Presudom Okružnog suda u Nišu K br.197/99 od 13. marta 2000. osuđen je (Kurti) na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina zbog krivičnog dela udruživanja radi neprijateljske delatnosti iz čl.136, st. 2 u sticaju sa krivičnim delom ugrožavanja teritorijalne celine iz čl. 116, st. 1 u vezi sa krivičnim delom terorizma iz čl. 125 KZ SRJ - navodi se u dokumentima, kao i:

Ugrožavanje SRJ

- Osuđeni je u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja i bezbednosti SRJ i u pokušaju da se protivustavnim putem od SRJ otcepi Kosmet i stvori nezavisna država: kao član predsedništva neprijateljskog udruženja Nezavisna unija studenata 1. oktobra 1997, i to 29. 10. 1997. i 30. 12. 1997. organizovao demonstracije za nezavisnost Kosova, zatim organizovao kurs prve pomoći i dobrovoljnog davanja krvi za pripadnike OVK i učestvovao u organizovanju konferencija na kojima je iznosio ciljeve bande OVK. Što je avgusta 1998. pristupio neprijateljskom udruženju OVK, i to kao sekretar političkog predstavnika te bande Adema Demaćija prisustvuje sastancima u selu Dragobilju i Likovcu na kojima se odlučivalo o sudbini policajaca MUP RS, vojnika VJ i civila koje je otela banda OVK, a takvim opšte opasnim radnjama stvoreno je osećanje nesigurnosti kod građana.

02-kurti-4.jpg
Foto: Privatna Arhiva

Jukom pokrenuo inicijativu

U dopisu Saveznog ministarstva pravde navodi se i da je inicijativu za pokretanje postupka pomilovanja podneo Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava (Jukom). Jukom je ovu inicijativu pokrenuo jer, kako su naveli, postupak u kome je Kurti osuđen nije bio fer i pravičan, a navodi iz optužnice nisu ničim potkrepljeni.

U dopisu Koštunici je navedeno i da su Okružni sud i Okružno javno tužilaštvo u Prištini, oba sa sedištem u Nišu, mišljenja da se molba odbije.

Toma Fila

ZAPAD NATERAO KOŠTUNICU

Advokat Toma Fila kaže da je Koštunica oslobodio Kurtija jer su to Evropa i SAD tražili od njega:

- Situacija je bila takva da je pritisak Zapada na Koštunicu bio preveliki. Evropa i Amerika su tražili od Koštunice da pusti Kurtija. Sve Albance sa Kosova koji su bili osuđeni morali smo da oslobodimo. Puštali smo i neposredne ubice, to Kurti ipak nije bio. Kurti je na sudu tada odbio da govori, da se brani, rekao je da ne priznaje taj sud, već samo sud Albanaca.

foto: Marina Lopičić

(Kurir.rs / Foto:EPA)