Ocena: Stav bivšeg šefa Jukoma je štetan za Srbiju, Srbe sa Kosova i Metohije i region, ocenjuje Dejan Vuk Stanković

Bivši direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom) i izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević ponosi se predlogom Jukoma iz 2001. i odlukom predsednika SRJ Vojislava Koštunice da lidera Samoopredeljenja i zagovornika „velike Albanije“ Aljbina Kurtija oslobodi zatvorske kazne od 15 godina, a samim tim i optužbi za terorizam i rad na otcepljenju Kosova i Metohije!

0701-marina-lopicic.jpg
Foto: Marina Lopičić

Ponosan

- Jukom je na Koštuničin zahtev izradio Predlog zakona o amnestiji, koji je usvojen u tadašnjoj Saveznoj skupštini većinom glasova poslanika. Tim zakonom su amnestirani mladi koji se nisu odazivali na pozive u besmislene ratove, njih oko četrdesetak hiljada, a amnestirani su i politički zatvorenici, mahom Albanci. Među njima je bio i Kurti, u to vreme vođa studentskog pokreta, i na to možemo biti samo ponosni - kaže Antonijević i dodaje da ne vidi ništa sporno u oslobađanju Kurtija, koji je, podsetimo, organizovao demonstracije za nezavisnost Kosova, ali i kurs prve pomoći i dobrovoljnog davanja krvi za pripadnike terorističke OVK.

Moralno pitanje

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da je Antonijević nanosi štetu srpskim nacionalnim interesima.
- Da li iza njegovih reči stoje interesi Amerike, to je moralno pitanje za njega. Ima pravo na svoje mišljenje, ali njegov stav je štetan za Srbiju, Srbe sa KiM i za region. Kurti ne želi dijalog o KiM, već samo sa Srbima koji priznaju kosovsku nezavisnost, on dovodi u pitanje sva prava Srba na KiM. Oslobađanje albanskih terorista ne doprinosi pomirenju, već proizvodi veliku štetu za Srbiju - navodi Dejan Vuk Stanković.

Podsetimo, Kurir je juče objavio dokument koji je potpisao tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica, kojim se amnestira Aljbin Kurti.

Razočaranje

TA AMNESTIJA NIJE ZA PONOS

Na Antonijevićevu konstataciju da je ponosan amnestijom Kurtija, usledio je niz osuđujućih komentara na društvenim mrežama.
- U tih 2.000 oslobođenih Albanaca bilo je i zločinaca, kao što su braća Mazreku, a niko od kidnapovanih Srba nije pušten; Ponosni zato što je oslobođen zločinac Kurti? Druže, razočarao si me; Da li predlažete da se ta praksa uvede svuda? Pobiju stotinak ljudi u Parizu, na primer, i oni ih puste; Ta amnestija nije za ponos; Oni koji ruše ustavni poredak zemlje u kojoj žive, ne mogu nigde u svetu biti politički zatvorenici - glasili su komentari na Tviteru.

Kurir.rs/K. V. Foto: EPA/Georgi Licovski,Marina Lopičić, Zorana Jevtić