SEM FABRICI ŠEF DELEGACIJE EU U SRBIJI: Samo dijalog vlasti i opozicije donosi rezultate

Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Sem Fabrici očekuje da se narednoj rundi dijaloga vlasti i opozicije o izbornim uslovima priključe sve stranke. Kako kaže u ekskluzivnom intervjuu za Kurir, svima je u interesu da izbori u Srbiji budu fer kako bi i parlament postao „pravo mesto reprezentativne demokratije“. Fabrici takođe govori i o dijalogu Beograda i Prištine o Kosovu, evropskoj budućnosti naše države, saradnji s vlastima, ali i o njegovom životu u Srbiji.

- Evropska komisija je konstatovala lošije funkcionisanje Narodne skupštine Srbije, kako njenih zakonodavnih funkcija tako i kapaciteta da obavlja nadzor nad izvršnom vlašću. To je pretočeno u snažan poziv da se unaprede procedure i da se stvori prostor za „istinski međustranački dijalog“. Ovaj drugi aspekt je postao urgentan jer se Srbija sprema za parlamentarne izbore 2020. Evropski parlament - na osnovu iskustva, reputacije i demokratskih vrednosti, predložio je da posreduje u dijalogu u Narodnoj skupštini sa svim političkim snagama o izbornim uslovima. Takođe planira da podrži njenu ulogu nakon izbora u cilju poboljšanja uslova rada u Skupštini. Prvi sastanak održan je 9. i 10. oktobra sa predstavnicima vladajuće koalicije, velikom većinom parlamentarnih političkih grupa i još nekim političkim snagama. Iz toga su proizašli određeni preliminarni rezultati i konkretni predlozi, ali su se svi složili da su potrebni dodatni koraci. Drugi sastanak će se održati sredinom novembra. Nadam se da će se pridružiti svi politički akteri, jer dijalog treba da bude inkluzivan kako bi postigao očekivane rezultate. Cilj je da se pomogne srpskom parlamentu da postane pravo mesto reprezentativne demokratije.

Kako ste shvatili odluku dela opozicije da bojkotuje naredne izbore?

- Već nekoliko godina EU poziva Srbiju da unapredi način na koji se izbori održavaju. Posebno je tražila brzo sprovođenje preporuka koje je Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) OEBS dala nakon prošlih izbora. Mnoge od njih se tiču pitanja koja iznose i političke snage koje pozivaju na bojkot, uključujući jednak pristup medijima, transparentnost u postupku glasanja, finansiranje kampanja. Prošlog leta Vlada je konačno započela ovaj proces i predložila niz mera. Može se reći da je to moglo ranije da se uradi, i to je tačno, ali sada je potreban podstrek da se taj proces nastavi i ojača. Vlada i sve nadležne institucije su odgovorni za rešavanje realnih preokupacija i slanje jasnih signala, između ostalog i tako što će uključiti celu opoziciju. Sve političke snage treba da se upuste u zrelu političku debatu. Snažna vlast i snažna opozicija su ključne za demokratiju. Pravedni i slobodni izbori su u svačijem interesu, a naročito u interesu građana.

Srbija je na putu ka EU dosad otvorila polovinu pregovaračkih poglavlja. Da li je to uobičajeni tempo ili smo pak spori? I koliko je realna 2025. kao godina našeg pristupanja Uniji?

- Srbija neprekidno napreduje na svom putu ka EU. Do danas je otvorila 17 poglavlja i privremeno zatvorila dva. To znači da smo na pola puta s otvaranjem poglavlja. No, za zatvaranje poglavlja potrebne su svrsishodne reforme. Ako Srbija želi da ide brže, put je jasan: tempo se definiše napretkom Srbije u sprovođenju reformi. Dosad je mnogo urađeno, ali ima još toga da se uradi, naročito u oblasti vladavine prava: nezavisnost pravosuđa, sloboda medija, transparentnost u ekonomskoj upravi i efikasnija borba protiv korupcije, samo su neki od primera. To je način da se napreduje ka EU. I to je način da Srbija ubedi zemlje članice EU da ubrzaju proces pristupanja. Nema prečica. To je proces koji se rukovodi reformama. Za nas evropska perspektiva Srbije i celog zapadnog Balkana i dalje predstavlja ključnu stratešku politiku. Proširenje je utkano u ugovore o EU. EU neće biti potpuna bez zapadnog Balkana. Lideri EU su prošle nedelje odlučili da nastave raspravu i ponovo razmatraju šire pitanje proširenja pre narednog samita lidera EU i zapadnog Balkana u Zagrebu u maju 2020. Treba svi zajedno da radimo kako bismo došli do novih prekretnica.

Koje su to oblasti u kojima smo posebno napredovali, a gde vidite prostora za veći napredak i bolje sprovođenje reformi?

- Napredak Srbije je najočigledniji u oblasti ekonomskih reformi.

Makrostabilnost je mahom postignuta, stvarajući snažan priliv stranih direktnih investicija, veću domaću potražnju i porast izvoza. Prošle godine privredni rast je bio snažan i nastavio je da raste i 2019. Međutim, važno je nastaviti strukturne reforme u cilju održivosti i stvaranja dobrobiti za celokupno društvo: bolje fiskalno planiranje, pravedniji i predvidljiviji poslovni ambijent, povećanje javnih investicija, restrukturiranje javnih preduzeća, jednaki tržišni uslovi za mala i srednja preduzeća... S druge strane, mada isto u vezi sa ekonomskim reformama, jasno je da je još potreban značajan napredak u širokoj oblasti vladavine prava, osnovnih prava i dobre uprave. Reforme u pravosuđu treba da se nastave na nivou ustavnih amandmana koji će obezbediti nepristrasnost i efikasnost pravosuđa. Tu su i sprovođenje sveobuhvatne reforme javne uprave, jača borba protiv korupcije i organizovanog kriminala sa dobrim dostignućima; stvaranje ambijenta koji će u potpunosti garantovati slobodu izražavanja, uključujući skorije usvajanje i sprovođenje medijske strategije. Vidimo naznake napretka, ali Srbija mora da ga i ostvari.

Kako biste prokomentarisali ocene iz EU da je ruski uticaj u Srbiji preveliki, te da naša država neće moći dugo da balansira između Istoka i Zapada? Može li Uniji da smeta dobra saradnja Srbije i Rusije?

- Mi se fokusiramo na rad sa Srbijom zarad njenog pristupanja EU. Pristupanje EU je slobodan, suveren izbor, koji je Srbija napravila, i on je u nacionalnom interesu zemlje. Tom izboru treba težiti koherentno i kontinuirano, u duhu približavanja evropskim vrednostima i interesima. Proces pristupanja EU će obezbediti puno uživanje svih dobrobiti, ali i obaveza, pristupanja na dugoročnom planu. Mi smo Unija koja se zasniva na slobodi, demokratiji, otvorenosti prema susedima i spoljnom svetu. U trgovini, na primer, nastavićemo da podržavamo integrisanje Srbije u trgovinsku politiku EU i multilateralni sistem pravila. U tom smislu, takođe ohrabrujemo Srbiju da postane članica Svetske trgovinske organizacije, koja pokriva 96 odsto svetske trgovine (do sada 164 članica), što Srbija još uvek nije. Bilateralno, Srbija ima velike koristi od povoljnih uslova koje joj je odobrila EU, koji obezbeđuju srpskom izvozu preferencijalni pristup jedinstvenom tržištu od pola milijarde ljudi. U proteklih 10 godina izvoz Srbije u EU utrostručio se, dostigavši skoro 11 milijardi evra (2018), te danas više od 70 odsto ukupnog izvoza Srbije odlazi na tržište EU. Ukupna godišnja trgovinska razmena između EU i Srbije iznosi 24 milijarde evra. To su impresivne brojke koje odražavaju zdravu, uravnoteženu i sve veću oblast saradnje, i to je posledica sve veće integracije Srbije u jedinstveno tržište EU. Po pitanju sporazuma o slobodnoj trgovini koji je Srbija potpisala sa Evroazijskom ekonomskom unijom, važno je istaći da, prema pravilima EU, u trenutku pristupanja svi prethodni sporazumi o slobodnoj trgovini moraju da prestanu da važe. Vlada Srbije to vrlo dobro zna. Posmatrajući brojke, vidimo da Srbija već ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom i svega pet odsto srpskog izvoza odlazi na to tržište. Trgovinska razmena je u deficitu zbog uvoza energenata. Ukupno gledano, Evropska unija je bez premca trgovinski partner Srbije broj jedan, njen najveći investitor (više od 70 odsto stranih direktnih investicija - 15 milijardi evra od 2010. godine) i prvi donator (tri milijarde evra bespovratne pomoći od 2007): nezavisno od svakog drugog političkog razmatranja, mislim da je svima jasno gde leži prosperitet Srbije.

Znate da se ovde godinama spekuliše da li Srbija može u EU bez prethodno rešenog kosovskog pitanja. Šta vi na to kažete?

- Kriterijumi za pristupanje su jasni o tom pitanju - puna normalizacija odnosa s Prištinom treba da se postigne pre nego što zemlja može da se pridruži. To nije nov uslov: jasan je od početka pristupnog procesa i Srbija se u potpunosti držala tog principa.

Dijalog Beograda i Prištine o Kosovu, koji se vodi uz posredovanje EU, u zastoju je skoro godinu dana, jer prištinska vlast neće da ukine taksu na srpsku robu. Da li vidite izglede da dve strane uskoro opet sednu za pregovarački sto?

- Visoka predstavnica Mogerini i komesar Han jasno su rekli nakon nedavnih izbora na Kosovu da EU očekuje formiranje nove vlade na Kosovu čim se završe relevantne procedure. To je važno kako bi Kosovo moglo brzo da nastavi da radi na ključnim temama, poput dijaloga s Beogradom uz posredovanje EU, i mi očekujemo da svi politički akteri ostanu posvećeni tom procesu. EU nastavlja da poziva Prištinu da odmah ukine taksu kako bi omogućila brz nastavak dijaloga. Sa svoje strane, i Srbija treba da obezbedi povoljan ambijent za dijalog i da se suzdržava od reči, dela i mera koje su suprotne duhu normalizacije, naročito u međunarodnim odnosima. Vreme je ključno. Status kvo nije održiv i ne postoji alternativa za brzo ponovno uspostavljanje dijaloga. Očekujemo od Beograda i Prištine da brzo ispune svoje obaveze s obzirom na direktnu vezu između sveobuhvatne normalizacije odnosa i konkretnih izgleda za njihove evropske aspiracije.

Podela Kosova, razgraničenje s Albancima i priznanje nezavisnog Kosova od strane Srbije samo su neke od opcija koje su se pojavljivale kao moguće rešenje. Koje su opcije prihvatljive za EU?

- EU posreduje u dijalogu kao neutralna strana i podržava napore i Beograda i Prištine u njemu. Dakle, na dvema stranama je da definišu sadržaj i suštinu pravno obavezujućeg sporazuma, koji treba da obuhvati sva nerešena pitanja. To je njihov sporazum za koji treba da preuzmu puno vlasništvo i odgovornost te, stoga, rešenje ne može da se nameće spolja. Međutim, jasno je da sadržaj sporazuma mora u potpunosti da bude u skladu s međunarodnim pravom, pravnim tekovinama EU i treba da ima podršku šireg regiona, kao i da podržava prosperitet i opipljiv napredak ka evropskom putu.

Kurir.rs/Razgovarao Boban Karović Foto: Marina Lopičić