ALEKSANDAR VULIN: O nabavci S-400 se ne raspravlja u medijima

Nakon zajedničke vojne vežbe Srbije i Rusije „Slovenski štit 2019“, u okviru koje je dejstvovao i najmoćniji sistem protivvazduhoplovne odbrane S-400, u javnosti su se pojavile spekulacije da bi Srbija možda mogla i da nabavi ovo najmodernije sredstvo raketne tehnike. Ministar odbrane Aleksandar Vulin za Kurir odgovara na ovo pitanje kao na situaciju koja je nastala posle same vežbe, kada je NATO odlučio da oformi posebni komandni centar za specijalne operacije u Hrvatskoj i Mađarskoj.

Može li da se kaže da je Srbija postala ozbiljna vojna sila na Balkanu?

- Srbija je od svog nastanka pa sve do 2000. uvek bila vojna sila na Balkanu. Od 2000. do 2012. Srbija je slušala strance i učinila sve da se njena vojna moć umanji do uništenja. Od 2012, kada je Aleksandar Vučić postao ministar odbrane, u Vojsku Srbije se ubrzano i planski ulaže. To se vidi po opremi vojnika, novom naoružanju, obnovljenoj infrastrukturi, većim platama, mogućnošću kupovine jeftinijih stanova, ali i vraćanju samopoštovanja vojsci i narodu. Pre Vučića smo dočekivali samo strance koji su došli da nam naređuju, a ispraćali smo generale i ratne komandante u Hag. Danas dočekujemo najnovije sisteme naoružanja, a ispraćamo vojsku koja ide u mirovne misije ili vežba sa najznačajnijim armijama sveta.

Srpski oficiri su se u Rusiji obučili za najmoćniji raketni sistem S-400. Može li se u perspektivi govoriti o kupovini ovog sistema?

- Država odlučuje šta će kupiti i kada. Nakon NATO agresije vazduhoplovstvo i PVO su najviše oštećeni, zato je njihova obnova neophodna. Vazduhoplovstvo je donacijom „migova“ iz Rusije i Belorusije spaseno, neće ni PVO ostati bez obnove i pomoći. A šta i kada, to je ipak pitanje o kom se ne raspravlja u medijima.

Koje su trenutno najveće bezbednosne pretnje za Srbiju? Svetski stručnjaci za terorizam upozoravaju na to da bi Srbija mogla da postane tampon-zona za migrante, da li treba da strahujemo?

- Najveća bezbednosna pretnja Srbiji, ali i celom Balkanu, jeste stvaranje „velike Albanije“. U sklopu tog plana je i formiranje vojske Kosova, napadi na Srbiju i njenog predsednika koji dolaze iz Crne Gore i Severne Makedonije, a kojima pokušavaju da se umire albanske partije od čije podrške zavisi vlast u tim bivšim jugoslovenskim republikama. Zato se o „velikoj Albaniji“ i ćuti u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji iako se njeno stvaranje upravo odvija baš na njihovoj teritoriji. Vraćanje terorista s ratišta u Siriji je takođe velika pretnja miru i bezbednosti. Posmatrano u procentima u odnosu na broj stanovnika s prostora iz koga dolaze, u redovima Islamske države borilo se više Šiptara nego Iračana ili Sirijaca. Kada se vrate na Kosovo, oni će nastaviti s pripremama za teroristička dejstva, a Priština neće učiniti ništa da ih pohapsi i obuzda. Migrantska kriza nije na svom vrhuncu, ali nije prestala i može biti obnovljena za nekoliko dana ukoliko Turska prestane da zadržava migrante na svojoj zemlji. Nekontrolisano kretanje ljudi o čijim namerama ne znate ništa jeste velika pretnja. Dosad, Srbija je bila daleko najuspešnija zemlja na migrantskoj ruti i uspela je da bude humana, bezbedna i da sačuva svoje građane i svoj način života.

Kao rešenje za kosovsko pitanje zastupate ideju o razgraničenju. Šta bi to konkretno značilo?

- Učestvovao sam u mnogo pregovora, od onih u Briselu sa Šiptarima i EU pa do sindikata i zakona o radu, migrantske krize i evropskih komesara, i nikada nisam ni video ni čuo da se pre pregovora u medijima kaže sve. Razgraničenje je moj stav, to nije pozicija ni predsednika ni Vlade Srbije, već samo moja. Što se pre odvojimo od Šiptara, pre će Srbija moći da napreduje i da se razvija. Mi smo taoci terorista u Prištini i njihovog nasilja. Šiptari mogu da uđu u Kosovsku Mitrovicu kad god zažele, uz prihvatanje celog sveta, a mi bez rata s NATO u Prištinu ne možemo. Kada smo bili na korak da dovedemo „Folksvagen“, Tači je upao na Gazivode i zemlja je bila na ivici sukoba. Šta mislite koliko investitora će nam doći ako Šiptari budu mogli da uznemire Balkan bez štete po sebe? Ako se razgraničimo i tvrdo posednemo granicu, moći ćemo da čuvamo i Srbe i crkve i manastire. Protiv razgraničenja su sve zemlje koje su nas bombardovale, a s njima i Hrvatska, Crna Gora, Albanija, sve šiparske partije, svi bošnjački političari u BiH, ceo nevladin sektor u Srbiji. Kada su svi oni protiv razgraničenja, ja znam da treba da budem za.

Koliko dugo ćemo moći da ostanemo vojno neutralni?

- Politika Aleksandra Vučića je politika vojne neutralnosti i to je najteži i najčasniji mogući put samo ako smo dovoljno snažni da se sačuvamo. Dok je Vučić predsednik Srbije i dok je vrhovni komandant Vojske Srbije, mi nećemo biti deo NATO ili bilo kog drugog pakta i nećemo slušati ničija naređenja. Srbi su izabrali da nikada drugima ne čine ono što je činjeno njima i zato nećemo da budemo deo bilo kog pakta u kome bi nam mogli narediti da bombardujemo neki mali slobodni narod.

Kako komentarišete kritike u vezi sa izvozom naoružanja u Saudijsku Arabiju?

- Konkurencija ima pravo da se ljuti i bude nezadovoljna što srpske fabrike ostvaruju veću zaradu od njih. U svetu trgovaca oružjem nije neobično da se koriste mediji da bi se konkurent uklonio s tržišta. Obično se nađu neki mediji ili političari koji se motivišu da napadnu svoju zemlju i industriju i onda se ti napadi prenose, uvećavaju, sve dok neko preduzeće ne izađe na loš glas. Kupci odu na drugo mesto, radnici na ulicu i više se niko ne seća kako je sve počelo. Zato se napada naša odbrambena industrija, zato se napadaju predsednik Vučić, potpredsednik Stefanović, direktor BIA Gašić, a često i mene stave na tu listu.

Obnovili smo ratnu tehniku. Šta se planira u narednom periodu?

- Ove godine je u naoružanje uvedeno 30 različitih sistema. Od 2008. do 2012. uvedeno je ukupno 39. I po tome vidite koliko se radi i koliko se ulaže u vojsku. Nastavićemo s jačanjem i ulaganjem, a biće prilike da se zajedno radujemo jačanju vojske. Zato će i mir biti siguran i dugotrajan.

Koje posledice po političku karijeru Marka Bastaća, predsednika opštine Stari grad, mogu da imaju afere koje se povezuju s njegovim imenom?

- Teško je reći da je političar onaj ko kuma zaveže za stolicu i tuče ga devet sati zato što mu nije dao sav novac od reketa. Kada smo govorili da bi oni koji spaljuju knjige spaljivali i ljude, nismo nimalo preterali. Đilasov glavni čovek za Beograd Bastać dokazao je da je baš tako. Kada je to uradio svom prijatelju i saučesniku, a šta bi uradio bilo kome drugom, samo da ima priliku? Zamislite Bastaća kao ministra unutrašnjih poslova, gradonačelnika koji pod sobom ima komunalnu miliciju. Koliko bi političkih protivnika ili jednostavno ljudi koji mu se ne dopadaju bilo na toj stolici i šta bi im se sve desilo? Ali već su se pojavili naslovi u Danasu koji pitaju da li je Lešnjak osvetnik ili uzbunjivač. Nije više važno da li je Bastać uzimao pare od nelegalne gradnje i dečjih predstava, ni da li je devet sati prebijao vezanog čoveka. To je kao kada bi žrtvi silovanja rekli da je sama tražila i pitali je ne da li je silovana, već zašto je prijavila silovanje. Siledžije i lopovi moraju da odgovaraju ili Srbija nije pravna država.

Kurir.rs/ Razgovarala Silvija Slamnig Foto: Ministarstvo Odbrane Srbije,Profimedia