LJUBLJANSKI INSTITUT O POSLEDICAMA RUŠENJA BERLINSKOG ZIDA: To je bio kraj za SSSR-a ali i za SFRJ, Evropa nije imala milosti za jugoslovenski model kao konkurenciju za EU

BEOGRAD - Urušavanje Sovjetskog Saveza - koje je počelo u Berlinu 9. novembra 1989. rušenjem Berlinskog zida, značilo je istorijski kraj Ruske imperije, ali i gubitak geopolitičke važnosti nesvrstane, svetski ugledne Jugoslavije, koja se potom samo spalila u nizu brutalnih genocidnih građanskih ratova i etničkog čišćenja, ocenjuje ljubljanski institut IFIMES.

Autor analize Anis H. Bajraktarević piše da ideja da različite nacije žive skupa saobraćajući na različitim jezicima u (kon)federalnim strukturama je (iako nesavršena) bila jugoslavenska stvarnost, ali također i deklarirani san Evrope Mastrihta.

On ističe da je zapravo jugoslovenski federalizam je bio jedan od najoriginalnijih, najnaprednijih i najsofisticiranijih modela u celom svetu, i da je, štaviše, Jugoslavija je bila jedina istinski emancipovana i politički slobodna država istočne Europe, i jedna od retkih na čitavom starom kontinentu.

- Jugoslavija je na mnogo načina bila jedinstvena evropska zemlja: bez agresivne prošlosti spram svojih suseda, visoko tolerantna prema drugim i drugačijima, kako kod kuće, tako i vani. Narod Jugoslavije je jedan od retkih evropskih naroda koji se odlučno suprotstavio fašizmu u krvavoj borbi, i to platio izuzetno visokom cenom od 12 odsto svog stanovništva u četiri godine rata. Bio je bio pretežak teret na plećima male zemlje kojoj je zapao golem zadatak vratiti neodgovornu Evropu u ravnotežu, ističe Bajrektarević.

On podseća da je pored Sovjetskog Saveza, Jugoslavija bila jedina evropska zemlja koja se samostalno oslobodila nacizma i fašizma.

(U odnosu na očekivani demografski priliv i veličinu aktualnog stanovništva unutar državne teritorije 1939, najveće žrtve pretrpela je Poljska - 18 odsto, Sovjetski Savez -15, Jugoslavija 12, Nemačka - 10. S druge strane, atlantski krug pretrpeo je sledeće gubitke: Francuska 1,3 odsto, Velika Britanija 0,9 i SAD 0,3).

Autor analize IFIMES-a podseća i da se Jugoslavija takođe odlučno suprotstavila staljinizmu odmah nakon Drugog svjetskog rata.

- Bizmark Južnih Slovena - Tito, nametnuo je supersilama tzv. aktivnu miroljubivu koegzistenciju nakon bandungške konferencije 1955, i potom okupio Pokret nesvrstanih (NAM) na osnivačkoj Beogradskoj konferenciji 1961. godine. Stabilni decenijama, NAM i Jugoslavija su direktno smirivali velike sukobe dve supersile i njihovih satelita i balansirali njihove neodgovorne eskapade diljem sveta, navodi Barjektarević.

On podseća da je Jugoslavija bila čvrsti otok stabilnosti umerenosti i mudrosti i u Evropi, na kontinentu najoštrijih ideoloških pođela, s vojno suprotstavljenom raspuklinom preko čitavog kontinenta i dok Atlantska Evropa istovremeno stoji iza nekih od najgorih strahota 20. veka - iza Francuske Indokine, Indonezije, Konga, Rodezije, Čilea, do Alžira i Sueckog kanala), i sa svojim južnim krilom kojima dominiraju hunte: Portugala, Španije i Grčke (sporadično i Turske), kao i nestabilne Italije u kojoj vlade desetinama godina ne opstaju u proseku duže od 10 meseci.

Nadalje, jugoslovenski model socijalizma nadahnuo je najveće evropske komunističke partije izvan sovjetske sfere na emancipaciju i tzv. evrokomunizam. Naročito su se španska, italijanska i francuska komunistička partija, te mnoge prekomorske, razvile od proruskih u moderne evrokomunističke popularne pokrete, i to sve uz pomoć jugoslavenskih mislilaca i praktičara.

Na unutarnjem planu, Jugoslavija je imala jedinstveno ustavno ustrojstvo strogo decentralizirane federacije i mnoge njene društveno-ekonomske prakse, kao i široko razgranata i dalekosežna osobna prava i slobode, činili su je uistinu demokratskom.

Koncept samoupravljanja (uz model Samoupravnih interesnih zajednica) u privrednim, socijalnim, jezičnim i kulturalnim pitanjima, privukao je veliku međunarodnu pažnju i divljenje tokom 1960-ih, 1970-ih i 1980-ih godina.

- Ipak, nije bilo dovoljno simpatije ni milosti Evrope koja je hitala ka svojoj Uniji da se jugoslavenski narod poštedi užasnih patnji ili da se spasi simbol kojeg je ova zemlja predstavljala kod kuće i u inostranstvu, zaključuje autor analize IFIMES-a Anis Bajrektarević i postavlja pitanje: "Ko još treba alternativna društva i alternativan način razmišljanja?"

(Kurir.rs/Tanjug)