Reči francuskog predsednika Emanuela Makrona "da je NATO na samrti i da nije siguran da bi Amerika branila svoje saveznike u Alijansi" i dalje odjekuju širom starog kontinenta

U trenutku kada Evropa obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u kojem je Srbija bila jedna od pobednica, ali je nažalost platila preveliku cenu, postavlja se pitanje da li će Alijansa postojati i naredne godine. Za njen opstanak se trenutno najžešće bori Berlin, pa je tako Hajko Mas, nemački ministar spoljnih poslova, upozorio da bi bila greška "ukoliko bi se NATO potkopao".

- Bez Sjedinjenih Država ni Nemačka ni Evropa neće moći da se adekvatno zaštite, napisao je Mas za nedeljnik "Špigl", dok je kancelarka Angela Merkel navela "da postaje sve jasnije da će u budućnosti evropske članice Alijanse morati da preuzmu veću odgovornost".

Sa druge strane, general Vladimir Lazarević, načelnik Prištinskog korpusa, koji se suprotstavio NATO tokom 1999. na Kosovu i Metohiji, navodi da je upravo pomenuta agresija produžila život Alijansi.

- Pročitao sam šta je Makron izjavio. NATO je praktično spasla agresija koju je izvršio na Srbiju, jednu suverenu zemlju. NATO je bio na veštačkom disanju i pre toga, jer više nije postojala blokovska podela sveta i u toj alijansi nisu znali kako da opravdaju svoje postojanje. I zato su na 50 godina od svog osnivanja rešili da nas napadnu, a njihove bombe nas i dalje ubijaju putem radijacije,

navodi Lazarević.

O tome da li će ga obradovati eventualna vest o rasformiranju NATO ako reči predsednika Makrona postanu stvarnost, general Lazarević kaže:

- Ne mogu da kažem da bih imao nekog posebnog razloga za slavlje ako bi NATO zaista nestao, ali mislim da bismo mi u tom trenutku mogli da osetimo neko zadovoljstvo. Eto, nastavlja se tradicija da na kraju svi savezi i imperije, poput Austrougarske, koje su tokom istorije napadale Srbiju u jednom trenutku nestanu, a mi smo i dalje tu, zaključio je on.

(Kurir.rs/Alo)