BEOGRAD - Srbija je, po svemu sudeći, izbegla sankcije Sjedinjenih Američkih Država (SAD) zbog kupovine ruskog naoružanja ali postoje zemlje koje ta sudbina nije zaobišla a najveća medju njima je Kina, koja je od Rusije nabavila PVO sistem S-400 i borbene avione Su-35.

ksi.jpg
AP/Li Gang/Xinhua 

Portal Balkanska bezbednosna mreža (www.balkansec.net) naveo je da je Kina već podvrgnuta tom režimu a da su medju "kandidatima" i Turska, Indija, Vijetnam i Indonezija, koje su naručile od Moskve oružje u iznosima koji prelaze milijardu dolara.

Sankcije Kini američki Stejt department uveo je u septembru prošle godine, ali one nisu značile punu blokadu ekonomske, političke i bezbednosne saradnje dve zemlje.

"Reč je o takozvanim sekundarnim sankcijama koje se primenjuju na pojedince, firme i institucije zemalja koje kupuju kapitalnu vojnu opremu od Moskve u skladu sa zakonom o sankcijama protiv Rusije koji je SAD uvela 2017. godine. Da li će se i druge zemlje sa spiska naći na meti takvih mera još uvek nije izvesno jer američki zakoni dozvoljavaju izuzeće od sankcija za države koje se smatraju strateškim partnerima", navodi se.

Portal podseća da je sve počelo 2014. godine nakon pripajanja Krima Rusiji i oružanih sukoba na istoku Ukrajine, kada su SAD i Evropska unija uvele sankcije Moskvi, medju kojima i one koje se odnose na nabavku vojne opreme.

Brisel svojim članicama zabranjuje uvoz, kupovinu ili transport oružja iz Rusije ukoliko su ugovori ili sporazumi zaključeni nakon 1. avgusta 2014, a od sankcija su izuzeti oprema i usluge neophodne za održavanje opreme koja se već nalazi na teritoriji EU.

matis-epa.jpg
EPA 

Još oštrije sankcije stupile su na snagu u avgustu 2017. godine, a reč je o zakonu pod nazivom "Suprostavljanje američkim protivnicima kroz sankcije" - CAATSA (Countering American Adversaries Through Sanctions Act), kojim je pokrenuta široka paleta sankcija protiv Rusije, Irana i Severne Koreje.

Portal podseća da je Indija kupila S-400 u količini čija je vrednost pet milijardi dolara, da je Indonezija nabavila 11 aviona Su-35 dok je Vijetnam kupio vojnu opremu vrednu više od milijarde dolara, pa se postavlja pitanje da li će i te zemlje biti podvrgnute sankcijama, tim pre što je reč o državama koje Pentagon smatra strateškim odbrambenih partnerima.

"Američki ministar odbrane Džejms Metis zbog toga je zatražio od kongresa SAD 2018. godine da izuzme od sankcija Indiju, Indoneziju i Vijetnam uz objašnjenje da je reč o zemljama koje se tradicionalno oslanjaju na ruske vojne tehnologije. Prema konačnoj verziji zakona o odbrambenoj politici i troškovima odbrane za tekuću godinu te države mogu da budu izuzete od sankcija ukoliko administracija proceni da smanjuju zavisnost od nabavki ruske vojne opreme", navodi se.

Odlukom da nabavi sistem S-400 u vrednosti od 2,5 milijarde dolara Turska se takodje našla na spisku zemalja koje sankcioniše CAATSA, a to je pitanje posebno komplikovano za SAD jer je Ankara tradicionalni američki saveznik i jedna od ključnih članica NATO.

Zbog kupovine S-400 SAD je u julu zvanično isključila Tursku iz programa novog borbenih aviona F-35, a odnose dve zemlje dodatno je zakomplikovala turska vojna operacija na severu Sirije, pa je pod pritiskom javnosti i kongresa predsednik SAD uveo kratkotrajne sankcije Turskoj.

epa-s40002.jpg
EPA 

"Na meti kaznenih mera od 14. oktobra ove godine bili su ministarstva odbrane i energetike kao i njihovi čelnici. Zaustavljeni su i trgovinski pregovori vredni 100 milijardi dolara i duplirane takse za uvoz turskog čelika. Predsednik SAD ukinuo je sankcije devet dana kasnije kada je Ankara obustavila vojne akcije protiv Kurda na severu Sirije", dodaje se.

Portal prenosi procenu američkih analitičara da će administracija predsednika Trampa ubediti kongres da se protiv Ankare primeni minimalnih pet blažih od ukupno dvanaest mera sekundarnih sankcija koje predvidja CAATSA.

(Kurir.rs/Beta)