U Rezoluciji Generalne skupštine Ujedinjenih nacija iz 2010. godine, kojom je pokrenut dijalog Beograda i Prištine, pozdravlja dobra volja EU da posreduje, ali nigde se ne navodi da Unija treba da bude jedini i eksluzivni posrednik.

BEOGRAD - Od kada je predsednik Srbije Tomislav Nikolić u razgovoru s generalnim sekretarom UN Ban Ki-munom zatražio da u dijalog Beograda i Prištine budu uključene Ujedinjene nacije otvorio se prostor za iznalaženje novih puteva da se kosovsko pitanje konačno reši.

Direktor Centra za nove politike Vladimir Todorić izjavio je danas da za uključivanje Ujedinjenih nacija u dijalog Beograda i Prištine postoje dve mogućnosti.

Jedna je postizanje dogovora sa EU koja bi pozvala posmatrače UN da se priključe dijalogu i druga - donošenje nove rezolucije koja bi revidirala nadležnost Unije, ali bi, kako kaže Todorić, dovela Srbiju u sukob sa pojedinim članicama.

Todorić je u izjavi Tanjugu ukazao da bi najbolje bilo da Srbija postigne dogovor sa Evropskom Unijom koja je na osnovu zajedničke Rezolucije Srbije i EU donete u UN 2010. godine dobila mandat da posreduje u dijalogu.

Da je to pravno moguće potvrdio je i urednik časopisa "Izazovi evropskih integracija" Nikola Jovanović, koji objašnjava da se u Rezoluciji Generalne skupštine Ujedinjenih nacija iz 2010. godine, kojom je pokrenut dijalog Beograda i Prištine, pozdravlja dobra volja EU da posreduje, ali nigde se ne navodi da Unija treba da bude jedini i eksluzivni posrednik.

To, po njegovom mišljenju, znači da pravna mogućnost za uključivanje UN u pregovarački proces postoji.

Todorić navodi da bi upravo zato, a budući da u Rezoluciji iz 2010. godine nigde nije navedeno da se UN isključuju iz pregovaračkog procesa, trebalo raditi na postizanju dogovora sa Evropskom unijom, s obzirom da ona ima pravo da pozove posmatrača u dijalog, što je, podseća on, već učinila kad je u dijalog kao posmatrača pozvala SAD.

Todorić, međutim, ukazuje da tako nešto neće biti politički lako izvodljivo s obzirom da je dijalog već počeo bez prisustva UN i s obzirom da EU smatra Balkan svojom zonom intresa i odgovornosti.

Srbija u svakom slučaju, dodaje on, treba da formuliše predlog da se UN/UNMIK priključe dijalogu kao posmatrači, odnosno da imaju istu funkciju kao što je trenutno u pregovaračkom procesu imaju SAD.

To je značilo da je Unija odlučila da su oni faktor bez koga se ne može doći do dogovora, smatra Todorić i zato kaže da bi Unija isti način ima slobodu da pozove predstavnike UN, te da bi idealno bilo da one budu posmatrač.

Todorić, međutim upozorava da bi u slučaju da inicijativa Nikolića bude u početku odbijena, a njegov kabinet i dalje bude insistirao, to moglo da dovede do zahteva da UN donesu novu rezoluciju kojom bi se analizirali učinci dosadašnjeg dijaloga, a to bi, dodaje, moglo da "naljuti" pojedine članice EU.

O "opasnosti" od nove rezolucije govori i direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić, koji smatra da bi vraćanje UN za pregovarački sto moglo biti protumačeno kao pitanje otvaranja nove rezolucije, što, kako kaže, "ne mora da bude dobro po Srbiju".

On, naime, ukazuje na činjenicu da je većina članica UN iz stalnog sastava SB za nezavisnost Kosova, pa bi nam se mogao desiti "prepad preko noći", ili pregovori između velikih sila i na kraju pregovaračkog procesa mogli bismo da dobijemo i novu rezoluciju, odnosno da izgubimo 1244.

Da ovo nije naš prvi pokušaj uključivanja UN u priču o kosovskom pitanju potvrđuje bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Ognjen Pribićević, koji u izjavi Tanjugu podseća da je to isto pokušala i prethodna vlast nekoliko godina unazad i da se u tome nije uspelo najviše zbog "stalnog dvojstva koje kod Srbije postoji".

S jedne strane je, objašnjava on, borba za Kosovo (bolje da bude UN za pregovaračkim stolom), a sa druge strane glavno strateško opredeljenje je Evropska unija i u tom pogledu misije Euleks i druge imaju neke svoje prednosti kada je Srbija u pitanju.

Kako bilo, Todorić upozorava da Srbija što pre mora da zauzme stav po pitanju uključivanja UN u dijalog, jer se u suprotnom može naći u veoma nezgodnoj situaciju da neka treća zemlja, kojoj je kosovsko pitanje značajno za sopstvene nacionalne interese, predloži neku rezoluciju i pokrene analizu onoga što je do sada učinjeno.

"Ako neko treći predloži rešenje nemoguće je da naša diplomatija nema stav o tome i da odbije da se izjasni. Jednostavno bićemo primorani na to i zato je mnogo pametnije, kredibilnije, poštenije i časnije imati sopstveni stav pre nego što vas situacija zatekne", zaključio je Todorić.