JADRANKA JOKSIMOVIĆ: Francuski predlog teško primenljiv na Srbiju i Crnu Goru

BEOGRAD - Ministar za evrointegracije Jadranka Joksimović izjavila je danas da će Srbija u decembru otvoriti barem još jedno od, za sada, četiri pripremljena poglavlja i ocenila da se francuski predlog za proširenje EU ne odnosi na Srbiju, jer mi nismo kandidat za otvaranje pregovora već pristupajuća zemlja.

Na taj način šaljemo poruku da smo pozudan partner, rekla je ona i poručila "neka i EU pošalje poruku da je pouzdan partner, da drži do onoga što je i potpisano i dogovreno i da se pravila ne menjaju tokom procesa".

Srbija je pripremila četiri poglavlja - 2 koje se odnosi na slobodu kretanja radnika, 4 na slobodu kretanja kapitala, 21 transevropske mreže i 14 - transport", navela je ona i dodala da Srbija intenzivno radi na otvaranju i drugih pregovaračkih pozicija - na poglavljima 27 koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene, 28 zaštitu i pravo potrošača i javnog zdravlja i na Poglavlju 10 informaciono društvo i mediji.

Prema njenim rečima, francuski predlog za proširenje EU na zemlje Zapadnog Balkana bi se teško odnosio na Srbiju i kako dodaje, bilo bi teško primenjiv na pregovarački proces i Srbije i Crne Gore kao pristupajućih zemlja.

Dodala je da se dokument odnosi na kandidate kao što su Severna Makedonija i Albanija ili potencijalne kandidate BiH i tzv Kosovo.

"Ako bi sve zemlje članice prihvatile taj predlog to bi značilo da bi Evropski savet tu novu metodologiju morao da ubaci kao deo pregovaračkih okvira onda kada započnu pregovri o pristupanju", rekla je Joksimović i podsetila da je Srbija postala kandidat 2012. a da je pregovore počela 2014.

Najavila je da će sutra razgovati sa francuskim ambasadorom Žan Luj Falkonijem i da će joj on obrazložiti detalje na koji način zvanicni Pariz vidi sam proces.

Rekla je da je Srbija zaiteresova da čuje sve što može da unapredi proces ne samo za Srbiju već i druge, jer Beogad nema razlog da ih ometa u tom procesu.

Joksimović je poručila da Srbija ima jasan pregovarački okvir koji je 28 članica EU usvojio, ukljčujući i Francusku.

Ministar je dodala da bi ako bi se, gledalo iz ugla da je francuski predog odličan i usvojen i da se odnosi na Srbiju postavljalo pitanje "kako bi i ko bi izmerio i na koji način i uz koje kriterijume u kojoj smo sad fazi po novoj metodologiji".

Joksimović je podsetila da je Srbija već prošla reviziju metodologije i da je Srbija jedina na koju je primenjen princip da pregovori moraju da počnu otvaranjem najtežih poglavlja - 23 i 24 i da se završe njihovim zatvaranjem.

"Za Srbiju je prvi put uveden i kriterijum da su ta poglavlja suspenzivna - što znači da se ako nema napretka ne otvaraju druga poglavlja", rekla je ona.

Dodala je da ne zna kako bi izgledalo to što se u delu dokumenta navodi da bi kriterijumi bili pooštreni kad "već na primeru Srbije imamo taj princip".

"Ne znam kako bi dodatno bilo moguće pooštriti kriterijume na tom nivou jer taj mehanizam već postoji", rekla je ministar.

Ona je upozorila da bi ako bismo rekli - taj predlog je odličan, nema veze i adaptiraćemo se, mnogi uprli prst u Srbiju i rekli Srbija je odmah odustala od članstva jer nikada nije bila iskreno posvećena evropskom putu.

"To nije tačno, za nas je punopravno članstvo vodeći motiv procesa evropskih integracija. Reforme da - ali njih možete sprovoditi i bez punopravnog članstva kao krajnjeg cilja", kazala je Joksimović.

Upitana da prokomentariše "zeleno svetlo" koje je dobio novi komesar za proširenje Oliver Varhelji, rekla je da je to odlična vest jer je mađarski diplomata, između ostalog, dosledan zagovornik proširenja.

Kako kaže, on će imati pozitivan narativ ne samo prema Srbiji već i proširenju.

Govoreći o novom šefu diplomatije EU Žozepu Borelu rekla je da mediji otežavaju navodeći "odlično što je Španac biće na našoj strani".

"On će morati da se dokazuje, on ne predstavlja Španiju već EU. Doneće novu vizuru koja nije rigidina i uradiće sve da predstavi statusnu neutralnost EU", kaže ministar i dodaje da je upravo ta statusna neutralnost EU Srbiji bila prihvatljiv okvir posredništava u dijalogu sa Prištinom.

Joksimović je rekla da je iznenađena kako su ođednom svi apostrofirali pristup strukturnim fondovima kao dobru mogucnost, ali podsetila da bi novi uslovi bili kumulativni - dakle i pooštreni kriterijumi, i fazno pristupanje, i reverzibilnost procesa i mogucnost pristupa sektorski strukturnim fondovima.

Podsetila je da je to malo čudno u trenutku kada se i među drzavama članica nije razresilo pitanje i debata koja se vodi o pristupu samih clanica strukturnim fondovima, jer pojedine zemlje EU smatraju da nekim clanicama treba uskratiti pristup strukturnim fondovima ako nazaduju u pogledu vladavine prava.

Konstatovala je da bi bilo logicnije da se reverzibilnost procesa primenjuje na drzave clanice u tom smislu, a ne samo pristupajuce zemlje.

Ministar je podsetila da Srbija uspesno koristi IPA pretpristupne fondove, koji jesu znatno manji od strukturnih koji su za sada namenjeni drzavama clanicama, ali da ucestvujemo u programima Erazmus plus, Horizont 2020, Cosme fond za mala i srednja preduzeca, evropski socijalni fond, investicioni fond za Zapadni Balkan, kao i da smo znacajno ukljuceni u neke od sektorskih politika EU kroz sporazume sa Eurojust, Europol, Frontex, da ucestvujemo u energetskoj, transportnoj politici...

Otuda, smatra Joksimovic, "non paper" predviđa za kandidate za otvaranje pregovora dobar deo elemenata sadasnje metodologije pristupnog procesa koji vazi za Srbiju, ali sa nesto drugačijim modalitetima i fazama.

(Kurir.rs/Tanjug)