DIREKTORKA AMERIČKE FONDACIJE PORUČUJE SRBIMA: Jasenovac i Kosovo nikada, ali baš nikada ne smete zaboraviti!

Nedopustivo je da logor NDH u Jasenovcu, umesto da bude propisno i opominjuće obeležen, izgleda kao teren za golf, dok hrvatski predstavnici u Jerusalimu krišom postavljaju spomen-ploču Alojziju Stepincu, nadbiskupu genocida. Srbija može da učini nekoliko stvari kako bi skrenula pažnju sveta na ovaj, još od Titovog vremena, prećutani genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima.

Ovo je srpskom narodu poručila Džini Maracani Viskonti, kontesa, novinarka i direktorka američke fondacije "Geri i Franka Maligan", koja je početkom minule nedelje učestvovala u Jerusalimu na međunarodnom Akademskom okruglom stolu o srpsko-jevrejskim odnosima koji su priredili Institut za studije antiterorizma iz Izraela, Arhiv Vojvodine i Centar za društvenu stabilnost iz Novog Sada, kao i Institut za nacionalnu i međunarodnu bezbednost iz Beograda.

Međunarodna zajednica, i osam decenija od završetka Drugog svetskog rata, malo zna o jasenovačkom i drugim stratištima pod NDH. Kako da joj "otvorimo oči"?

- Tito u posleratnom periodu nije uradio ništa da Hrvati priznaju svoj zločin. Kada je njegov period završen, odmotalo se ogromno klupko problema upravo zbog prećutanih zločina. Sada Srbija i Republika Srpska moraju da pokrenu to pitanje na nov način. Mnogo je učinio izraelski istraživač prof. dr Gideon Grajf objavljujući knjigu "Jasenovac - Aušvic Balkana", ali ima još ljudi koji mogu da vam pomognu. Mislim da treba da Sudu za ljudska prava u Strazburu uputite tužbu koja će sadržati svedočenja preživelih logoraša. To je početak.

Nedavno ste u Banjaluci imali još jedan konkretan predlog...

- Predložila sam da Srbija i Republika Srpska jedan dan u godini posvete jasenovačkim žrtvama. To je jedan od načina da se svetu ukaže na istinu. Ali, ako ne govorite ništa, ako ne obeležavate taj neki dan, druga strana može da radi šta hoće - i da postavlja sramne ploče veličajući Stepinca, i da ignoriše genocid koji je počinila, i da piše knjige u kojima umanjuje broj žrtava. Vi, Srbi, za to vreme, snimajte filmove, pišite svoje knjige, priređujte izložbe. Samo nemojte da ćutite i da zaboravite.

Prvi put ste o Jasenovcu čuli 1993. od Simona Vizentala. Potom ste počeli da istražujete istinu o tom stratištu.

- Bila sam zapanjena da je tako ogroman zločin ostao nepoznat. Zbog toga sam počela da ga izučavam. Uključila sam se, išla na obe strane fronta u Bosni i Krajini. Iz knjige Marka Rivelija saznala sam ponešto o jasenovačkom logoru, kao i tokom nekoliko dolazaka u Srbiju. Učestvujući na međunarodnoj konferenciji o Jasenovcu u Banjaluci 2008, prvi put sam posetila Jasenovac i Donju Gradinu. Bila sam šokirana! To je ličilo na teren za golf: fantastično odnegovana trava, jezerca, poj ptica, veliki spomenik, ali bez informacija. Samo jedna ploča sa šturim tekstom. A u logoru Dahau su mape, brojke, fotografije i obnovljene barake, kao upozorenje da se takav zločin nikada više ne dogodi.

Hoće li doći trenutak da Hrvatska pod pritiskom međunarodne zajednice prizna stravičan zločin NDH?

- Ako pripadnici jednog naroda ne priznaju svoje greške, oni nikada neće imati mira u duši. Ako imate nešto na savesti i ne želite to da priznate, bićete sve agresivniji jer želite da prikrijete svoj zločin. Nama treba mir na Balkanu. U budućnosti će nas očekivati veliki međunarodni problemi ako se to u Hrvatskoj ne uradi.

Na KiM ste boravili pre i posle Kumanovskog sporazuma. Nazirete li rešenje za problem Kosova?

- Trenutno, mislim da nema rešenja. KiM je veoma komplikovana regija koja se koristi samo za prljave poslove krijumčarenja narkotika i cigareta. Tamo se obučavaju islamski borci. Sve dok Americi bude bilo potrebno Kosovo i Metohija, bojim se da se ništa ne može učiniti. Ali, nikada se ne zna šta će se desiti u budućnosti. Istorija se odvija velikom brzinom, menja se. U ovom trenutku je veoma važno i da u Unesku i UN zaštitite vaše veličanstvene hramove. I nikada, baš nikada, ne odustajte od Kosova i Metohije.

Vaše knjige o građanskom ratu i SFRJ dokumentaciona su građa, uključujući i "Kapiju islama". Zašto takav naslov?

- Naslov je uzet iz izjave generala Pjera Marija Galoa koji mi je 1997. godine u Parizu govorio o američkoj politici rekavši da su Sjedinjene Američke Države otvorile u Bosni, usred Evrope, kapiju islamu. Od 1994. Klinton je dozvolio uvoz iranskog oružja u BiH, a zajedno sa oružjem, iranska tajna služba je stigla i mislim da nikada nije otišla. Sarajevo je bilo jedno od najlepših i najneobičnijih mesta. To je danas mesto gde su Turska, Saudijska Arabija i Iran u prijateljskom odnosu. To je jedino mesto na svetu gde se šiiti i suniti jako lepo slažu.

(Kurir.rs/Večernje novosti, J.Simić)