BEOGRAD - Za člana nemačke CDU i bivšeg evroparlamentaraca Elmara Broka pitanje odluke o promeni izbornog cenzusa je unutrašnje pitanje Srbije, a ne pitanje evropskih principa.

tan2020116-162424999-2.jpg
Foto: Tanjug/zoran žestić

"Pitanje cenzusa je pitanje koje je u interesu stranaka. Da li je reč o cenzusu od tri ili pet odsto nije pitanje evropskog principa", rekao je Brok za Tanjug, posle sastanka sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

"Kod nas je census pet odsto. U Velikoj Britaniji imate većinski sistem gde sa 40 odsto glasova možete da osvojite apsolutnu večinu. Reč je o različitim izbornim sistemima. Španija na primer nema census. Ne postoji evropsko pravilo kojeg treba da se pridržavamo. Spuštanje na tri odsto može da ima različite efekte. Može da kreira različitiju skupštinsku sliku, ali takođe nekada može da predstavlja i poteškoću za formiranje vlade", objasnio je on.

On je takođe podsetio da u Nemačkoj ne postoji izborni cenzus za ulazak stranaka u Evropski parlament, ali da je sada EU donela odluku da cenzus za evropske izbore bude minimum tri odsto.

Brok se juče sastao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, sa kojim je kako kaže privatno razgovarao i ističe da tokom tog razgovora pitanju cenzusa nije posvećeno previše pažnje, te da su teme bile - stanja u regionu, aktuelna situaciji u Srbiji, odnosi Beograda i Brisela, pripremama za samit EU koji će biti održan u martu...

"Razgovarali smo o kosovskom pitanju, o situaciji u Prištini, ali najurgetnija tema za sada je otvaranje novih poglavlja sa Srbijom i donošenje pozitivnih odluka na Samitu EU u martu, nakon što je Francuska blokirala proces proširenja na prošlom samitu", rekao je Brok ne navodeći detalje, i dodao da je takođe bilo reči o tome kako da se pomogne Zapadnom Balkanu i Srbiji na putu ka pristupanja.

On ističe da dok se Evropska unija ne reformiše, zemlje u regionu moraju da urade svoj domaći zadatak.

protest01-epa-boris-pejovic.jpg
Foto: EPA/Boris Pejović

"EU mora u međuvremenu da definiše proces odlučivanja, jer ukoliko Zapadni Balkana postane deo EU, ona će imati 33 države članice koje treba da donose zajedničke odluke. Mi treba da uradimo naš domaći zadatak, a vi vaš", objašnjava Brok.

Upitan kako vidi aktuelnu situaciju u Crnoj Gori i usvajanje zakona o slobodi veroispovesti na štetu Srba u toj zemlji, Brok kaže da je to pitanje u nadležnosti nacionalnih država i da svaka zemlja treba da ga reguliše na unutrašnjem nivou.

"To nije evropsko, niti pitanje drugih zemalja", ističe Brok.

Kada je reč o kosovskom pitanju i o aktuelnoj situaciji u Prištini, Brok kaže da ne vidi nikakve pomake po pitanju nastavka dijaloga.

"Nadam se da će u Prištini biti formirana odgovorna vlada koja će pristupiti ovom pitanju sa ciljem da ono bude rešeno", kaže on i podseća da su. Evropska unija i Nemačka već zahtevale da Priština povuče odluku o taksama, a da su to tražuile i Sjedinjene Američke Države.

pristina-foto-vladimir-sporcic.jpg
Foto: Vladimir Šporčić

On ističe da Priština treba da razume da bez rešenja problema između zemalja u regionu "niko pojedinačno neće moći da postane deo EU".

"Oni ozbiljno treba da se pozabave pripremom za buduće učlanjenje u EU i na tom putu, smatram, svakako je njihov interes da postignu sporazum sa Srbijom", naglasio je Brok

(Kurir.rs/Tanjug)