AUTORSKI TEKST SINIŠE MALOG: Đilasov plan je povratak u bankrot

Ministar finansija Siniša Mali reagovao je na plan "Srbija 2020" jednog od lidera Saveza za Srbiju Dragana Đilasa, u kome ističe da Đilasova politika vodi Srbiju ponovo u ekonomski ambis.

Đilas ne razume da građani više ne veruju u bajke i laka obećanja. Ne veruju jer su preživeli njegovu vlast, i fiskalnu konsolidaciju u kojoj su izneli teret reformi na svojim leđima. Mi nikada nismo vodili takvu politiku, već smo donosili teške odluke, kako bi građani Srbije sutra živeli bolje.

Ta teška fiskalna konsolidacija je vratila Srbiju na noge i dala nam mogućnost da povećamo plate u javnom sektoru od osam do 15 odsto, i penzije u ovoj godini za 5,4 odsto. Dakle, to su povećanja na realnim osnovama, koja prate rast naše ekonomije, i koja ne narušavaju teško stečenu makroekonomsku stabilnost. Prethodno smo uspeli da ostvarimo visoke stope rasta, da smanjimo javni dug, da duplo smanjimo nezaposlenost...

Sa druge strane, Đilas misli da može metodom proizvoljnog odabira da napravi budžet i svoj šestomesečni plan, tako što će u njega staviti sve ono što misli da narod želi da čuje. Te njegove metode nisu nikakva novost. Imao sam priliku da se uverim u njegovo neznanje kada sam preuzeo rukovođenje gradom Beogradom. Dug od 1,2 milijarde evra, 14 milijardi dinara dospelih a neizmirenih obaveza - to je ono što nam je ostavio gospodin Đilas. Sa druge strane, njegove privatne firme su za to vreme prihodovale 619 miliona evra. Dakle, gubici i zaduživanje kada je reč o javnom novcu, ali, sa druge strane, ozbiljno lično bogaćenje.

Đilasov plan, koji je javno predstavio, za samo šest meseci bi vratio Srbiju na put ka bankrotu, a za nekoliko godina bi ona do toga i došla. Ovo nisu proizvoljne tvrdnje, već su zasnovane na analizi pomenutog plana. Ključni problem predviđenog plana je to što se zasniva na ukidanju ili smanjenju u suštini netrajnih i privremenih rashoda, uz istovremeno trajno smanjenje prihoda i povećanje rashoda strukturnog karaktera.

Pomenuti model, koji predviđa trajno povećanje rashoda, već je primenjivan u periodu od 2005. do 2008. Visina i struktura javnih rashoda ukazuje na to da su ključne greške u tom periodu bile trajno povećanje rashoda. Učešće javnih rashoda u BDP povećano je u 2008. u odnosu na 2005. za četiri procentna poena. Od toga se svega trećina odnosila na povećanje javnih investicija, dok su se preostale dve trećine odnosile na povećanje tekućih rashoda, kao što su plate i penzije.

Efekti globalne finansijske krize krajem 2008. snažno su pogodili Srbiju, nasuprot proceni tadašnjih vlasti da je kriza naša šansa. Fiskalna pozicija Srbije u 2009. pogoršana je značajnim smanjenjem prihoda koje je, uz visok obim i nepovoljnu strukturu javne potrošnje, prouzrokovalo značajno povećanje fiskalnog deficita i dovelo do krize javnog duga.

Đilasovim najnovijim planom predviđa se smanjenje finansiranja nekih kapitalnih projekata i pratećih troškova zaduživanja. Srbija je zaostajala u dužem vremenskom periodu za zemljama Centralne i Istočne Evrope u kapitalnim ulaganjima, pre svega u izgradnji puteva i pruga, i sada to nadoknađuje. Ponosni smo što smo uspeli da u poslednjih pet godina izgradimo 350 kilometara auto-puteva, a gradićemo i dalje.

Đilasovo predloženo povećanje plata imalo bi za posledicu povećanje učešća zarada u BDP za 1,4 procentna poena, odnosno udeo zarada bi iznosio 10,9 odsto i bio bi znatno veći od proseka u EU. I sam Đilas, čak i sa ovako malo razumevanja u ekonomiju, zna da je to nemoguće, pogotovo u šestomesečnom periodu, ali je izabrao da priča bajke. Plate istih tih medicinskih sestara, o kojima govori, bile su mnogo manje dok su oni vodili Srbiju. Godine 2011. plata medicinske sestre je bila 282 evra, a danas je 403 evra.

Ukupan efekat predloženih Đilasovih mera, pri ostalim nepromenjenim okolnostima, imao bi negativan efekat na fiskalni rezultat. Planirani deficit bi umesto 0,5 odsto BDP iznosio oko četiri odsto BDP, znači bio bi čak osam puta veći. Veći deficit zahtevao bi i veće zaduživanje, pa je pitanje trenutka kada bi Srbija ušla u dužničku krizu, kao što je to bio slučaj dok su oni bili na vlasti.

Mi ne možemo, kao Đilas, da u roku od šest meseci od Srbije napravimo utopiju. Ono što možemo je da u narednih pet godina, u okviru programa "Srbija 2025", uložimo 14 milijardi evra u izgradnju auto-puteva, železnice, vodovodne i kanalizacione mreže, stanova za mlade bračne parove, da uložimo u pronatalnu politiku, ekološke projekte... Možemo i da obećamo prosečne plate od 900 evra i penzije do 440 evra, jer imamo realan plan za to i jer smo pokazali građanima da mogu da nam veruju. Kao što smo dostigli prosečnu platu od 500 evra, koju smo prethodno obećali, tako ćemo dostići i te mnogo veće sume.

Uradili smo i ostvarili projekte koje su drugi političari decenijama obećavali samo u izbornim kampanjama - "Beograd na vodi", nove auto-puteve, muzeje, kliničke centre, imamo novu nacionalnu avio-kompaniju "Er Srbija". Mi smo za ovih nekoliko godina pokazali koliko želimo, znamo i umemo, a Đilas i njemu slični su imali dosta vremena da se pokažu u nekom ranijem periodu. I pokazali su se. Zato se njihovim rečima ne može verovati, a i svaka analiza pokazuje da bi bilo opasno da im se poveruje. Mi smo pokazali da ostvarujemo obećano, i zato imamo prava da nastavimo da sanjamo velike snove.

(Kurir.rs)