SINIŠA MALI ZA KURIR: Prve pare zaradio sam na ulici, prodavao sam stripove u Čika Ljubinoj

Praktično: Od tog novca, sećam se, kupio sam sebi reket za tenis, a bratu Peđi džojstik za neke video-igrice. To smo jako želeli, a roditelji nisu mogli ili hteli da nam priušte

Početkom aprila je najavljeno da će država svakom punoletnom građaninu pokloniti po 100 evra, a sada je rečeno da će novac dobiti građani koji izraze želju. Kako je došlo do ove promene? Šta se to promenilo u dve nedelje?

- Mislim da je svima jasno šta se promenilo. Svedoci smo neviđene političke i tajkunske kampanje protiv tog novca koji želimo da damo građanima Srbije. Rekli su - zašto dajete novac svima, i onima kojima treba i onima kojima ne treba. Mi smo odgovorili - u redu, novac će dobiti građani koji se za njega prijave, osim penzionera i korisnika novčane socijalne pomoći, kojima će automatski biti uplaćen. I onda kreću još jače kritike, sada tajkuni kažu da će ipak uzeti novac. Dakle, tajkuni su zadovoljni jedino kad mogu da ukradu milione evra od građana Srbije, a kad mi želimo da svima damo novac - onda im ništa ne valja. Da se razumemo, ne radi se ovde o sto evra koje će uzeti ili neće uzeti Dragan Đilas, nego o sto miliona evra koje je oteo građanima Srbije.

Zašto se samo penzionerima i korisnicima socijalne pomoći taj novac uplaćuje automatski? U čemu je razlika između njih i ostalih građana kojima je obećan?

- S obzirom na to da je najveća kritika za ovih 100 evra bila da nekima novac nije potreban, mi smo pretpostavili da on jeste potreban najugroženijim kategorijama, kao što su korisnici novčane socijalne pomoći i penzioneri. Smatrali smo da nije potrebno da se prijavljuju, već da automatski dobijaju taj novac, i to već od 15. maja.

Da li ćete se vi ili neko iz vaše porodice prijaviti za tih 100 evra? Da li je na vašu odluku možda uticala najava Vučića da se on neće prijaviti?

- Ja se neću prijaviti, kao ni članovi mog kabineta, moji pomoćnici i državni sekretari.

Verujete li da će se neko od ministara ipak prijaviti?

- Koliko sam čuo od kolega ministara, neće ni oni. Mislim da ima mnogo ljudi kojima je taj novac potrebniji nego nama. Ne zaboravite da veliki novac dajemo i našim privrednicima kako bi ovu krizu prevazišli na najbolji način. Naš program podrške privredi je vredan ukupno 5,1 milijardu evra, odnosno 608,3 miliona dinara, i najveći je u jugoistočnoj Evropi u odnosu na BDP, a deseti po izdašnosti u Evropi. Mi smo privredi odložili poreze i doprinose na zarade do januara sledeće godine, dajemo minimalne plate za tri meseca za zaposlene, obezbedili smo im jeftine kredite, a ne zaboravite i da je Narodna banka Srbije stavila moratorijum na plaćanje kredita i smanjila referentnu kamatnu stopu. Naišli smo na odličan odziv i reakciju privrednika i to znači da smo pogodili u metu i uradili pravu stvar sa ovim ekonomskim programom.

Po okončanju vanrednog stanja slede izbori. Da li ostajete u Vladi? Jeste li sigurni u svoju poziciju?

- Kad je na delu vanredno stanje i kada znate da ste u velikoj meri odgovorni za ekonomiju u celoj zemlji, onda baš i ne razmišljate o izborima, niti vam je to prioritet. Nikad nisam bio neko ko je trčao za pozicijama, već sam se uvek trudio da svoj posao uradim najbolje što umem i znam. Tako je i sada.

Kako ćete ove godine proslaviti Prvi maj?

- Kao i svi drugi građani, kod kuće, s klincima. Mislim da smo toliko puta svi lepo proveli ovaj praznik, u društvu i u prirodi, da nije strašno ako jedne godine to preskočimo, a zarad života i zdravlja ljudi.

Kako ste ovaj praznik ranije proslavljali?

- Brat Peđa i ja smo uvek išli kod babe i dede u Novi Sad, a svakodnevno smo odlazili i u Sremske Karlovce, gde smo se družili na reci. Imali smo svoj mali čamac, pecali smo, igrali se loptom na jednom fudbalskom terenu, igrali karte. Uvek smo igrali deda i ja protiv babe i Peđe, i uvek smo pobeđivali (smeh). I naravno, najlepši deo odmora su bili bakini specijaliteti, a to su uglavnom bile torte i kolači. Uvek smo jeli nešto slatko - za doručak, ručak i večeru, kako to obično i biva u Sremu.

Kako ste zaradili prvi novac?

- Prodajući stripove u Čika Ljubinoj ulici u Beogradu, na bazaru na kom su se tada prodavale razne zanimljivosti. Bio sam u osnovnoj školi i želeo sam da imam svoj dodatni novac, van džeparca od roditelja, kako bih mogao da kupim šta želim. Prvi pravi posao sam imao već na prvoj godini fakulteta. Zanimljivo je i da sam, dok sam bio na fakultetu, na trećoj godini dobio novčanu nagradu od 300 maraka, jer sam prethodno osvojio povelju za najuspešnijeg studenta. Baš u to vreme sam bio na Kembridžu, tako da je nagradu preuzeo moj brat, koji je, dok sam se vratio u Beograd, potrošio sam moj novac (smeh). Sada mi je smešno, ali tada, iskreno, i nije bilo.

Na šta ste potrošili svoj prvi novac od prodaje stripova?

- Kupio sam sebi reket za tenis, a bratu Peđi džojstik za video-igrice koje su nam tad bile zanimljive. To smo jako želeli, a roditelji nisu mogli ili hteli da nam priušte, tako da smo morali sami da se snalazimo.

Kurir.rs/ K. B. Foto: Dragana Udovičić