Tek od 2000. izbori su počeli da se održavaju u normalnoj političkoj
atmosferi, retorika više nije toliko zaoštrena, kaže Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida

Posle decenija jednopartijskog sistema, prvi višestranački izbori za Narodnu skupštinu u našoj zemlji održani su 9. decembra 1990. Ti decembarski izbori obeležili su kraj jednopartizma u Jugoslaviji i početak političke borbe u oštroj partijskoj konkurenciji.

screenshot-12.jpg
Printscreen 

Upravo ove 2020. navršava se 30 godina od uvođenja višestranačja i za to vreme je znatno promenjena izborna atmosfera, politička retorika, a posebno način izbornog marketinga u kampanji.

screenshot-9.jpg
Printscreen 

Zdravija atmosfera

Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar kaže za Kurir da gotovo nema nijednog segmenta u kom se nije desila promena kada je reč o organizovanju izbora sada i pre dve i tri decenije.

- Najvažnije stvari su se desile posle 2000. godine, od tada su izbori počeli da se održavaju u normalnoj političkoj atmosferi. To ne znači da ni tada nije bilo nepravilnosti, tenzija i problema, ali su se stvorili normalniji uslovi za političku kompetenciju. Tokom devedesetih imali smo mnogo više problema na samim biračkim mestima, a kasnije su se problemi javljali u predizbornoj kampanji - kaže Klačar.

Posle 2000. važna promena se desila i u načinu komunikacije među političkim protivnicima.

screenshot-11.jpg
Printscreen 
screenshot-6.jpg
Printscreen 

Veća članstva

- Nije više bila toliko zaoštrena retorika i može se reći da je sada mnogo bolja nego devedesetih. Nekada smo živeli u atmosferi razrušenog društva, u sukobima, ratovanju... Bili smo svedoci ubistava novinara, političara, sada toga više nema. Takođe, stranke su nekada bile institucionalno moćnije nego danas i imale su više intelektualnog i infrastrukturnog potencijala - veći broj članova i stručnjaka. Danas je taj stranački život razrušen - kaže Klačar.

Dodaje da je velika razlika i u izlaznosti, pa podseća da je u prvim izborima 1990. izlaznost bila najveća - 71 odsto. Jedan od razloga za to je što je tada bilo više ljudi upisanih u birački spisak, a i tada su se ljudi prvi put suočili s demokratijom i mogućnošću izbora.

screenshot-7.jpg
Printscreen 

Još jedna važna promena je i način reklamiranja: nekada se to svodilo samo na predizborne plakate, a sada se angažuju i savetnički timovi iz inostranstva koji se bave kreiranjem političkog imidža i medijskim savetovanjem.

Kurir / Silvija Slamnig

Foto: Profimedia