EKSKLUZIVNO NA KURIRU VUČIĆ KAKVOG NE ZNATE, SASVIM LIČNO: Kad završim s politikom, biću košarkaški trener!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima imidž čoveka koji ustaje u cik zore, 24 sata je posvećen poslu, svuda stiže, ima odgovor na sve teme. S druge strane, često mu se spočitava da ga je u javnosti previše, a neretko se čuju prozivke poput "pa kad ovaj čovek sve stiže".

U Predsedništvu nas je dočekao sabajle, baš uoči polaska u zvaničnu posetu Bugarskoj. Za deo naše ekipe ustajanje u pola šest ujutru bilo je ozbiljan poduhvat. Za njega, tako je bar izgledalo, rutina i svakodnevica. General Džim Matis je jednom, na pitanje: „Šta vas noću drži budnim“, rekao: „Ništa! Ja druge držim budnima.“ Pitali smo Vučića šta njemu izaziva nesanicu i koga od saradnika može da probudi u tri ujutru.

- Teško da bih nekoga našao u tri ujutru... Nisam od onih koje drugi drže budnim, ali imam nesanice. Džejms Matis je mnogo moćan i važan čovek... A ja... Pa, ne spavam zbog raznih problema, to ne možete u jednoj rečenici da spojite.

Zanimalo nas je da li neko ima problem zbog toga što rano ustaje, da kaže: „Nemojte, šefe, nisam još ni krmelje skinuo!“

- Tad ih sve i zovem! Dačić je tu najpametniji. Navije sebi sat za pola sedam da bi meni odgovorio na poziv i onda nastavi da spava. (smeh)

Pogled na Beograd na vodi

Pre doručka, kojim nas je kao dobar domaćin počastio, Vučić nas je poveo u obilazak zgrade Predsedništva. Na terasi nam uz osmeh pokazuje na park ispred.

- E, ovde ja stanem ponekad kad se okupe ovi demonstranti i onda gledam tako, kako viču. Nekad sam se video s nekim od njih, pa onda on meni nešto dobaci, ja njemu odgovorim, pristojno, naravno...

K: Šta viču?

- Viču: „Vučiću, pederu“, „Izdaja, izdaja“, šta sve ne viču.

K: To vas ne dotiče?

- Ne! Kad nekog na taj način vređate ili govorite o fizičkom izgledu, onda vam je jasno kakve argumente ima.

Malo ulevo, drugačija priča. Pogled puca na Beograd na vodi, kapitalni projekat u koji mnogi nisu verovali. Dok gledamo u dva oblakodera, zgrade, kule koji uveliko niču, Vučić ne krije zadovoljstvo.

- Pogledajte kako nam izgleda Beograd na vodi, s ove strane koja je mnogo lošija, ni iz čega. Zamislite ovu zgradu... Toranj će da bude duplo viši od nje. Zamislite kakav će to novi „benčmark“ da bude. Na prvih devet spratova biće hotel „Sent Ridžis“, a gore će biti stanovi. Ljudi će moći da kupe gde je najskuplji kvadrat... pa gotovo u ovom delu Evrope. Gore će da bude vidikovac, osmatračnica s restoranom gde ćete moći ceo Beograd da vidite i to će brzo da bude gotovo. Pored toga je šoping mol, koji će biti najveći u jugoistočnoj Evropi.

Pitali smo ga šta je plan za zgradu Generalštaba, porušenu u NATO bombardovanju 1999. godine.

- Ja sam rekao: Hajde, ljudi, da napravimo bilo šta! Muzej koji će da pokaže stradanja srpskog naroda. Ajde, ljudi, kažite, hoćemo da damo nekom da napravi hotel sa pet ili šest zvezdica, bilo šta da uradimo po tom pitanju. A onda odgovore ne dobijete. To je dobra lokacija, zaradićemo pare. A onda vam ljudi kažu: Nemojte da nam rušite Sutjesku, Neretvu i ne znam šta. NATO srušio sve to, uništeno nam je sve! Samo nikada ništa da se ne promeni, nikad ništa da se ne uradi.

Predsednik kaže i da od većih strateških projekata za naredni period ima razvijanje turizma, da se, kako kaže, vidi razvoj Srbije, koliko nam je Srbija prelepa. Šumadija, istok, zapad, jug Srbije...

Ćevapčići i sarmice

Od mnogo razgovora smo ogladneli pa nas je predsednik poveo da pred put u Bugarsku malo prezalogajimo. Na trpezi svega, ali upadljivo dominira srpska kuhinja - pržena jaja, pršuta, sir, salate, ćevapi, domaće sarmice od zelja... Hrana koju i sam preferira.

- Retko idem po restoranima. Sad sam sa Orbanom išao samo zato što je on tražio da idem u restoran. Ja to po želji ljudi. Kad mene pitaju, uvek sam za to da budemo izdvojeni.

K: Zašto da budete izdvojeni? Zbog obezbeđenja?

- Ma kakvo obezbeđenje! Zato što ljudi obično misle: „Dolaze mu oni što mu podilaze“, a ja sam ceo dan posvećen tome da slušam one koji me kritikuju. Ne volim da bilo kome dajem prostor, da moram da odgovorim, ni na ulici ni na bilo kom mestu. Znam koliki je to problem za mene, kao da sam nanogicu sebi stavio. Ali čuješ šta su im primedbe, gledaš šta možeš da ispraviš, ali ne želim da bilo gde na bilo koji način ulazim u rasprave s bilo kim.

K: Kako vam izgledaju trenuci opuštanja na kraju dana? Da li odete nekad negde s prijateljima, saradnicima...

- Ja popijem od čaše do flaše vina dnevno, tako da to je to. (smeh) I tad pričamo o poslu.

K: Gde volite da odete, da li to bude negde kod vas ili odete u neki restoran?

- U Jajincima najčešće, u restorane retko, ali kad odem, ima tri-četiri restorana u koja volim da odem. Al’ to jedanput u dva meseca.

Aleksandar Vučić ozbiljan je poznavalac vina pa nas je interesovalo koja su mu omiljena.

- Ponosan sam na srpska vina. Nije pitanje sorte, volim sva vina, važno je kako ćete to uz hranu da podesite. Ne možete uz istu hranu da pijete sovinjon blan ili kaberne sovinjon. Ili šardone i merlo. Ali sam ponosan na srpsku vinsku industriju, to je industrija koja najbrže napreduje.

Život na točkovima

Za Bugarsku smo imali let već u devet ujutru, a tamo nas je čekalo nadgledanje izgradnje Balkanskog toka i dela deonice auto-puta od Sofije do srpske granice. U avionu smo Vučića zatekli dok se pripremao za posetu. Bio je udubljen u brdo papira s boldovanim brojkama i podacima. Život u avionu, na točkovima, stalni susreti sa svetskim zvaničnicima, pregovori sa investitorima, svakodnevni terenski rad po Srbiji... ne ostavljaju mnogo vremena za porodicu.

K: Mnogo radite. Imate malog sina, Vukana, da li vam nedostaje da provodite vreme s njim?

- Ja se nadam da ja njemu ne nedostajem, a on meni nedostaje mnogo.

K: Kako nadoknadite to vreme? I s Milicom i Danilom, ali su oni veliki.

- Danilo je veliki, on samo da čuje tatu, kao ja moje roditelje. Više mu nisam potreban ni za šta. Ili svrati tata tamo gde on radi pa da popijemo čašu vina. A s Milicom, ona je strašno odgovorna i ona će biti izuzetno uspešna. Vrlo je čvrsta, jaka i strahovito sposobna. A što se Vukana tiče, on je sad u fazonu malog ratnika. Sad samo nosi mač. I ono što sva deca vole da gledaju, „Pepa Prase“ i ta čuda, on to ne gleda ni minut. Ali da uzme mač, da se naroguši i da se bori... to je... Drveni mač, naravno.

K: Na koga li je? Na tatu ili na mamu?

- Pa ja nisam. (smeh)

K: Da li biste bili razočarani da deca krenu vašim putem, da se u životu bave politikom?

- Svako od njih će da bira. Danilo, iako dolazi na stranačke skupove, razume to, ne mislim da ima tu želju. Milica će sad na studije.

K: Da li joj se mešate u izbor fakulteta, karijere...

- Ne, ona je dobila više ponuđenih stipendija iz inostranstva. Ja ne bih voleo da ide, a sad... Ona je ta koja će da izabere svoju budućnost. Ja ne volim kad neko dugo ostaje s roditejima, do svoje 35, 40. godine. Osamostali se, dete, razmisli šta želiš da radiš, to je tvoj izbor, tvoja budućnost. Šta god da odluči, videćemo.

K: Šta ih savetujete, nevezano za karijeru?

- Mnogo su različiti. Kad pitam: „Milice, ajde mi reci da si dobila neku slabiju ocenu, da znam je l’ sve u redu“, kaže Milica: „Tata, imaš ti tvog sina za sve problematične stvari, mene ostavi na miru“. (smeh) Potpuno su različiti, potpuno su drugačiji, različite sfere interesovanja. Milica ruski govori bolje nego srpski ili jednako, engleski kao ruski. Nemački sve bolje i ako bude išla u Nemačku, onda će joj i nemački biti kao maternji. Ali ako ode, nemam pojma...

Ambicije i planovi

Aleksandar Vučić je u politiku ušao vrlo mlad, bio je jedan od najboljih studenata Pravnog fakulteta u Beogradu, koji je završio s prosekom „deset“. Dugo se kalio u opoziciji, a, evo, već osam godina vlada Srbijom. Da može da vrati vreme, ima li nešto drugo čime bi u životu voleo da se bavi.

- Trudio bih se da radim marljivo. Moja neispunjena želja je da treniram neke klince. Nekog kluba, zemunske Mladosti ili Ušća. Neke pionire ili kadete, klince. To mi je najveća želja!

K: Je l’ ste imali veće ambicije, da to bude veći klub?

- Ne, samo mali klub. Ne postoji ništa lepše nego kad subotu i nedelju provedete s mladim igračima, s nekom decom koju nešto možete da naučite. Ali za to moram da upišem Višu trenersku, pa mi je to plan u narednom periodu. Možete da pratite i kako ću da polažem ispite. Samo su mi sad rekli da tu ima nekih problema, drugačije je to nego što je ranije bilo. Nešto tog tipa bih da upišem, pa ako to uspem, možda jednog dana ostvarim svoj san...

Usred priče, avion već sleće u Sofiju. Zvanična poseta Bugarskoj je počela, ali nije izgledala kao sve druge. Videlo se to već po neobično srdačnom susretu i zagrljaju dvojice državnika. Bugarski domaćin Bojko Borisov provozao je helikopterom svog gosta i prijatelja. I tu nije bio kraj. Lično je džipom provozao Vučića duž gradilišta na Balkanskom toku, uz opasku da su njih dvojica poput velikih dečaka. Zajedno su obišli Veliko Trnovo i Crkvu Svetih 40 mučenika, koja se nalazi u podnožju čuvene tvrđave Carevac. Za srpskog predsednika ovo je posebno značajno mesto. Upravo tu umro je i bio sahranjen Sveti Sava, koga je Vučić istakao kao najznačajnijeg čoveka u srpskoj istoriji.

Posle nekoliko sati, poseta je bila završena. Iscrpljeni od jurnjave po gradilištu, trčanja s lokacije na lokaciju, jedva smo čekali da se dokopamo aviona i malo „danemo dušom“. Kratak let smo iskoristili za predah i dremku, a predsednika Vučića ostavili zaronjenog nazad u papire, u pripremi za sledeći susret, sledeći sastanak.

Kurir.rs/Branislava Majdarević, Ljubiša Ivanović