BRISEL OŽIVEO DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE O KOSOVSKOM PITANJU: Grenel do jeseni zove dve strane u Belu kuću

Uz posredstvo EU juče su razgovarali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Avdulah Hoti, a pregovori o rešavanju kosovskog pitanja trebalo bi da se od septembra intenziviraju

Dva koloseka

Srpsku delegaciju u Briselu predvodio je predsednik Aleksandar Vučić, a kosovsku premijer Avdulah Hoti. Iz EU stižu signali da će od septembra biti ne samo intenzivniji dijalog već da će se voditi "na dva paralelna koloseka". Jedan bi bio posvećen finalizaciji i konačnoj primeni svih onih sporazuma koji su do sada potpisani, a nisu zaživeli ili nisu u potpunosti implementirani, a drugi kolosek je rad na sporazumu o sveobuhvatnoj normalizaciji.

Direktor Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović ocenjuje da EU sasvim sigurno namerava da ubrza dinamiku dijaloga, ali da treba očekivati i reakciju iz Bele kuće, odnosno Ričarda Grenela, izaslanika američkog predsednika Donalda Trampa za KiM.

- Ovaj briselski sastanak je ništa više od oživljavanja dijaloga. Ne treba očekivati krucijalne stvari, biće to više prilika da se elaborira o svemu što je potpisano a nije zaživelo. EU će odrediti dalju, bržu dinamiku, ali tek treba videti šta će biti s privremeno odloženim sastankom u Vašingtonu, koji je inicirao Ričard Grenel. Verujem da će on biti organizovan pre septembra, kada će Brisel verovatno intenzivirati dijalog - objašnjava naš sagovornik.

Kineski model

I bivši diplomata Milisav Paić smatra da smo još daleko od obostrano obavezujućeg sporazuma Beograda i Prištine, jer kosovska strana na pregovorima nastupa s maksimalističke pozicije:

- Nijedan političar u Srbiji ne bi potpisao sporazum koji podrazumeva obostrano priznanje. Taj cilj EU, pre svega Nemačke, nije realan, a računa na otvaranje vrata za ulazak Kosova u NATO. I kada se govori o modelu dve Nemačke, to bi i praktično i de fakto značilo da Srbija prizna nezavisno Kosovo. Rešenje se mora tražiti u okvirima Rezolucije UN 1244. To bi značilo davanje najvišeg stepena autonomije unutar međunarodno priznatih granica Srbije. Na primer, kineski model: jedna država, dva sistema, poput Tajvana, koji nema stolicu u UN.

I. K./ Kurir.rs