JOVANOVIĆ I BERIŠA U USIJANJU NA KURIR TELEVIZIJI U Vašingtonu sigurno neće biti priznato Kosovo! Kakva je uloga Trampa?

Da li će to možda biti prvi korak ka konačnom rešenju?

"Bilo je mnogo prvih koraka do sada. Ovde se naglašava značaj sastanka zbog visokog nivoa na kome će se održati i totalno siromaštvo podataka o tome. Više u medijima nego zvanično, provlači se tema ekonomije, koja je i ranije postojala. To već postaje 'patern' američke administracije prema rešavanju pitanja Kosova", kaže Jovanović i dodaje:

"S druge strane se mnogo podvlači značaj tog sastanka kao presudnog, da se pomalo dezorijentišemo. Na čemu se to zasniva? Treba da se vratimo na pismo koje je Tramp pre skoro dve godine poslao Vučiću i Tačiju, u kome je naglasio važnost brzog rešavanja, čak je pomenuo da bi ubrzo trebalo da se sretnu u Americi da popiju šampanjac. On je želeo brzo razgovore. Sad mu je situacija još hitnija, jer je u neprilikama. Rešavanje tog pitanja mu ne bi značilo ništa presudno, ali bi mu značilo bilo kakvo pomeranje napred, ne bi li uspeo da završi što više takvih stvari (uoči izbora). Ono što najviše zbunjuje je to što je Tramp najavio da bi mogao da se pojavi na tom sastanku, a on se sigurno ne bi pojavljivao ako bi se išlo do pola puta".

Beriša smatra da će se u Vašingtonu svakako napraviti neki pomak.

"Sadašnji predsednik vlade Kosova gospodin Hoti i gospodin Hiseni su dve izabrane ličnosti iz kosovske političke strukture starog kova, obojica nisu učestvovali u ratu. I pre nego što su izbrani, kada je Grenel krenuo da ruši Kurtijevu vladu, njih dvojica su bili na sastanku u Beloj kući sa američkom administracijom i dobili odrešene ruke za rešavanje. Amerika je pokušala da reši ovo pitanje ubrzano, ali je naišla na destruktivne elemente u političkom životu Kosova, jer je svako od tih vođa želeo da zauzme vodeću ulogu. Tači, Haradinaj i ostali pokazali su da ne slušaju svog stvaraoca - Ameriku, koja je stvorila tu politiku na Kosovu. Nedostatak informacija o onome što će se dešavati u Vašingtonu zapravo ukazuje da će se tamo postići određeni napredak. Čak je i gospodin Grenel bio oslobođen svih drugih obaveza u američkoj administraciji kako se došlo do konačnog, obavezujućeg sporazuma".

Beriša je siguran da 4. septembra ne može da dođe do priznavanja Kosova.

"Ne očekujem klasično priznanje, ali očekujem ekonomske sporazume koji će olakšati posao stanovništu Kosova i relaksirati odnos između Beograda i Prištine. Trenutno je nemoguće postići priznanje, pa na Kosovu ima 38 opština od kojih je u deset većinsko srpsko stanovništvo. Mnogo toga je nemoguće, čak i da se Tramp pojavi, neće doći do priznavanja Kosova. Hoti nema podršku ostale dve partije i oni idu pogrešnom logikom, da ih ne interesuje ništa osim priznavanja Kosova, do čega sigurno neće doći. Od 48 sporazuma potpisanih između Beograda i Prištine, nijedan nije implementiran".

Predsednik Matice Albanaca u Srbiji je rekao da bi Vladislav Jovanović možda mogao da zna šta se krije ispod žita, na šta se nekadašnji ambasador i ministar nadovezao rečima:

"Mi možemo samo da naslućujemo... Uzmimo Trampa, on je nova stvar u američkoj politici, ne samo po manirima i potezima, već se smatra potpuno oslobođenim od prethodnika. Osuđuje sve njihove postupke, i vojne intervencije, i sporazum sa Iranom, i dozvoljavanje članicama da se koriste NATO-om a da ne plaćaju ništa... Sada se susreće sa situacijom koju su stvorile prethodne administracije, a to je nezavisnost Kosova. Moguće je, mada ja to ne znam, ali ne isključujem, da u istu korpu koju ne želi da prihvati, stavi i nezavisnost Kosova. Kad se razmotri pravna osnova toga, ta odluka o nezavisnosti je na staklenim nogama. Požurilo se da se to reši pre 12 godina. Od tada sve stagnira. Prema međunarodnom pravu, saglasnost mora da da matična zemlja. Tu se zapelo. Hoće li Tramp u reviziji politike svojih prethodnika i to da zahvati, to niko ne može da zna. Njemu se žuri, za dva meseca on mora nešto da proizvede".

Beriša se složio sa Jovanovićem.

"Sa apekta kraja rata, odnosno Rezolucije 1244, čini mi se da nefer igraju i Amerika i Evropa. Oni primenjuju Rezoluciju 1244 kad im odgovara. Imaju dvostruki aršin. U borbi između Evrope i Amerike, Nemačka, Francuska i Velika Britanija imaju veliki uticaj na Kosovu. Gospodin Lajčak ništa dobro neće doneti ni Srbiji, ni Kosovu, ni Evropi, jer ti emisari nikad nikome na ovim prostorima nisu ništa dobro doneli. Nisu iskreni. A Tramp, koji je jugoslovenski zet, trebalo bi da poznaje naš mentalitet. Za Beograd i Prištinu imam običaj da kažem 'udario svoj na svoga".

Na konstataciju da običnom čoveku u Srbiji ništa nije jasno što se sastanci održavaju čas u Briselu, čak u Vašingotnu, Jovanović kaže:

"Pričalo se o mogućem razgraničenju između Beograda i Prištine, koji je apstraktni pojam. Mi prisustvujemo mnogo širem razgraničenju, između Nemačke i Amerike na Balkanu, konkretno na Kosovu. Oni jedni drugima šalju vrlo neugodne signale. Ona politička diverzija, kada je zaustavljen avion iz Prištine, to je inspirisano iz Nemačke, a ovo sada što Tramp najavljuje novi samit u Beloj kući, to je vrsta revanša Nemačkoj. To je lagana geopolitička revizija, jer su interesi sa nestankom jednopolarnog sveta i nastankom višepolarnog počeli da se razlikuju".

Jovanović je pojasnio svoje mišljenje:

"Nemačka, tj. EU želi da bude zasebna svetska sila, da ostvaruje svoje konstantne interese u centralnoj Evropi, pa i na Balkanu. Činjenica jeste da balkanski narodi izbegnu svaki mogući sukob, a naročito oružani. Taj ispit smo morali da položimo i da na neki način kao susedi da uđemo u suštinske razgovore, ne sa ultimatumom 'Priznajte nezavinost', jer tu više nema razgovora, nego da na najširem planu vidimo kako da živimo kao susedi. Koje je rešenje odgovorajuće? Mi imamo mnogo toga zajedničkog, svi mi Balkanci smo pomalo slični. Regionalna klima nas je formirala. A velike sile su uvek dolazile zbog svojih interesa, a ne naših. Koriste se nesuglasicama među lokalnim narodima. Ta svest o potrebi samostalnijeg rešavanja naših problema. Muke teraju ljude da mnogo toga nauče i promene. Otkako je razbijena Jugoslavija, mi imamo samo probleme, što drugi koriste".

Dakle, konačnog rešenja nema na pomolu, a Beriša poručuje:

“Što je brzo, to je kuso. Svi hoće da rešavaju brzo, a niko nema ideju. I Lajčak i Amerika i svi polaze pogrešnim putem, između Prištine I Beograda je trebalo krenuti sa onim što nas povezuje. Postoji mnogo toga gde smo mogli da postignemo sporazum, u zdravstvu, turizmu, slobodi kretanja… Mogli su da naprave prtinu kroz koju bismo mogli da prođemo. Nema šanse da dođe do podele ili razgraničenja. Ko će da kaže Preševu, Medveđi i Bujanovcu da treba da žive na Kosovu? Imajte na umu da u Medveđi živi samo deset odsto Albanaca i 90 odsto Srba. Zar će Srbi pristati da idu na Kosovo?".

Beriša smatra da je Vučićev "mini šengen" bio odlična ideja.

"Granice nisu raščićenje još od onog rata 1991, pa čak ni iz Drugog svetskog rata, između Albanije i Grčke. Bila je dobra ideja predsednika Vučića sa mini šengenom, da napravi zajednički sporazum o ekonomskoj saradnji. Kada bi počeli da nam se kreću ljudi i roba bez administrativnih problema, pa čak i zapošljavanje. Ja sam ispred Matice Albanaca tražio da se ukine administrativna linija između centralne Srbije i Kosova koju je udario još Cvetković. To je ključni element, jer je zapravo to granica. Predlog Vučića je bio dobar jer bi ukinuo te barijere. Zar mislite da je Haradinaj toliko inteligentan da je sam izmislio takse? Ne, to je izmislio njegov stvaralac, njegov staratelj. Naravno, Amerika. Amerika je stvorila Kosovo".

Jovanović se nadovezuje o taksma govoreći:

"Americi se nisu dopali neki potezi Srbije, oni su naredili Prištini da Srbiju udari po džepu, što su i uradili, a onda su Amerika i Brisel zajedno simulirali naređenja Kosovu da sa tim prestane, a zapravo je to bio zajednički interes. Kada su videli da nema efekta, povukli su se, pa prešli na drugu taktiku, imenovali su Lajčaka i Grenela. To suprotstavlja interese jednih i drugih, što oni neće da priznaju jer su saveznici, a u stvari Amerika drži lekciju EU da nije sposobna da uređuje stvari ni u svom evropskom dvorištu, već joj treba stariji brat da tu sređuje. A EU želi da postane samostalna. To su interesi dva bloka koji nas prevazilaze".

Jovanović podržava razgovore, ali...

"Razgovor je uvek bolji nego odsustvo razgovora. Da li se iza toga krije neka američka politička igra? To će se pokazati. Tramp sve pre sebe smatra malom decom, pa se postavlja pitanje gde smo mi. Za nas na Balkanu je najvažnije da gledamo svoja posla, ako možemo sami da rešavamo svoje problem, a ne uz pomoć drugih koji gledaju samo svoje interese. Zato su uspeli da ugrade neke svoje poluge i rasture staru Jugoslaviju, koja je pravila greške, ali nije bila zrela za nestanak. Ipak, rasturena je iz geopolitičkih razloga i pretvoriti je u niz malih država koje će lakše kontrolisati".

Na pitanje da li je važno prisustvo Trampa sastanku 4. septembra, Beriša odgovara:

"I da prisustvuje I da ne prisustvuje, imajući u vidu šta je Grenel radio, oni su rešenje privoleli Prištini. Kad god počnu da razgovaraju na bilo koju temu, vraćaju se na nezavisnost. Nije problem postići sporazum, već kako ga implementirati. Nijedan sporazum od 48 dosadašnjih nije primenjen, a podrazumevaju i zajednicu srpskih opština. Tramp može da ponudi samo ekonomsku pomoć. Insistiranje da se sada postavi granica je neizvodljivo. Vreme će učiniti da ona pitanja koja nisu prihvatljiva to postanu. U Vašingtonu ne može da bude epohalnih rešenja".

Jovanović od sastanka u Vašingtonu očekuje sledeće:

"Mi ne znamo, ali pušta se vest da će to biti ekonomska pitanja, odnosno nadgradnja onoga što je Grenel već postigao. To bi značilo mnogo veći obuhvat, možda bi Amerika izdejstvovala neku spektakularnu finansijsku injekciju, to jest kredit, da se to i ostvari, jer oni nemaju sredstva. Da se to ubrza tako što bi sredstva odmah bila spremna. Ekonomija uvek utaba put politici, to je klasično mišljenje, za razliku od EU koja želi Srbiji da otkine političke ruke, a da sve ostalo ostavi za kasnije. Tramp će se pojaviti samo ako bi bio izvršen neki prodor na političkom planu. Prema onome što do sada znamo, nema prostora za takav prodor, osim ako nešto nije rađeno bez našeg znanja. Ja nemam saznanja, naročito pošto je predsednik Vučić rekao da kategorično odbija priznanje. Male su šanse da do toga dođe. Dakle, Tramp bi mogao da se pojavi samo u slučaju nečeg velikog u ekonomskom smislu, što bi predstavio kao svoju zaslugu i svoju političku investiciju za kasnije rešavanje pitanja Kosova".

Mnoge je zbunilo pomeranje termina sa 2. na 4. septembar.

"Ja hoću da verujem da diplomatija radi svoj deo posla. Siguran sam da u ovom trenutku svi vidljivi pokazatelji pokazuju da su daleko od bilo čega bombastičnog što bi moglo da se postigne 4. septembra. Gospodin Jovanović je u pravu kada kaže da se Nemačka i Amerika nisu se usaglasile po pitanju Kosova, pa im to sad predstavlja takmičenje", kaže Beriša i dodaje:

"Bila je borba da se ukine Specijalni sud, ali EU to finansira i neće dozvoliti da se ukine. Prve dve optužnice za pripadnike OVK koje su podignute u februaru još nije obelodanjena, a obuhvata desetoro ljudi".

Da je sada na čelu ministarstva spoljnjih poslova, evo šta bi Jovanović uradio:

"Ja bih prvo postavio celo pitanje nezavisnosti Kosova na zdarvu, snažnu pravnu osnovu, koja je daleko jača za Srbiju nego za Prištinu i koja slabi nastojanje zapadnih sila da budu pristrasni u celoj stvari. Prvi i osnovni princip OEBS-a kaže da samo pristankom te zemlje, granice mogu da budu pomerene. Predsednik Buš je još 2004. Ili 2005, kada je gostovao u Albaniji, rekao: ‘Odlučili smo da Kosovo bude nezavisno’. Ko je on da o tome odlučuje? Ali, tu se vidi interes iz geopolitičkih razloga do kraja dovede ono što je započeo i da dobije amnestiju za agresiju na SR Jugoslavije. Međutim, Tramp hoće da se odlepi od svih prethodnika. On je okrenuo list u mnogim stvarima kako u unutrašnjoj, tako i spoljnoj politici".

I za kraj, Beriša poručuje:

"Vidim rešenje na domaćem terenu. Kad bi Beograd i Priština ušli u razgovor bez spoljašnih uticaja, pre bismo postigli dogovor. Budućnost ne možemo da gradimo jedni bez drugih. Da sednemo I oprostimo jedni drugima I da krenemo dalje".

Jovanović je zaključio:

"Strani interesi nam komplikuju situaciju, oni održavaju tu vatricu, jer njima tako više odgovara. Mi smo prvi susedi i bolje se razumemo bez stranaca. Slažem se da put do toga jeste suživot. Mali šengen je odlična ideja, jer oslobađa stege, navikava ljude na dodir i razgovor i to stvara novu klimu. Ne treba da živimo u prošlosti. Treba više da se oslonimo na sebe, a ne na zaštitnike".

(Kurir.rs)