Pažnja koju je predsednik Tramp posvetio potpisivanju sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Prištine, u kombinaciji sa liderstvom predsednika Vučića i njegovom otvorenošću za nove ideje, dala je novu energiju i novi zamah našim odnosima, kaže američki ambasador u Beogradu

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Beogradu Entoni Godfri optimista je kada je reč o rešavanju kosovskog pitanja. Ocenjujući da problem nije mali, Godfri u ekskluzivnom intervjuu za Kurir kaže da je ipak moguće da se za godinu-dve nađe kompromisno rešenje između Beograda i Prištine. Govoreći o odnosima Amerike i Srbije, naš sagovornik navodi kako veruje da počinje najbolje poglavlje u istoriji srpsko-američkih odnosa. Ističe i da SAD ovde na vrhu liste prioriteta imaju pomoć Srbiji da postane članica Evropske unije.

Nedavno potpisivanje sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa između Beograda i Prištine u Beloj kući, uz prisustvo američkog predsednika Donalda Trampa, mnogi su - i sa američke i sa srpske strane - ocenili kao "početak nove ere u odnosima Srbije i SAD". Da li se slažete s tim i kako vi vidite značaj ovog događaja?

- Nesporno je da je pažnja koju je predsednik Tramp tome posvetio, u kombinaciji sa liderstvom predsednika Vučića i njegovom otvorenošću za nove ideje, dala novu energiju i novi zamah našim odnosima. Obojica lidera uvidela su da je trenutak da se učini nešto odvažno, novo i uzbudljivo. Zaista me raduje što je ambasador Ričard Grenel, specijalni izaslanik predsednika SAD za kosovsko pitanje, uspeo da aktivira ideju normalizacije ekonomskih odnosa. Status kvo bi mogao da donese političke poene obema zemljama, ali ne može da donese veću zaposlenost ili da osnaži privredu kako bi se obezbedila bolja zdravstvena zaštita ili obrazovanje. Stvarno verujem da za Sjedinjene Države i Srbiju počinje najbolje poglavlje u istoriji naših odnosa, što je i logično, jer imamo toliko toga zajedničkog i toliko zajedničkih iskustava iz prošlosti.

0219-predsednistvo-2.jpg
Foto: Predsedništvo Srbije

Utisak je da Amerika nikad nije bila angažovanija u rešavanju kosovskog pitanja, pa čak se čini i da je, kada je o ovome reč, preuzela primat od Evropske unije, koja zvanično vodi dijalog Beograda i Prištine o Kosovu. Neki pak tvrde da je ta angažovanost zapravo u službi Trampove izborne kampanje za još jedan predsednički mandat. Šta vi na to odgovarate? I da li se SAD na neki način takmiče sa EU po angažovanosti u pronalaženju kompromisnog rešenja između Beograda i Prištine?

- Na vrhu liste prioriteta Sjedinjenih Država ovde je da pomognu Srbiji da ostvari svoj cilj i pridruži se svojim susedima u Evropskoj uniji. Mi na tome nastavljamo intenzivnu saradnju sa Briselom i nema promene u našem stavu da EU treba da predvodi energičan i svrsishodan dijalog sa Srbijom i Kosovom na rešavanju političkih pitanja. SAD veruju da mi možemo da odigramo značajnu ulogu u poboljšanju ekonomskih uslova na zapadnom Balkanu, čime dajemo direktnu podršku pridruženju Evropskoj uniji. Naše angažovanje po ovom pitanju nije novo, niti je vezano za partijsku izbornu kampanju. Verujemo u značaj regionalne stabilnosti i prosperiteta. Taj prioritet se neće promeniti ni posle novembarskih izbora.

Dakle, ko god da pobedi - Tramp ili Džo Bajden - Amerika neće menjati ili zaoštravati politiku prema Balkanu, Evropi...?

- Stabilnost i dobrobit Evrope su jedna od osnovnih premisa spoljne politike Sjedinjenih Američkih Država još od perioda Drugog svetskog rata, o čemu svedoče naše ogromne investicije u obnovu Nemačke, na primer. Sa Evropom delimo zajedničke vrednosti slobodnog tržišta, demokratije i ljudskih prava, kao i zajednički sistem bezbednosti koji se zasniva na intenzivnoj saradnji i komunikaciji. Naša pomoć zapadnom Balkanu da dostigne veći nivo prosperiteta i stabilnosti i Evropu će učiniti jačom i bezbednijom.

Da li je, po vama, realno da se u skorije vreme, recimo za godinu-dve, dođe do održivog rešenja za kosovsko pitanje?

- Da, naravno. Pogledajte samo kojom brzinom je postignut napredak samo u poslednjih mesec dana. Problem nije mali, ali mislim da je ljudima u ovom regionu već dosta statusa kvo, dok im u isto vreme najbolji i najpametniji mladi ljudi glasaju ne glasačkim listićima, već koferima - emigrirajući u Nemačku, Francusku i druge delove Evrope i SAD, gde mogu naći bolju budućnost za svoje porodice. Iskreno, verujem da smo sada na uzbudljivoj, istorijskoj prekretnici za ceo region.

Američka Međunarodna razvojna finansijska korporacija (DFC) otvorila je kancelariju u Beogradu. Kada kreće realizacija projekata?

- Ne gubeći vreme, DFC je odmah počeo da sastavlja spisak prioriteta i projekata za svoju prvu kancelariju u Evropi i veoma sam zadovoljan što su odabrali Beograd kao središte. To pokazuje da veruju u ekonomski potencijal ovog regiona. Prilikom svoje nedavne posete, izvršni direktor DFC Adam Boler i njegov tim sastali su se sa brojnim predstavnicima firmi i Vlade Srbije da bi odredili moguće prioritetne projekte. Novi generalni direktor kancelarije Džon Jovanovič angažovan je na pripremama za početak rada kancelarije. DFC će nastojati da otvori vrata investicijama, uključujući podršku malim i srednjim preduzećima.

O srpskoj politici

Ako se želi vlast, prvo se mora na izbore

Kako vam izgleda politička scena Srbije? Pitam vas to jer ste ovih dana kazali da se nadate da će biti uspostavljen "raznorodniji politički dijalog", ranije ste otvoreno rekli i to da je deo opozicije pogrešio što je bojkotovao junske izbore...

- Čvrsto verujem da nema načina da pobedite ako se ne takmičite. Razumem nezadovoljstvo zbog nedostupnih medija, između ostalog, ali ako želite da uđete u vladu - morate prvo da izađete na izbore. Bio sam u prilici da sretnem mnogo pametnih mladih ljudi u Srbiji i optimista sam da oni mogu udahnuti novu energiju i nove ideje u građanski i politički diskurs. Na kraju krajeva, to je pitanje za građane Srbije, ne za mene.

Posle godinu dana provedenih u Beogradu

Kako to da više ljudi u svetu ne zna za lepote Srbije?

U Beogradu ste skoro godinu dana. Za to vreme ste dosta putovali po Srbiji, obišli ste mnoga mesta, probali ste ste mnoge kulinarske specijalitete, o svemu tome ste obaveštavali i svoje pratioce na društvenim mrežama... Ipak, možete li izdvojiti deo Srbije koji vam se najviše dopao? I šta vam je od hrane ovde najlepše?

- Kad je to u pitanju, moram biti maksimalno oprezan u davanju ocena, čak i više nego o političkim temama. Moji prijatelji tviteraši jedva čekaju da me podsete da je roštilj još bolji u njihovom gradu, ali da li je zbilja moguće nadmašiti Niš ili Leskovac? Da ne spominjem gomboce - pardon, knedle - u Banatu? Ili lepinje i suvo meso u zapadnoj Srbiji? Ili ćevape u Prijepolju? Ili domaće pivo u Beogradu? Zašto me terate da se opredeljujem? U stvari, ogladnim i od same pomisli na sve to. Najbolje da sad odem pravo u "Valter" na "pet sa kajmakom", da još jednom dobro razmislim. Šalu na stranu, stvarno mislim da je Srbija ozbiljno potcenjena kao turistička i kulinarska destinacija i rado bih pomogao koliko god mogu da se privuče više pažnje divnom narodu, prirodnim lepotama i kuhinji, koje ovde otkrivam. Kako je moguće da još i više ljudi u svetu ne zna za to?

Kurir.rs/Boban Karović