Pet godina je prošlo otkad je Evropu zapljusnuo talas migranata, mahom s Bliskog istoka, Sirije i Avganistana, ali i sa severa Afrike.

Kroz Srbiju je za to vreme prošlo više od milion ljudi u nadi da će se domoći Evropske unije, pre svega Nemačke i zemalja Skandinavije.

Ali, iako je migrantske kriza iščezla iz medija pod pritiskom drame sa svetskom pandemijom korona virusa, činjenica je da oni i dalje pristižu u Evropu.

U Srbiju ih svakodnevno uđe 150 do 200 u proseku, u kampovima ih je 6.000, a oko 1000 na ulicama pograničnih gradova.

screenshot-1.jpg
Foto: Kurir Televizija Printscreen

Šta se s njima događa, ima li Srbija strategiju za zimu i zbrinjavanje izbeglica, u kojoj meri je migrantska kriza i dalje politički problem Evrope, u emisiji "Usijanje dana" govori Radoš Đurović, direktor Centra za pružanje pomoći tražiocima azila.

- U Srbiju dolazi do 300 ljudi dnevno koji ulaze na jugu u Srbiju, uglavnom iz Makedonije, sa Kosova i manji broj iz Bugarske. Ali od epidemije korone sve više se iz Hrvarske i Mađarske mnogi nasilno guraju i vraćaju ljude u Srbiju. Ali susedne zemlje izbegavaju proceduru readmicije, nego samo silom nateraju izbeglice da se vrate. U međunarodnim odnosima takva procedura je neprihvatljva, država treba da reaguje, ali to izostaje. Zato je situacija za izbeglice sve teža, kaže Đurović.

- Srbija je u veoma teškom položaju, jer susedi ne poštuju pravila o readmisiji. Nemamo dovoljno prihvatnih centara, mora se razmišljati o smeštaju izgbeglica.

- Nemoguće je da Srbija podigne ogradu duž cele granice zbog terena, to su ogormna sredstva i veliki broj ljudstva. I u Mađarsku ulaze mnogi iako imaju ogradu. Čak i kada bi uspeli da podignemo ogradu na granici sa Makedonijom, pitanje je kako se to može uraditi na administrativnoj liniji sa Kosovom.

epa-vangelis-papantonis.jpg
Foto: EPA / VANGELIS PAPANTONIS

- Migracija je kao reka, kao vruć krompir koji i de izruke u ruku. U krijumčarenju najviše učestvuju ljudi iz lokalnih sredina.

-U Srbiji su ljudi bili solidarni, ali pošto je izostala pravilna reakcija državnih organa, sada je drugačije. Kada se ne gasi požar kako treba, pravi se pogodno tlo za svakakve manipulacije.

- Krivična dela koja učine migranti su uglavnom usmerena u njihovim grupama, a prema domaćem stanovništvu su prekršaji. I to se sad komplikuje, a nisu svi dobri ljudi od izbeglica.

- Postoji niz prijava od strane građana, zbog napada migranata,ali nijebilo pravovremene informativne reakcije. Ako građani izgube poverenje u institucije otvara se prostor za manipulacije,kaže Đurović.

(Kurir.rs)