ČETVRT VEKA OD POTPISIVANJA DEJTONSKOG SPORAZUMA: BiH je i dalje „nemoguća država“ (KURIR TV)

Četvrt veka od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, Bosna i Hercegovina je država kojom su podjednako nezadovoljni njeni građani, kao i međunarodna zajednica.

Ovo je tema Usijanja dana, a o tome šta je Dejton doneo, a gde je zakazao, govore istoričari Bojan Dimitrijević I Predrag Marković iz Instituta za savremenu istoriju u Beogradu, te profesori istorije, Husnija Kamberović sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, te Tvrtko Jakovina sa Sveučilišta u Zagrebu.

- Dejton je odigrao svoju politikčku ulogu, njime je zaustavljen rat i izvršeno razgraničenje, on je oogućio da se obnovi normalan život, ali posle je njegovo tumačenje stvorilo nefunkcionalnu državu, a visoki predstavnici postaju kao okupacioni guverneri, kaže Dimitrijević.

- Zahtevi za revizijom Dejtona predstavljaju želju zacentralizacijom BiH pod muslimanskom dominacijom. Ako nije valjala Jugoslavija kao građanska država, zašto bi valjala BiH. U bivšoj Jugoslaviji svi su se plašili da budu manjina, zgob uzajamnog nepoverenja, kaže Marković.

- I Srbi i Hrvati napuštaju BiH, a ako tako ostane, Muslimani mogu da dobiju zaokruženi BIH. Postoji tendencija da se Dejtonski sporazum promeni, da Bosna postane jedinstvena, i to je stalno, i protiv toga se srpska strana bori. Mi nemamo ljudi koji poznaju drugu stranu, to je naš problem, kaže Dimitrijević.

- Na prvim izborima u BiH pre rata imali ste Savez reformskih snaga, ali su svuda pobedile nacionalne stranke, osim u dve opštine, Sarajevo Centar i jedna u Tuzli, kaže Marković.

- Srbi moraju da se drže Dejtona, bilo kakvo odstupanje je odstupanje od ljudi koji su se borili za Republiku Srpsku. Srbija se generalno usteže da komentariše postupke međunarodne zajednice u BiH, kaže Dimitrijević.