MALI U SKUPŠTINI: Ministar o fleksibilnijem zapošljavanju, većim platama, starim kreditima i završnom računu za 2019. godinu

Izmenama Zakona o budžetskom sistemu predviđena je fleksibilnija kontrola zapošljavanja u javnom sektoru shodno potrebama za kadrovima, kao i povećanje plata za pet odsto u javnom sektoru u 2021. godini, kaže ministar finansija Siniša Mali.

"To znači da, ukoliko je 10 zaposlenih u jednoj ustanovi napustilo tu ustanovu tokom protekle godine, maksimalan broj novozaposlenih može biti sedam bez prethodne saglasnosti vladine komisije", rekao je Mali.

Tim rešenje, kaže, institucije, ustanove i preduzeća preuzimaju veliku odgovornost na sebe, odlučuju o tome da li im je potrebno novo zapošljavanje, ali i napominje da kvalitet usluga tih institucija, ustanova i preduzeća mora da se unapredi. Izmene Zakona o budžetskom sistemu, kaže Mali, definišu i procenat povećanja plata u javnom sektoru u 2021. Najavio je da će plate od 1. januara 2021. za sve medicinske radnike biti veće za pet odsto, a za sve ostale je predviđeno je najpre povećanje od 3,5 odsto, a potom od aprila iduće godine za dodatnih 1,5 odsto. On je pozvao poslanike da podrže izmene zakona.

Ovo je prvi put da Skupština Srbije, uz predloženi budžet za 2021. godinu, paralelno razmatra i završni račun budžeta za 2019. godinu, dodao je Siniša Mali.

On je podsetio da je parlament prošle godine usvojio 18 završnih računa budžeta za prethodnih 18 godina.

"To je bio veliki uspeh Skupštine i veoma važna stvara za građane da se vidi i da se zna ko radi transparentno i da opravdamo svaki utrošeni dinar", rekao je Mali.

Ministar je govorio o rezultatima u 2019. godini kada su ukupni prihodi bili 1.328 milijardi dinara, rashodi 1.296 milijardi dinara, i suficit 32 milijarde dinara.

Naveo je da je budžet u protekle četiri godine beležio suficit, a da je učešće javnog duga u BDP-u 2019. godine bilo 52 odsto, odnosno 23,9 mijlijardi evra.

"Odgovorna ekonomska politika i teške reforme koje je počeo Aleksandar Vučić dok je bio premijer, doveli su do toga da smo četiri godine zaradom imali suficit", kaže Mali On je naveo da nas je ove godine omela pandemija korona virusa, ali i napomenuo da budžet za 2021. daje nadu da ćemo se, sa nikad većim investicijama i stopom rasta od šest odsto, vratiti na dobre rezultate postignute prošle godine.

Mali je rekao i da je u budžetu za 2020. bilo dovoljno prostora za podršku veću od šest milijardi evra tokom najveće ekonomske krize uzrokovane korona virusom.

Mali je naveo da će do kraja godine biti završen proces nalaženja strateškog partnera za Komercijalnu banku od čega se očekuje priliv od 400 miliona evra, a najveći deo tih sredstava biće iskoričhen za vraćanje starih skupih kredita, među kojima je i kredit uzet od Azerbejdžana 2012. godine.

On je obrazložio i Zakon o javnom dugu i rekao da prihodi od Komercijalne banke nisu uračunati u budžet.

"Te prihode nismo računali, jer smo hteli da budemo konezervativni i realni. To će se desiti i to je važno. Skoro polovinu novca, 170 miliona evra, iskoristićemo za vraćanje strarih skupih kredita, među kojima je i kredit uzet od Azerbejdžana 2012. po kamatnoj stopi od četiri odsto", kaže Mali.

Ministar finansija je rekao da ako vratimo kredit Azerbejdžanu, dodatno ćemo smanjiti učešće javnog duga u BDP-u za 0,4 odsto.

"Stvaramo bolju i sigurniju budućnost za našu decu. Ne želimo da im ostavimo skupe kredite", rekao je Mali i naveo da je reč o kreditima koje je uzela prethodna vlast.

Mali je rekao da je najvažnija stvar u izmenama Zakona o javnom dugu stvaranje malo fleksibilnije procedure kako bi mogli da se smanje troškovi zaduživanja.

"Projekcija centralnog nivoa javnog duga je 57,9 odsto. Daleko smo ispod Mastrihta i nivoa od 60 odsto, uprkos pandemiji", kaže Mali.

Naveo je da je ukupno učešće javnog duga na dan 31. decembar 2019. bilo 52 odsto, da je nivo javnog duga porastao u 2020. godini, ali da je pod kontrolom.

Mali kaže da učešće javnog duga za narednu godinu i deficit od tri odsto daje mogućnost da već naredne godine nastavimo smanjenje učešća javnog duga i da dođemo do 57,5 odsto.

Ministar finansija je, takođe, naveo da se otvaranje gondole Brzeće - Mali Karaman očekuje do kraja godine.

On je, obrazlažući nekoliko zakona, uključujući i davanje garancije po zaduženju "Skijališta Srbije" za gondolu, rekao da je ta investicija deo projekta "Srbija 2025".

Naveo je da će realizacijom tog projekta, posle više decenija priča o tome, konačno biti spojeno podnožje Kopaonika sa vrhom planine.

"Time dajete mogućnost da se i Brzeće i taj deo podnožja Kopaonika dalje razvija, utičete i na razvoj turizma u tom delu Srbije. Nije mala investicija, 3,2 milijarde dinara, ali to je novac koji smo obezbedili za razvoj turizma u tom delu Srbije", rekao je Mali.

(Kurir.rs/Tanjug)