VIDA OGNJENOVIĆ ZA KURIR: Slušajmo se međusobno, razgovor nije takmičenje za najprljaviju psovku
Možda će Ministarstvo za dijalog, koje je formirala ova vlada, da postigne da se skupštinska rasprava ne vodi kao tuča na stočnoj pijaci
Osim smrtnog dejstva, pogubna karakteristika ove koronske (nad)realnosti je i strogo kontrolisana međusobna udaljenost ljudi, što je upravo smrtna pretnja pozorištu i drugim izvođačkim umetničkim vrstama. Svaki manji predah od virusa u ovih desetak kovid meseci doživljavali smo kao uzimanje vazduha posle dugog ronjenja sa dna. Hrlili smo na mesta gde se neki umetnički događaj otimao od kovida.
U tu žeđ za pozorištem najbolje sam se uverila na našem jesenjem festivalu Novi Tvrđava teatar u Čortanovcima, priča u intervjuu za Kurir Vida Ognjenović, predsednica Organizacionog odbora DS. - Nažalost, sve je ponovo otišlo u izolaciju posle silovitijeg virusnog naleta. Evo, stiže vakcina, nadamo se da će kolektivni imunitet vratiti i izvođače na scenu i publiku u salu, a sve zajedno u normalan nastavak životnih navika.
Verujete li da će se situacija popraviti značajnije i ima li ta umetnička oblast snage, pre svega finansijske, da se izbori sa ovakvim udarcem?
- Verujem u mogućnosti obnove i snažnog nastavka rada, jer pozorišni umetnici to što rade, to i žive. No, naravno, potrebna je i snažna finansijska podrška. Nikako se ne sme dogoditi da se ovaj prekid uzme za model uštede u smislu, evo, vidite, može se i bez pozorišta. Šta fali predstavama onlajn! Svaka ušteda na kulturi je opasan i teško nadoknadiv gubitak. Izvođač izvan scene, kao prirodne sredine svoje igre, isto vam je kao riba u šumi. Jeste šuma zdrava sredina, jeste čist vazduh, jesu ozon i hlorofil, ali ribama je životna sredina voda, baš kao i glumcima scena. Zato samo nek se otvore pozorišta, nek se umetnici domognu scene, gledaoci sedišta...
A šta kažete za politički život?
- Isto to. Neka se oslobodi medijski prostor da ljudi slobodno izlažu svoje primedbe, predloge i planove. Da se vratimo prirodnoj potrebi za društveni dogovor i razgovor. Ne moramo se slagati, ali nam se ne sme oduzimati sloboda reči. Društvo koje osniva Ministarstvo za politički razgovor tim činom dvojako govori o sebi. S jedne strane, dobro je da se razgovor na taj način uvaži kao važan činilac društvenog života, s druge, žalosno je što ta neophodnost nije već odavno osvojena. Stvarno, zar dijalog nije osnovni oblik slobodnog vođenja politike i sredstvo dolaska do ispravne odluke. Možda će ministarstvo da postigne da se skupštinska rasprava ne vodi kao tuča na stočnoj pijaci. Možda će da nas upozori: „Dame i gospodo, slušajmo se međusobno, razgovor je sporazumevanje, a ne takmičenje za najprljaviju psovku!“
A opozicija?
- Opozicija, nažalost, ponekad bojkotuje i samu sebe.
Umesto da se zajednički bore za isti cilj, oni se među sobom svađaju i sami slabe svoje pozicije. Kako gledate na to?
- Ne znam šta da kažem. Jesu to nekakva trvenja i neslaganja, jesu razlazi i pregrupisavanja, ali s druge strane, te rasprave, pa zovite ih i svađama ako hoćete, trenutno su jedini živi dijalog na našoj političkoj sceni. Politička debata je način rada. Politika je zapravo stalno proveravanje primene osnovnih pokretačkih ideja društva i zato zahteva neprestano, slobodno, široko i otvoreno razmatranje svake odluke i njenih posledica. Mada nisam neki politički analitičar, usuđujem se da mislim da je to normalan proces do dolaska do neke prihvaćene linije, skupa načela o kojima se slažemo... Možda je opozicija kod nas sad u toj fazi...
Kurir / Ivana Žigić
Foto: Dragana Udovičić
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore