Direktor „Ipsos stratedžik marketinga“ ekskluzivno za Kurir otkriva najnovije rezultate ispitivanja javnog mnjenja o ključnim pitanjima na kraju 2020. godine

Direktor „Ipsos stratedžik marketinga“ Marko Uljarević kaže u intervjuu za Kurir sumirajući 2020. godinu da najnovija istraživanja pokazuju da više od polovine građana Srbije smatra da zemlja ide pravim putem. On objašnjava da građani pozitivno ocenjuju dosadašnje napore države u borbi protiv epidemije koronavirusa. Kada je reč o političarima, građani ubedljivo najviše poverenja imaju u predsednika Aleksandra Vučića, dok je SNS najjača partija sa više od 60 odsto podrške. Osim SNS, cenzus bi na izborima trenutno prešli samo još SPS, Spas, DJB, a možda i SRS, DSS i POKS.

screenshot-2.jpg
Kurir 

Šta pokazuju istraživanja kada je reč o smeru u kojem se kreće država? Da li se ide u dobrom smeru?

- Pravac kretanja zemlje je indikator koji sublimira pogled građana Srbije na kontekst u kom se svi nalazimo. On je vesnik promene ili čvrsti zagovornik kontinuiteta i na osnovu njega lako možemo zaključiti šta nas čeka na izborima - promena ili kontinuitet aktuelne vlasti. U poslednjem istraživanju javnog mnjenja na kraju 2020, uprkos svim nedaćama koje nam je ova godina donela, čak 56 odsto građana Srbije veruje da zemlja ide pravim putem. Suprotno njima, 30 odsto veruje da Srbija ide pogrešnim putem i, osim ove dve grupe, imamo i 14 odsto onih koji ne mogu da se odluče da li je Srbija na pravom ili pogrešnom putu. S obzirom na sve izazove u ovoj godini, može se reći da imamo visok nivo optimizma među građanima Srbije.

screenshot-3.jpg
Kurir 

Kakvo je viđenje naroda bilo, recimo, 2008, tokom ekonomske krize, a kakvo je danas?

- Dugi niz godina za Srbiju je bilo karakteristično da imamo veći procenat ljudi koji negativno ocenjuju pravac kretanja zemlje. Tačnije, uz nekoliko epizoda koje su trajale svega mesec ili dva, takvu situaciju smo imali sve do početka 2013. Inače, svaki podatak koji govori o aktuelnom trenutku ima posebnu valorizaciju ukoliko ga pratimo kroz vreme i uporedimo s nekim periodima koji su bili izazovni po naše društvo u celini. Na primer, neposredno pred izbore 2012, na kojima je došlo do promene, a koji su usledili nakon svetske ekonomske krize, čak 75 odsto građana Srbije je verovalo da Srbija ide u pogrešnom pravcu. Kad imate takav kontekst, sasvim očekivano je da građani očekuju i žele promene. Slično je bilo i neposredno pre izbora 2000. Tada je 70 odsto građana smatralo da Srbija ide pogrešnim putem. Sada, sa svega 30 odsto ljudi koji negativno ocenjuju pravac kretanja Srbije, jasno je da su građani Srbije bliži kontinuitetu nego promeni i da imaju poverenja u aktuelnu vlast.

Da li je došlo do promene percepcije problema? Nekada su ključni bili ekonomski problemi, a kakvo je danas stanje?

- Isti problemi koji su ranije mučili građane Srbije i dalje su tu, ali je njihov intenzitet drugačiji, kao i prioriteti. Korona je promenila sve. Ako se za trenutak vratimo unazad, u februar 2008. kada je Kosovo samoproglasilo nezavisnost, tada smo imali rekordan broj građana Srbije koji su navodili Kosovo kao najveći problem s kojim se suočavaju u tom trenutku. Od tog februara 2008. pa sve do uvođenja carinskih stopa na robu iz centralne Srbije krajem 2018, što je opet problem Kosova, makar za kratko, vratilo u prvi plan, imali smo desetogodišnji period u kom su pažnju ljudi dominantno zaokupljivali lični ekonomski problemi. Od kraja 2016. do februara 2020. registrovali smo i pad percepcije nezaposlenosti, usled velikog broja direktnih stranih investicija i otvaranja novih radnih mesta, i jednim delom promene prioriteta - jer je u tom periodu Kosovo postajalo sve važniji problem. Međutim, od marta ove godine virus korona je ubedljivo na prvom mestu. U ovom istraživanju koje vam sada predstavljamo ne nudimo našim ispitanicima listu problema, već oni sami, spontano, svojim rečima navode šta su to problemi koji ih u ovom trenutku najviše zabrinjavaju. Sada, na kraju 2020, svaki četvrti građanin Srbije (26 odsto) spontano navodi virus korona kao problem koji ga najviše muči. Tek svaki deseti (devet odsto) navodi nezaposlenost, šest odsto navodi Kosovo, isto toliko nizak standard (male plate), kao i ekonomiju, dok pet odsto navodi zdravstvo, koliko navodi i korupciju. Važno je da razumemo ovu promenu i da znamo šta se krije iza ovih reči i brojki. Kada ljudi kažu da ih brine virus korona, da je to najvažniji problem u ovom trenutku, oni nam govore da se plaše. Da ih je strah, za decu, za sebe, za najbliže. Oni očekuju brigu, da neko pokaže da vodi računa, da preduzima konkretne stvari da ovaj period prebrodimo što brže i što lakše. Sve ovo najbolje ilustruje podatak da 78 odsto građana Srbije kaže da je zabrinuto da oni lično ili neko od njihovih bliskih osoba može biti zaražen korona virusom.

Kad smo već kod korone, kako građani vide borbu države protiv korone?

- Građani Srbije, uprkos svim kampanjama usmerenim protiv kriznog štaba, Vlade i predsednika Vučića, izrazito pozitivno ocenjuju dosadašnje napore u borbi protiv ove epidemije. Najveći deo građana učinak države u borbi protiv korone ocenjuje ocenom 5 - njih 31 odsto, ocenom 4 - 22 odsto. Dakle, ukupno pozitivno 53 odsto. Uz to, svaki četvrti građanin Srbije, ili njih 24 odsto, ocenjuje ih ocenom 3, ocenom 2 svega 12 odsto, i ocenom 1 tek 11 odsto.

Kako građani vide političare u Srbiji? Da li se može reći da postoji kriza liderstva u opoziciji budući da su tu godinama prisutni isti ljudi? Kojoj osobi se najviše veruje u Srbiji? Poznato je da Vučić važi za najpopularnijeg, a kako stoje ostali?

- Ključna promena u odnosu na neki raniji period, recimo pre promene vlasti 2012, u tome je što sada imamo dva jasna klastera koji nisu bili tako očigledni tada. U tom periodu smo imali izmešane, ili makar veći deo njih, opozicione i političare na vlasti po rejtinzima. Tadašnja opozicija, koja je sada na vlasti, imala je u svojim redovima političare sa visokim rejtingom. Sada je situacija potpuno drugačija, imamo dva klastera, pozitivnije ocenjene političare koji dolaze iz redova vlasti i klaster opozicionih političara sa nižim ocenama. Ukoliko gledamo kroz ocene političara, bilo da su četvorostepene ili petostepene skale, veoma često možemo biti u zabludi. Ocenjuje se veći broj političara, teže je izvući distinktivne zaključke, ali i gledajući i te ocene vide se ključni trendovi i odnosi. Za mene je ipak ilustrativniji indikator poverenja u političare, posebno kada tražimo da nam navedu samo jednog, onog ili onu kome najviše veruju, a da im pri tome ne nudimo listu sa imenima.

screenshot-4.jpg
Kurir 

Na tom indikatoru poverenja u poslednjem ovogodišnjem talasu javnog mnjenja 40,2 odsto građana Srbije spontano navodi Aleksandra Vučića. Prvi sledeći za njim je Ivica Dačić sa 3,6 odsto, a zatim sledi Ana Brnabić sa 1,7 odsto. Za premijerkom sledi niz od sedam političara, od kojih svaki ima oko jedan odsto: Saša Radulović 1,2, Marinika Tepić 0,7, Vojislav Šešelj 0,7, Miloš Jovanović 0,6, Aleksandar Šapić 0,6, Dragan Đilas 0,6, Zoran Lutovac 0,5. Svi ostali političari u zbiru imaju 8,7 odsto, pri čemu nijedan od njih nije prešao 0,5 odsto. Svaki treći građanin Srbije ili, da budem precizan, 29,7 odsto ne veruje nikome i još 11,2 odsto ne zna ili odbija da navede ličnost kojoj najviše veruje. Ako se ovi procenti pretvore u apsolutne brojke, uz hipotezu da imamo pet miliona i dvesta hiljada punoletnih birača prisutnih u Srbiji, nešto malo manje od 2,1 milion građana Srbije navodi Aleksandra Vučića kao političara kom najviše veruje. Ivicu Dačića oko 190.000, Sašu Radulovića nešto preko 60.000 i Dragana Đilasa nešto malo preko 30.000, dok nikome ne veruje nešto malo preko 1,5 miliona građana Srbije.

Šta govore poslednja istraživanja rejtinga političkih partija?

- Zbog pregrupisavanja u okviru opozicije u ovom trenutku mogu da govorim samo o rejtinzima političkih stranaka pojedinačno, jer koalicije ostavljamo za neki naredni period, kada će one biti izvesnije i jasnije.

screenshot-5.jpg
Kurir 

U ovom trenutku oko 3,5 miliona građana kaže da bi glasali na izborima i znaju za koju stranku bi glasali ukoliko bi one na izbore izašle sve zasebno, a ne u koalicijama. Od tih 3,5 miliona, SNS bi osvojio 60,5 odsto ili oko 2,1 milion glasova, SPS 8,7 odsto, Dosta je bilo 3,7 odsto, Spas Aleksandra Šapića sa 3,6 odsto, a pored njih, u zoni prelaska cenzusa su i SRS, DSS i POKS. Od ostalih opozicionih stranaka nijedna samostalno ne prelazi preko dva odsto.

(Kurir.rs / Boban Karović / Foto:Marina Lopičić)