ALEKSANDAR VULIN ZA KURIR: Sinovi me češće vide na TV nego kod kuće! Biće bolji očevi od mene!

Kada dođem, Sergej i Oleg spavaju, kada odem, još se nisu probudili. Nedostaju mi, znam da nikada neću vratiti dan kada su napisali prva slova, izgubili prvi zub ili rekli neke smešne rečenice...

- Božić je porodični praznik i sa koronom ili bez nje svi bismo taj dan morali da poklonimo porodici. Ja ću biti s pripadnicima MUP u našoj bazi u Kopnenoj zoni bezbednosti. Kao i svakog Božića u poslednjih osam godina neću biti s porodicom, ali pripadnici ministarstva u kojem radim su moja porodica. Kada mi se rodio mlađi sin Oleg, bio je Badnji dan, a ja sam bio na Kosovu i Metohiji u manastiru Zočište.

Onda nije pitanje da li porodica trpi zbog vašeg posla, već u kojoj meri, zar ne?

- Ako me pitate da li me viđaju, ne viđaju, češće me vide na TV nego kod kuće. Kada dođem, Sergej i Oleg spavaju, kada odem, još se nisu probudili. Nedostaju mi, znam da nikada neću vratiti dan kada su napisali prva slova, izgubili prvi zub ili rekli neke smešne rečenice koje prepričavaju babe i dede, ali moja porodica zna da je Srbija vrednija od nas i da sve te propuštene radosti imaju smisla ako je Srbija bolje mesto za život, a Srbi sigurniji, gde god da žive. Šalim se s mojom Natašom, koja je hrabrija i tvrdoglavija od mene i koja mi je veća podrška nego što sam ja njoj, da će nam sinovi jednog dana biti odlični očevi, pošto me nikada ne viđaju i nemaju priliku da upoznaju moje greške i zato ih neće ponoviti sa svojom decom. Biće oni bolji od mene.

Jesu li izazovniji policijski od vojnih problema? Šta ste zacrtali kao glavna tri cilja u novom resoru?

- Problemi i policije i vojske su slični i sasvim različiti. I jedna i druga dužnost je teška, odgovorna i časna toliko da to prevazilazi svakodnevni život. Uništenje trenutno postojećih narko-klanova, smanjenje stope uličnog kriminala, poboljšanje materijalnog položaja pripadnika MUP tri su glavna cilja.

Rat države protiv mafije je uveliko počeo. Koliko ste zasad zadovoljni kako ide ta borba? Bilo je velikih akcija, poput hapšenja Eleza i članova grupe Pink Panteri, velikih zaplena narkotika...

- Predsednik Vučić je usmerio pažnju Srbije na mafiju i obračun s kriminalcima. Kada on najavi borbu, on je i povede, i rezultate već možete da vidite. Mafijaško ubistvo u Belvilu je rešeno za samo desetak dana. Razbojništvo u Beogradu, gde je od investitora uz lažnu policijsku značku oteto 100.000 evra, za još kraće vreme, skrnavljenje spomenika "Večna vatra", iako su praznici, za samo nekoliko dana. Hapšenjem Eleza razbili smo jedan od opasnijih klanova koji deluje u BiH i Srbiji. Uz veliki trud i upornost u saradnji sa tužilaštvom BiH i tužilaštvom RS naš UKP je uspeo da uklanjanjem Eleza Srbiju i BiH učini bezbednijim mestom. Narkotici se plene nakon ozbiljnih i dugotrajnih akcija, i to je borba koja se vodi mnogo pre mene i neće se ni završiti sa mnom.

Prema vestima koje stižu iz MUP, može se reći da ste ozbiljno startovali kao ministar.

- Za mene je droga veliko zlo i zalažem se da se narko-dilerima sudi za pokušaj ubistva ili, ako je u povratu prema istom licu i za ubistvo. Pali su Pink Panteri i nađeni su satovi vredni četiri miliona evra, u Novom Sadu je sprečeno mafijaško ubistvo i rešen čitav niz slučajeva razbojništava. U Bačkoj Palanci je rešen slučaj međusobnog navijačkog obračuna koji je okončan pokušajem ubistva i razbijanjem grupe navijača koji su terorisali čitav grad. U Novom Pazaru su otkriveni vinovnici dve pucnjave, ali i uvođenjem Žandarmerije zaveden je red u gradu. Kriminalcima se oduzimaju vozila, hapse se za posedovanje oružja, narkotika, privode se oni koji su bili na poternicama, zabranjuje se ilegalan rad lokala, obračunavamo se s organizatorima prostitucije. Mnogo bismo mogli da pričamo o rezultatima, ali najvažnije je da se građani osećaju bolje i sigurnije. I ništa ovo nije moja zasluga, ja nisam policajac, ali ja sam ministar koji obezbeđuje uslove za rad policiji i aktivno učestvujem u svakom procesu koji može da učini Srbiju bezbednijom. Predsednik Vučić je obezbedio da niko i ne pokušava da utiče na policiju i da MUP bude materijalno osnažen. S takvom podrškom moj posao nije mnogo težak.

Objavili ste i rat uličnom kriminalu. Koliko ste zadovoljni učinjenim na tom polju?

- Statistički, trebalo bi da budem prezadovaljan, ali nisam. Osećaj radnog, poštenog čoveka, onog koji je mera svih stvari, nije dobar. Dokle god nisam potpuno siguran da nema dilera u školi i oko škole, da nema skidanja patika, da je vršnjačko nasilje retko, dokle god nisam potpuno siguran da je nezamislivo obijanje kuća, pljačka žena u autobusu, skidanje lančića... sve do tada neću biti zadovoljan. Svim načelnicima policijskih uprava sam poručio da je merilo njihovog uspeha bezbednost na ulicama gradova kojima rukovode.

Nakon dolaska na čelo MUP sproveli ste i kadrovske promene. Je li to čistka, kako su neki komentarisali?

- I ministar Stefanović je, kada je došao u MUP, promenio kadrove koje je zatekao i onaj ko dođe posle mene uradiće isto. Postavio sam ljude kojima verujem i ljude koji imaju rezultate u svom dosadašnjem radu, i to je jedino merilo.

Jednom ste rekli da je vaša uniforma, odnosno odeća, bila tema i briselskog dijaloga Beograda i Prištine. Sada vam neki zameraju da svojim zaštitnim maskama, na kojima se vizuelno spajaju Srbija i Republika Srpska, šaljete političke poruke. Šta se krije iza vaše terenske odeće i šara na maski?

- Kao ministar za KiM nosio sam odeću na kojoj su bile oznake Kancelarije za KiM i države Srbije. Srbi su voleli što ih podsećam da je Srbija tu, a Šiptari su me tužili u Berlinu i Briselu da militarizujem Srbe. Kao ministar rada proveo sam dane i noći s migrantima po šumama, šatorskim naseljima, auto-putevima na kojima su zaustavljali saobraćaj, a ja ih ubeđivao da se sklone, a da nikako ne upotrebimo silu. Tada su mi govorili, ne pitajući se kako je biti satima u blatu na Berkasovu, gde sam pokušavao sa momcima i devojkama iz KIRS da organizujem kretanje desetina hiljada ljudi, da nisam ministar vojske ili policije da bih nosio vojničke pantalone i čizme. Kada sam postao ministar odbrane, histerično su me napadali što nosim uniformu na koju po zakonu, koji nisam ja doneo, samo dva civila imaju pravo - vrhovni komandant i ministar odbrane. Raznim službenicima šabačkog JKP "Vodovod i kanalizacija" nije bilo važno što imam pravo, već im je bilo važno da mi to pravo uskrate. A najmanje im je bilo važno što su tu uniformu nosili i brojni ministri pre mene.

I sad su vam našli zamerke na oblačenje u javnosti...

- Kao ministar unutrašnjih poslova po zakonu imam status ovlašćenog službenog lica, čin u policiji i pravo na oznaku i uniformu. Da ne nosim uniformu, pljuvali bi me da sam salonski ministar koji se boji da uđe u blato i prašinu s vojnikom i policajcem. Vidite, ja se uvek ponašam u skladu sa zakonom i realnim potrebama zadatka koji obavljam, ali to nije važno, samo je važno naći priliku da me pljuju i vređaju. Tako rukovodim svakim resorom koji sam vodio ili koji vodim. Trudim se da savladam sve što se može naučiti, provodim sve moguće vreme s pripadnicima mog resora, u neposrednom kontaktu slušam šta su im problemi, strahovi, nade i trudim se da izdržljivošću i vrednoćom dam i lični primer. Ne želim da se razlikujem od mojih kolega. Da, volim državu, volim uniformu, volim osećaj svrhe i ispunjenosti koju ima svako ko zna da je uradio nešto zbog čega je Srbija bolje i bezbednije mesto. I nema ništa lepše ni prirodnije od jedinstva Srbije i Srpske, ne moram da nosim masku da bih se borio za jedinstvo i konačno ujedinjenje svih Srba. Iza maske Srbije i Srpske ne krijem ništa.

I. Kljajić/ Kurir.rs