MILAN KRKOBABIĆ ZA KURIR: Briga o selu je dugoročna misija

Moramo zaštititi poljoprivredne, ali i sve druge penzionere sa najnižim primanjima, nekom vrstom socijalnog davanja, bez narušavanja PIO sistema

Decenijama se nije obraćala pažnja na sela u Srbiji. Kakav je izazov pred vama i novim ministarstvom koje vodite?

- Ministarstvo je, konačno, tu. A to znači da smo se, posle višedecenijske nebrige, probudili i da želimo da menjamo stvari na bolje i pokažemo veće poštovanje prema seljanima i selima. Selo je za Srbiju važno i ekonomski i demografski, ali i sa geo-strateškog i bezbednosnog stanovišta. Naravno, izazov i odgovornost su veliki. Briga o selu nije usputna nostalgija ili stvar trenutne mode. Ona mora da bude stalna i neodložna obaveza ne samo ove, već i mnogih narednih vlada i ministara.

Kada mogu da se očekuju izmene i dopune Zakona o teritorijalnoj organizaciji Srbije koje najavljujete kao izuzetno važne?

- To je posao „za juče", znači što pre! Novi model teritorijalne organizacije Republike Srbije - vratiće pojam, značaj i nadležnost seoske opštine. Sledi set regionalnih zakona, a tu je pre svega Zakon o selu. A to znači da domaćini u selima konačno odlučuju o svim bitnim pitanjima. U krajnjoj liniji, ko i za šta troši narodne pare. Kada će izmene i dopune biti usvojene zavisi od narodnih poslanika Skupštine Srbije.

Svakodnevno stižu tvrdnje da se u poslednjih nekoliko godina, vratilo poverenje seoskih domaćina u državu. Da li je to zbog neočekivano velikog uspeha programa obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela" koji ste vi pokrenuli?

- Za tri godine u Srbiji je osnovano 780 zadruga! To je nepobitan dokaz da smo među domaćine u selima uspeli da vratimo nadu u udruživanje i ekonomski napredak. Ističem da program revitalizacije zadrugarstva sprovodimo u saradnji s Akademijskim odborom za selo SANU, na čelu s akademikom Draganom Škorićem. Snažnu i istrajnu podršku tokom trogodišnje realizacije programa „500 zadruga u 500 sela", posebno nam je pružio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Inicirali ste i osnivanje Nacionalnog tima za preporod sela Srbije. Koji su efekti?

- Taj tim ima veliki naučni potencijal, jer ga čini 78 uglednih ličnosti, među kojima je oko 40 univerzitetskih profesora, potvrđenih delima u poljoprivredi, agroekonomiji, ali i autoriteta iz oblasti zdravstva, kulture, sporta... Među njima je i 25 članova Akademijskog odbora za selo SANU. Kapitalno delo tog Tima je Nacionalni program za preporod sela Srbije, koji je polazište za stvaranje buduće Strategije o razvoju sela.

Kako se mladi mogu podstaći da ostanu na selu?

- Nemam iluziju o tome da ćemo sve mlade zadržati na selu, jer je njihov odlazak globalna realnost. Naš cilj je da mladima stvorimo bolje uslove za život na selu i tako im ponudimo mogućnost izbora.

Šta ćete im konkretno ponuditi?

- Pre svega, naš cilj je da obezbedimo sigurnu i redovnu zaradu, a to možemo kroz moderna poljoprivredna gazdinstva, zadruge, stare i nove zanate, seoski turizam... Nastavićemo program obnove zadrugarstva dodelom podsticajnih sredstava. Zatim, ponudićemo do 50 hektara državnog zemljišta na besplatno korišćenje u zavisnosti od rejona, raspoloživog zemljišta i interesovanja. A da bismo im otklonili neizvesnost u poslovanju, predložićemo osnivanje Garantnog fonda koji će obezbeđivati garantovane cene za strateški važne poljoprivredne proizvode. Predložićemo i novu povoljniju poresku politiku za zadruge i seljane u brdsko-planinskim i pograničnim područjima. Istovremeno, ponudićemo im i mogućnost da dobiju neke od sada napuštenih kuća sa okućnicama (kojih sada u Srbiji ima 150.000). Počećemo i renoviranje domova kulture koji će imati višefunkcionalnu namenu: da se u njima okupljaju i najmlađi i najstariji, gledaju pozorišne predstave i bioskopske projekcije, ali da tu budu i ambulanta, apoteka, pošta...

Ističete da sada "barjak u selima Srbije nose žene..."

-Tako je. Nekada su barjake držali junaci, a danas od žena zavisi da li će opstati sela Srbije, a time i Srbija! Ako one ostanu ili dođu da žive na selu, zasnuju porodice i rađaju decu - sela će biti spasena!

Često pominjete da je vaša šansa za uspeh u Investicionom planu „Srbija 2020-2025"...

- Naravno, bez tog plana koji predviđa izdvajanje pet milijardi evra za izgradnju 5.000 km regionalnih i lokalnih puteva, tri milijarde evra za vodovod i kanalizaciju, bez Beograda, i dodatnih 300 miliona evra, van budžeta Srbije, za poljoprivrednike - šanse da se uslovi života na selu znatno poboljšaju bile bi minimalne. Iskreno, treba nam puno novca, dosta vremena, još više znanja, a o radu i upornosti da i ne govorim.

Prosečna poljoprivredna penzija je 12.000 dinara, da li od toga može da se živi?

- Teško bez prihoda sa okućnice. Zato, moramo zaštititi poljoprivredne, ali i sve druge penzionere sa najnižim primanjima, nekom vrstom socijalnog davanja, bez narušavanja PIO sistema. Važno je da posebnim socijalnim davanjem, koje u drugim zemljama nazivaju garantovanom penzijom (u Hrvatskoj od nedavno iznosi 105 evra mesečno), obezbedimo starije od 65 godina koji nemaju ni penziju, ni bilo kakve druge prihode.

Kao lider PUPS ističete da je prioritet penzionerske partije korekcija švajcarske formule!?

- Švajcarska formula je iskorak za koji se PUPS izborio. Penzije su sada redovne i sigurne. Isključena je arbitrarnost. Ali dugoročnom primenom te formule, penzije postepeno gube trku sa rastom zarada. Zato je neophodna njena korekcija, o čemu smo se predsednik Republike Aleksandar Vučić i ja saglasili. To je presudno za penzionere Srbije! Naravno da je za to potrebna puna i sigurna državna kasa. Vrednosni stav PUPS-a i moje lično zalaganje su poznati i ne menjaju se godinama: penzije treba da prate rast zarada u javnom sektoru. To je PUPS-ovo, kod penzionera opšteprihvaćeno "3 P" - Penzije Prate Plate. Naravno, da na to ne gledaju blagonaklono ni dobroplaćene knjigovođe, ni Međunarodni monetarni fond. Ali to je njihova stvar. Na PUPS je da štiti interese penzionera!

Kurir.rs, Silvija Slamnig