TRI DECENIJE PARLAMENTARIZMA U SRBIJI: Milan Antonijević, Raša Nedeljkov i Balša Božović u Usijanju (KURIR TV)

Za 14 meseci će Srbija ići na vanredne parlamentarne izbore. U međuvremenu nema nikakvog dijaloga vlasti i opozicije koji bi relaksiraj društvene tenzije. Evropski parlament se ponudio kao medijator, ali delu vlasti ne odgovara sastav delegacije Brisel, insistirajući da u njoj ne bude Tanja Fajon, dok delu opozicije Brisel generalno smeta kao medijator.

- Dijalog je prenet na Narodnu skupštine, treba da se što pre sedne, one stvari koje smo otovrili 2019. su i dalje na stolu. Ali postoje i prepreke putovanja zbog korone, ali treba da se sedne i da se konkretno razgovara. Možemo se složuiti da teme koje su otvorene 2019. nisu rešene. To su stvari koji jesu na stolu, i pretpostavljam da će kolege iz CRTE dati svoje predloge. Mi smo taj proces započeli, sada proces prelazi na evropski parlament i Narodnu skupštinu. Ali vratili smo se par koraka unazad, kaže Antonijević.

Ovaj parlament liči na onaj u Minsku, imamo 2 poslanika opozicije, kako voditi razgovor?

- Ovaj parlament je posledica urušavanja demokratije u Srbiji, nikada nismo imali ovako rapidno urušavanje, u prethodnom sazivu poslanici vladine većine su gušili reč, zato imamo parlament koji predstavlja samo deo javnosti, izborni proces je ocenjen veoma loše. Mi pluralizma i dijaloga nemamo ni na jednu temu, danas se sučavamo sa nizom važnih tema, poput korone, vode, vazduhva, obrazovanja, kada smo imali opštu diskusiju povodom evaluacije obrazovanja tokom korone, da li govorimo otvroreno o ekonomiji. Ni na jednu temu koja muči građane nema debate, ukoliko neko nešto kaže, bude proglašen stranim plaćenikom i domaćim izdajnikom i odna se tako diskvalifikuje. To posebno viđamo u ovom sazivu parlamenta, i to govori o izostanku demokratske kulture, i kod samih građana, jer mi smo napravili takvu sliku, kaže Nedeljkov.

Vladajuća većina vodi debatu protiv ljudi koji i nisu u sali?

- Osnovno je pitanje šta mi želimo u parlamentu, ja sam bio 3 mandata, mislim da je važno da društvo ima cilj kako taj paralment treba da izgleda. Višedecenijska kriza parlamenta postoji u Srbiji, sistemskih rešenja nema, i dalje je Srbija jedna izborna jedinica, i dalje se poslanici biraju od stranačkih šefova, veza sa građanima je ukinuta, građani nemaju vezu sa poslanicima. Kada su skoro pitali poslanike odakle dolaze, oni su svi rekli SNS, SPS, niko nije rekao iz kog kraja dolazi. Niti poslanicu imaju mehanizam da kontrolišu da li će se zakoni spovesti ili ne. Ja znam tačno manjkavosti sistema, moramo da imamu pred izbore volju da se dogovorimo, kaže Božović.

Da li bi to promenio većinski izborni sistem?

- Većina tih sistema je bolja nego onaj koji se danas primenjuje u Srbiji, biraju se ljudi koji jesu vlasnici mandata ali nemaju veze sa građanima, u većini slučajeva to se svodi nausku političku borbu u kojoj se dogovaraju sa šefovima stranaka, kaže Božović.

- Ovo nije dobar trenutak da se govori o tome, birači su dovedeni na ividu ekszistencije, pa biraju na osnovu paketa. Mislim da smo u ovom trenutku daleko od toga da tu temu možemo da obradimo. Bez obzira što postoji pun modela, definitivno dok se ne reše pitanja rada i učešća medija u kampanjama, pritisci na virače, korupcija birača, dok se zolupotrebljavaju javni resursi, dok se to ne dovede u neko psistojno stanje, sasvim je svejedno da li je sistem većinski ili drugi, ako je izborni dan pokraden, ako tužilaštvo ne reaguje, ako se jedan čovek pojavljuje na TV. Postoje zakoni koji mogu biti primenjeni, ali to je prerano, kaže Nedeljkov.

- Trenutno se treba boriti za fer i slobodne izbore, i da se otključaju suštinske stvari, poput medija i tužilaštva. U parlamentarizmu smo napustili neke primere dobre prakse. Mi smo krenuli od pretpostavke da će biti vanredni izbori, ali oni nisu raspisani, o tome treba da se raspravlja, i nadam se da i mediji će govoriti o tome, kaže Antonijević.

Samo su dve vlade za 30 godina izdržale pun mandat?

- Da li želimo još jedan ciklus od 30 godina, svako se pravda time da je i ranije bilo svega, to niko ne bi trebalo da prihvati, kaže Antonijević.

Zašto bi dijalog dao rezultat?

- Ja nisam optimista, mi smo predemokratsko društvo, ogroman broj građana ne pravi razliku između institucija, ne znju ko im je proslanik, neki poslanici u supštini ne znaju šta je amandman. To su zakazale političke partije koje se finansiraju iz budžeta, koji bi trebalo da obučavaju svoje kandidate, da znaju procedure u parlamentu. MI demokratiju nismo ni živeli, tgu su svi omanuli,a ne mogu se rešiti problemi jednim razgovorima. MI treba da vodimo razgovore o osnovnim problemima bez straha, da nosioci javnih funkcija izdržavaju javo izrečenu kritiku, da je ne razumju kao lični napad. Imamo neopisivi ekomanijakalizam, svi su opsednuti sobom, a i taj dijalog je zloupotrebljen, izgubljena je šansa, bili su različtii motivi različitih aktera, ali građani imaju problem. Mi smo 2020. godine imali izbore na ivici regularnosti, danas ne znamo kako da rešimo krivično delo mita i ucene za glasanje, o čemu mi onda da pričamo. Mi kao građani moramo da izvršimo neverovatan pristisak građanskim aktivizmom, kaže Nedeljkov.

- Imali smo period pred 5. oktobar se radila kampanja, i to se mora ponoviti, i razgovarati i sa mladim ljudima, i starijima, da zbog nekih sitnih koristi ne uruše pravo da odlučuju kkao će izgledati država u kojoj živimo, kaže Antonijević.

Gordana Čomić u portfelju ima društveni dijalog?

- Ne verujem da će ona ičemu doprineti, ja nemam poverenja u nju, taj dijalog kao bud epočeo, ne verujem da će se uraditi mnogo. Delim ogorčenje Nedeljkova, to sigurno neće uraditi ministarstvo Gordane Čomić. Možda se voljom Evropskog parlamenta stvari pomere, čeka nas borba, moramo imati cilj i odgovornost, kaže Božović.

- Postoji obaveza državnih ograna da podnesu izveštaj šta se činilo a šta ne, ali se u kampanju se predstavlja da je Srbija bez problema, ali zašto odna nismo član EU. Narodna skupština mora da pokreće raspravu zašto se neki zakoni ne sprovode: Kod nas sad odlaze u EU mladi ljudi, i gubimo one koji bi mogli da pomognu, zato se govori o mogućnostima dijaspore da glasa, ali onih koji sad ostvare svoje biračko pravo je malo, kaže Antonijević.

Vladajuća većina neće Tanju Fajon?

- Smešno je da Srbijakoja hoće u EU uslovljava, ne znam šta je sporno, skandalozno je da se biraju oni sa kojima će se razgovarati, u dijalogu treba da učestvuje svako ko želi da se stvari pomere sa mrtve tačke. Ceo region ne stoji dobro u EU, a ako ima njihove volje da se u Srbiji nešto promeni, to je dobrobit za građane, kaže Božović.

- Eu jasno u strateškim dokumentima kaže da želi Balkan, u to ne sumnjam, iako ima dosta glasova koji obeshrabruju, pre svega građane, kaže Antonijević.

Koje su ključne stvari i najlakše koje treba učiniti?

Ključne stvari su normalizacija rada medija, a mediji moraju da rade profesionalno, treba da građani bez straha da glasaju ili ne, tužilaštvo da na sve navode o pritiscima i korupciji na izborima reaguje. U anketama je 1/5 građana anonimno svedočila da je bila ppo pritiskom. Građani moraju da se informišu objektivno, ne sme biti zloupotrebe javni resursa, ne može neko na vasti da koristi sve da potuče svog takmaca,treba da se reformiše izborna administracija. Sve je lako sprovodljivo ako postoji volja, a sad je nema, kaže Nedeljkov.

Da li preuveličavamo snagu medija?

- Mislim da ne, ne treba potcenjivati da preko 60% građana dobija jednostranu informaciju o tome šta se dešava, samo njih oko 20% proverava, a samo 10% ima objektivnu sliku. Malo je bolja situacija medijska u Beogradu, kaže Antonijević.

- Jako civilno društvo je preduslov za demokratiju, i oni treba da budno prate šta se dešava. Niko netreba da uslovljava učešće u dijalogu, kaže Božović.

- Vojsku podržava ogromni broj građana, a strategija nacionalne odbrane govori da je članstvo u Eu nacionalni interes. Profesof Vonin Dimitrijević je 2012. rekao da su to poslednji slobodni izbori, a mi moramo da radimo da tako ne bude. Kada smo započinjali dijalog bilo je pitanje kako da strane budu jednake. Dužnost je predsednika skupštine da vrši konsultacije, ali i predstavnici opozicije moraju da se usaglase,kaže Antonijević.

Da li i vi mislite da mediji imaju tako dubok uticaj?

- Mediji imaju pre svega odgovornost, a ogromna moć i snaga postoje. Uticaj je veliki. Da televizije nemaju moć ne bi se političke strukture borile da ih na sve načine kontrolišu, kaže Nedeljkov.

(Kurir.rs)