Posle skoro 30 godina šira javnost je saznala za detalje bombaškog napada na lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja nakon predizbornog mitinga u Podgorici.

Nakon završetka predizbornog skupa radikala 25. maja 1992. godine na Vojislava Šešelja i njegovu pratnju ispred hotela "Crna Gora" bačena je eksplozivna naprava.

Telohranitelji su uspeli da bombu nogom odgurnu ispod parkiranog automobila gde je detonirala. Eksplo­zija je navodno ranila tridesetak osoba, a među njima i Šešelja. Bilo je troje teže povređenih. Većinom se radilo o povredama nogu.

Za bačenu bombu na Šešelja, pored ogromnog obezbeđenja, osuđen je penzionisani Boš­njak Adem Šabotić, koji je tada imao 60 godina. Uspeo je da pobegne automobilom koji je bio nedaleko parkiran, ali su ga sledećeg dana inspektori SDB-a priveli. Tokom ispitivanja Šabotić je priznao delo.

- To sam učinio zbog toga što mi se Šešelj popeo na glavu - rekao je Šabotić na suđenju i dodao da se zbog toga ne kaje.

Svedočenje o atentatu

Adem je prema navodima iz autobiografije tog dana sa dvanaestogodišnjim sinom pošao u grad da mu kupi patike i video igri­ce. Naleteo je na mitingaše koji su prema njegovim rečima vikali i pretili muslimanima.

- Setih se da u autu imam bombu kašikaru. Kao po nekoj naredbi, bez iole razmišljanja, vratih se do kola, uzeh bombu, zaboravih na dete. Po glavi mi se mota misao da priđem Šešelju, kao neki sim­patizer, da ga zagrlim, aktiviram bombu i da obojica poginemo - naveo je Adem i dodao da ga je policajac u tom momentu sprečio da priđe skupu.

Miting radikala se prema njegovim rečima završio predveče nakon čega je počela šetnja centralnim ulicama:

- Išao sam ulicom pored Robne kuće "Beko"i knjižare. Ni slutio nisam da ću se sresti oči u oči sa vojvodom Šešeljom. Parole i pesme na skupu vređaju i mene i moj narod. Vređaju svakog pravog Titovog ko­munistu. Šta smo mi krivi i kome smo krivi samo zato što smo Bošnjaci? Iznerviran sam počeo i ja da vičem iz sveg gla­sa: "Sram vas bilo! Sram vas bilo!".

Bombe dobio od prijatelja

Prilikom povlačenja iz Slovenije i Hrvarske JNA je iz magacina kupila oružje i dovlačila ga u Masline kako ne bi palo u ruke Slovencima i Hrvatima.

To oružje deljeno je Srbima i Crnogorcima. Adem je ranije pozajmio jed­nom poznaniku novac, ali pošto nije imao novca da mu vrati dug ponudio mu je oružje kao kompenzaciju, što je prihvatio.

Šabotić je nakon tih reči bacio bombu. Jedan od telohranitelja gurnuo je bombu nogom i kašikara je eksplodirala ispod kola.

- Da sam imao nameru da toliko ljudi ubijem imao sam čime. Četiri bombe su se sasvim slučajno zadesile kod menjača bez ikakve namere. Kad sam čuo njihove prijetnje, uzeo sam jednu da bacim ispred njih, da ne rade tu sramnu rabotu, jer nisu došli na pravo mesto - pričao je Adem.

Predsednik Predsedništva Crne Gore Momir Bulatović je slučaj nazvao terorističkim napadom, a Šešelj je Šabotića proglazio za "produženu ruku" paravojnih muslimanskih formacija iz BiH.

Hteli da ga ubiju u Spužu

U zatvoru u Spužu to­kom izdržavanja kazne imao je velikih problema sa pristalicama Šešelja, kako zatvorenika, tako i čuvara. Jedan od zatvorenika pokušao je da ga zakolje na prvi dan Kurban bajrama nanevši mu pritom više uboda nožem.

Adem je taj napad jedva preživeo.

Na kraju suđenja sudija Ivica Stanković izrekao je Šabotiću presudu od 15 godi­na zatvora. Od toga je odrobijao osam godina i sedam meseci.

- U duši sam bio duboko potrešen i povređen. Osuđen sam ja, a sa mnom i moj bošnjački narod - rekao je Adem.

Adem Šabotić je preminuo 25. aprila 2013. godine u Podgorici u 82. godini života. Iza sebe je ostavio dva sina i dve ćerke.

(Kurir.rs/Stav)