KAD GLUMIŠ PROFESIONALNOG NOVINARA, A BOTUJEŠ ZA ĐILASA I ŠOLAKA: Slučaj Željka Bodrožića ili mnogo je mačku goveđa glava
Ko je Željko Bodrožić?
Ako ne znate, pripadate grupi od 6.935.235 stanovnika Srbije koji nikad nisu čuli za ovog javnog radnika. A ukoliko ste upoznati s njegovim likom i delom, onda ste među onih 10.000 ostatka populacije naše države koji se profesionalno bave "ljudskim pravima" i žive od stranih donacija.
Pitanje s početka teksta nije besmisleno onoliko koliko vam se na prvo čitanje čini. "Što bih ja morao da znam ko je taj Bodiro... Bodrožić?" Jer, pomenuti je novinar - što bi, po prirodi stvari, njegovo ime trebalo da učini prepoznatljivim. I pride, predsednik jednog od dva novinarska udruženja - NUNS.
Ovo, međutim, ne znači da je 6.935.235 stanovnika Srbije neinformisano. Jer, Željko Bodrožić, iako piše za novine 30 godina, nikada nije objavio tekst u listu koji se prodavao u više od cca 5.000 primeraka (Kikindske, Vreme, Republika, Status...), ako se ne računaju lokalne vesti iz Kikinde koje je slao Našoj borbi i Blicu: uspeh farme nojeva, ovca koja je ojagnjila tri jagnjeta, prevrnuta kola natovarena slamom i slično... jer ispod takvih vesti stavljaju se inicijali. Otkud onda Željko Bodrožić na čelu NUNS?
Osim što je novinar "od '91. godine", kako s ponosom ističe, on je i preduzetnik. Vlasnik je novina Kikindske, koje su se opozicionom politikom u vreme Slobodana Miloševića kvalifikovale za američke donacije "za uvođenje demokratije", i do dana današnjeg ostale na toj listi... A ta je lista bila i ostala spisak osoba pogodnih i podržanih za bavljenje javnim poslovima u Srbji. Za predsednika NUNS kandidovao se prvi put u martu 2017. godine, ali je izgubio od Slaviše Lekića (126 glasova dobio je Lekić, 68 Bodrožić). A kad je godinu dana kasnije obelodanjeno da je Slaviša Lekić za NUNS uzeo šest miliona dinara od Dragana Đilasa, i posle osam meseci koprcanja u javnosti ipak podneo ostavku, Bodrožić je došao na njegovo mesto. Trebalo je nastaviti poslove s Đilasom, pa zato ništa nije bilo prepušteno slučaju: članstvu NUNS bio je predstavljen kao jedini kandidat o kojem se glasa, zbog čega su se neki ugledni novinari na takvoj "izbornoj" skupštini ispisali iz članstva NUNS.
To je bilo u martu 2019. i sve do danas Bodrožić vodi ovo cehovsko udruženje u kojem je 99 odsto novinara profesionalno iznad njega. Njegov je rečnik siromašan, a izjave i tekstovi prepuni evrobirokratskih fraza: "narastujući problemi na medijskoj sceni", "dalji angažman na odbrani medijskih sloboda", "lustracija" i slično... A kad se ipak otisne u kreativne vode, kao u martu prošle godine u tekstu za Al džaziru, onda nastoji da članak zanimljivim učini - lažima. U pomenutom je tekstu bez ikakvog stida izjavu dr Branimira Nestorovića da je "korona najsmešniji virus" pripisao predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću! Izvrtanje činjenica - kao što smo to pokazali i na primeru Slobodana Georgieva - omiljeni je metod takozvanih "nezavisnih" novinara kojem pribegavaju u nedostatku argumenata, i to samo po sebi ne bi predstavljalo neki problem - osim za njih same, jer čitaoci i televizijska publika vrlo brzo uočavaju laži i takvim medijima uskraćuju poverenje.
Nešto drugo, međutim, druga jedna boljka, mnogo više zagađuje javni prostor. Reč je o govoru mržnje.
Kako bi se zaštitili od preispitivnja sopstvenog rada - između ostalog i žigosanje zbog lažnih citata - oni su u naše medije uneli podelu na "nezavisne" (tu misle na sebe) i na "tabloide". Sebi su dali odličnu ocenu, a ostale proglasili za "šljam", "otpad", "đubre"... Ali ima jedno "ali"...
Bodrožić, kad je sam ili u društvu svojih prijatelja, može da nosi i najlonke s halterima, ili Napoleonov šešir, od volje mu. Ali prelazi granicu dopuštenog kad u javnom nastupu (20. avgusta 2020) poimence navede neke članove kolegijuma Kurira i zapreti im da će "jadikovati" i da će morati da se "pravdaju". Kada? Dogodine u Briselu? Ili kad Đilas pobedi? I kome? Ko će to saslušavati novinare koji sada nisu po volji Željku Bodrožiću? Zašto će jadikovati? Zbog vlage u ćelijama? Klečanja na kukuruzu? A on će, je li, biti strog i pravedan? S Napoleonovim šeširom ili u crnim halterima? Mnogo je mačku goveđa glava! Ali glupost je večna!
Ništa kraću istoriju nema, ni običaj, od toga da se materijalni interesi maskiraju krupnim rečima.
Tako se Željko Bodrožić odazvao nalogu medijskih tajkuna Dragana Šolaka i Dragana Đilasa i u ime NUNS prokomentarisao i najavu saradnje Telekoma i Telenora. "NUNS će o najavljenom dogovoru dve kompanije obavestiti međunarodne novinarske i medijske organizacije, jer se njime ugrožava već narušeni medijski pluralizam u Srbiji."
O tome zašto su vlasnik"nezavisnih medija" Dragan Šolak i Junajted grupa, i njihov kandidat za najviše političke funkcije u državi Dragan Đilas, protiv saradnje Telekoma i Telenora, sve se zna: smanjenje profita je u pitanju! Pred takvom opasnošću Šolak je mobilisao sve sa svog platnog spiska: od Ivana Ivanovića preko Veselina Simonovića, Slobodana Georgieva, Jugoslava Ćosića do Bodrožića.
Po istovetnosti svojih priča i odsustvu argumenata, oni su tipičan proizvod našeg vremena - pravi pravcati botovi! "Saradnja Telekoma i Telenora smanjiće učešće Junajted grupe na tržištu i ostaviće Srbiju bez slobodnih medija". "Srbija će ostati bez slobodnih medija ako se ostvari saradnja Telekoma i Telenora i smanji učešće UG na tržištu". I tako, do mučnine... Sve ekspert do eksperta za novinarstvo, nezavisnost i etiku.
Kao da je Junajted grupa humanitarna organizacija, a ne kapitalistička kompanija, čiji je razlog postojanja da jeftino kupuje, a skupo prodaje! I ne bi imalo ovome šta da se doda, možda tek jedan pikantan detalj, koji jasnije osvetljava mehanizam manipulacije ovakvog botovanja. Manje je poznato, zapravo zna se, ali se tek s nelagodom pominje: NUNS ima nekoliko hiljada članova, ali na skupštinu, koja je Željka Bodrožića izabrala za predsednika, došlo je tek 117 njih. Za predsednika ga je izabralo 106 novinara! U njihovo ime Željko Bodrožić govori o stanju u medijima u Srbiji, šalje prijave "međunarodnim organizacijama" i preti novinarima i urednicima Kurira. Sve je to, dakle, veštački, glumljeno, prazno, kao što je prazna lutka u čijoj je glavi samo slama.
A konce povlači Dragan Šolak... "zaštitnik slobode javne reči u Srbiji". Ma hajde!
(Kurir.rs / Ekipa Kurira)
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega