Srbija je odlično iskoristila činjenicu da je kao mala zemlja u sveopštem ratu za vakcinu mogla da nastupi samostalno i tako zadovolji svoje potrebe, dok je Evropa, uprkos ogromnim sredstvima uloženim u razvoj vakcina, propustila da iskoristi svoju pregovaračku poziciju i snagu svog tržišta, najvećeg i najunosnijeg u svetu, piše hrvatski Večernji list.

Za tri dana ovaj zagrebački dnevnik je objavio dva teksta u kojem hvali Srbiju za sposobnost u nabavci vakcina i ekonomiji. U tekstu pod naslovom "Nesvrstana Srbija postala lider u rastu BDP-a i vakcinisanju" sa nadnaslovom "Vučić kao Tito", Večernji piše da je zvanični Beograd iskoristio svoju formalno neutralnu poziciju i činjenicu da je u dobrim odnosima s Evropom i Amerikom, ali i s Rusijom i Kinom. Uspeh Srbije, piše list, valja objasniti činjenicom da je Beograd potpisao ugovore za više od 11 miliona doza vakcina, od kojih je kineski Sinofarm već poslao milion doza, a iz Rusije je stigla vakcina Sputnik V, koje bi uskoro mogla da se proizvodi u Srbiji.

screenshot-11.jpg
Printscreen Većernji List 

Srbija je dosad odobrila korišćenje tri vakcine, Fajzerovu, Sputnjik V i kineskog Sinofarma, a dosad je, ukazuje Večernji, odlično iskoristila činjenicu da je kao mala zemlja u sveopštem ratu za vakcinu mogla da nastupi samostalno i tako zadovolji svoje potrebe.

Dobri odnosi Srbije sa Istokom i Zapadom su joj, kažu, u ovom slučaju omogućili fleksibilnost, koja se, kada je reč o vakcini, pokazala ključnom. Takvu ocenu, dodaju, je direktno potvrdila i premijerka Ana Brnabić, koja je ovih dana dala nekoliko zapaženih intervjua za evropske medije. Primećuju da Brnabićeva pritom nije propustila jedinstvenu priliku za promociju Srbije i pokušaj, kako navode, “peglanja” narušenog imidža zemlje u Evropi zbog, kako navode, autokratskih tendencija predsednika Aleksandra Vučića. Srbija je, dodaju, i dalje druga u Evropi broju vakcinisanih osoba na milion stanovnika, odmah iza Velike Britanije.

Podsećaju da je u EU do sada vakcinisano tek nešto više od 10,5 miliona stanovnnika, a EU ih ima više od 450 miliona, a u Srbiji, koja ima oko sedam miliona stanovnika, taj broj prešao je pola miliona. O uspehu Srbije na ekonomskom planu, Večernji piše da je situacija znatno komplikovanija u poređenju sa vakcinacijom i da iako je, kako navode, "srpska ekonomija relativno dobro prošla kroz pandemijsku godinu i sada beleži solidne stope rasta, činjenica je da su ključni problemi srpske privrede - korupcija, klijentelizam i ogroman deficiti u pogledu vladavine prava i pravne države".

Kurir.rs/Informer