HAJKO MAS EKSKLUZIVNO ZA KURIR: Uslov za ulazak Srbije u EU je rešavanje kosovskog pitanja

Tajac koji je vladao u komunikaciji između Srbije i Kosova od prošlog leta je, na sreću, prevaziđen. Otvara se dobra prilika koju treba iskoristiti za nalaženje rešenja u vidu sveobuhvatnog sporazuma, kaže ministar spoljnih poslova Nemačke

Koliko je pandemija virusa korona promenila svet, šta nam ostaje posle svega ovoga?

- Pandemija izazvana virusom korona poziv je na buđenje za sve nas da shvatimo koliko smo mi kao nacionalne države ranjivi u sve umreženijem svetu. Pandemija ima posledice i po naš svakodnevni život, iako nam postojanje više vrsta vakcina uliva nadu da će doći do normalizacije na srednjeročnom planu. Pored toga, pandemija nam je sasvim nedvosmisleno otkrila da globalne krize možemo da pobedimo samo zajedno i udruženim snagama. Ključnu ulogu u suzbijanju pandemije može da ima Kovaks, globalna inicijativa za obezbeđivanje vakcina, čiji je cilj da sve zemlje širom planete dobiju vakcinu. Evropska unija i Nemačka su ovoj inicijativi od samog početka pružale podršku, mi spadamo među one koji inicijativi daju najveću podršku. Prema Kovaksovim najavama, samo državama zapadnog Balkana će do početka leta biti isporučeno više od milion vakcina. To je makar početak, iako ni izdaleka neće biti dovoljno. Cilj nam je, takođe, da ublažimo ekonomske i socijalne posledice pandemije, koje su u pojedinim zemljama i veoma ozbiljne. EU će zemljama zapadnog Balkana biti partner, pružajući regionu pomoć u ukupnom iznosu od oko 12 milijardi evra.

Kakav je nemački stav po pitanju proširenja EU?

- Nemačka je oduvek bila posvećena procesu evropskih integracija šest zemalja zapadnog Balkana. Snažno podržavamo njihovu evropsku perspektivu, pod uslovom da su ispunjeni uslovi za pristupanje. Zato ćemo se i nadalje zalagati da procesu proširenja Evropske unije dajemo dodatnu dinamiku, kao što smo dokazali i za vreme našeg predsedavanja Savetu Evropske unije. Nadamo se da će uskoro otpočeti pregovori o pristupanju sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Za sve kandidate važi da napredak u pregovorima - ali i sama brzina pregovora - zavisi od suštinskog napretka u ispunjavanju uslova za pristupanje. Što se tiče Srbije, želimo da je ohrabrimo da još posvećenije radi na sprovođenju reformi. To se posebno odnosi na vladavinu prava, suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala i slobodu medija. Reforme u tim oblastima su za nas ključne, zato što čine temelj na kome počiva Evropa i zato što neposrednu korist od toga imaju prvenstveno sami građani. Ono što nas raduje jeste da je Vlada Srbije prepoznala nužnost tih reformi. Od izuzetne je važnosti da tom proevropskom kursu i građani Srbije pruže snažnu podršku.

Kada je reč o Srbiji, kao godina pristupanja Uniji pominjala se 2025. Da li je to još uvek realno?

- Rokovi ili neka unapred utvrđena dinamika za pristupanje Evropskoj uniji ne postoje, ni za Srbiju ni za druge kandidate. Naprotiv. Na brzinu procesa utiču sami kandidati bržim ostvarivanjem napretka u zajednički utvrđenim oblastima. Kad budu ispunjeni uslovi, uslediće i pristup. Što se tiče Srbije, voleo bih da su pregovori o pristupanju dinamičniji. Ali mislim da od kraja prošle godine vidimo korake koji ulivaju nadu.

Kosovsko pitanje je i dalje nerešeno. Šta je za Nemačku prihvatljivo rešenje - status kvo, zamrznuti konflikt, podela Kosova, priznanje nezavisnosti Kosova od strane Beograda?

- Nerešeni odnosi između Srbije i Kosova koštaju mnogo, i to obe strane. Takva situacija, pre svega, usporava ekonomski razvoj obe zemlje i samim tim predstavlja kočnicu za celokupni region. Za dobrobit ljudi bilo bi izuzetno važno da se zajednički dođe do rešenja. U to spada i da se ljudima ukazuje na prednosti, kako bi se podstakla kolektivna hrabrost da prihvate izazov uzajamnog pomirenja. Regulisanje tih nerešenih odnosa, na kraju krajeva, jedan je od ključnih uslova za članstvo Srbije u Evropskoj uniji, koje bi time Srbiji postalo znatno bliže. Snažno podržavamo dijalog uz posredovanje Evropske unije sa specijalnim izaslanikom Miroslavom Lajčakom na čelu. Tajac koji je vladao u komunikaciji između Srbije i Kosova od prošlog leta je, na sreću, prevaziđen. Time se sada otvara dobra prilika koju treba iskoristiti za nalaženje rešenja u vidu sveobuhvatnog sporazuma. Takav sporazum bi u perspektivi omogućio članstvo u EU, ali još važnije od toga - bio bi od ogromnog značaja za budućnost ljudi u Srbiji i na Kosovu.

Kurir.rs/ Boban Karović